ГЛАС РАЗУМА

 Burkina Faso saopštila je da od danas prekida diplomatske odnose sa Francuskom, optužujući Pariz za kontinuirano angažovanje protiv interesa te afričke zemlje. "Vlada Burkine Faso obaveštava nacionalnu i međunarodnu javnost da je odlučila da prekine diplomatske odnose sa Francuskom od danas, 26. juna 2026. godine", navodi se u saopštenju pročitanom na nacionalnoj televiziji, preneo je Figaro. Burkina Faso je optužila Francusku da podržava "subverzivne mreže" i "teroriste". Burkinom Faso vlada Ibrahim Traore koji je preuzeo vlast pučem u septembru 2022. godine.  Francuski list navodi da Traore vodi neprijateljsku politiku prema Zapadu, kao i da sprovodi represivne mere prema svim kritičkim glasovima. Burkina Faso se već deceniju suočava sa ofanzivama grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom na velikim delovima svoje teritorije koje režim pokušava da obuzda i koje su odnele hiljade života. (Kraj) vn/jsi

 Francuski ratni avioni su podignuti 11 puta tokom prošle sedmice u okviru misije NATO za kontrolu vazdušnog prostora Baltika, rekao je danas portparol francuskih oružanih snaga Gijom Verne. Kako kaže, ti upadi ruskih aviona, u većem broju nego inače, predstavljaju provokaciju, prenosi Rojters. Verne je ocenio da neobično veliki broj presretanja može signalizirati da Moskva pokušava da pokaže svoju snagu u istoj nedelji kada je bila domaćin svog godišnjeg Međunarodnog ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu. "Francuski odred raspoređen u misiji Baltičke vazdušne policije izvršio je više presretanja ruskih vojnih aviona koji su leteli bez planova leta ili radio kontakta", rekao je Verne, dodajući da su među presretnutim avionima bili naoružani borbeni avioni, obaveštajni i transportni avioni. > Avioni Alijanse se podižu da bi presreli neidentifikovane avione ili one koji se ne pridržavaju propisa, podseća Rojters i dodaje da Misija NATO štiti vazdušni prostor E...

 Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da Evropa mora postati geopolitička sila, jer samo na taj način može postati manje zavisna od drugih svetskih sila. "Moramo imati sve ono što predstavlja geopolitičku moć kako bismo postali manje zavisni od drugih i pritom ne mislim da samo Francuska ili Nemačka postanu geopolitičke sile, nego Evropa kao celina", rekao je Makron. On je istakao da Evropa mora mnogo energičnije nego do sada braniti svoje interese, ako želi da bude ozbiljno shvaćena. "Moramo biti nepokolebljivi u odbrani naših interesa, što počinje sa nastavkom podrške Ukrajini, ali i sa odbacivanjem neopravdanih carina i odlučnim odbijanjem neosnovanih zahteva koji se odnose na teritoriju Evrope", kazao je Makron. Prema njegovim rečima, Evropa mora postaviti jasne uslove za postizanje održivog mira u Ukrajini. "Takva Evropa biće dobar saveznik i partner Sjedinjenim Državama. Biće partner koji se pošt...

 Francuska sa mešavinom divljenja i nelagode posmatra kako Nemačka ulaže ogromna sredstva u istorijsko ponovno naoružavanje, čime se menjaju dugogodišnji odnosi snaga na evropskom kontinentu, piše Blumberg. Berlin zapravo radi upravo ono na šta su se članice NATO-a obavezale: obavezao se da će do 2029. godine potrošiti više od 500 milijardi evra (586 milijardi dolara) na odbranu, dostižući novi cilj Alijanse – ulaganje 3,5 odsto BDP-a u vojsku – čak šest godina ranije nego što je to NATO zahtevao. I dok NATO hvali jačanje nemačke vojne moći, u nekim evropskim prestonicama javlja se zabrinutost zbog ponovnog izranjanja Bundesvera kao dominantne sile. Te bojazni su dodatno pojačane činjenicom da krajnje desničarska, nacionalistička stranka u Nemačkoj beleži rekordnu podršku u anketama, što vraća stare strahove da proevropska vlast u Berlinu više nije nešto što se može uzeti zdravo za gotovo. Francuska zabrinuta U Francuskoj, koja ima jednu od najmoćnijih vojski u Evropi i jedini potp...

 Nešto manje od polovine Francuza podržava masovne blokade koje je pokret “10. septembar” najavio za taj datum širom zemlje, pokazala je najnovija anketa, čije rezultate danas prenose francuski mediji. Prema podacima iz ankete, 46 odsto Francuza je podržalo poziv da 10. septembra zemlja bude blokirana, dok je 28 odsto ispitanika protiv, a 26 procenata njih je ravnodušno prema tom pitanju, prenosi list "Tribin dimanš" (La Tribune Dimanche). Prvi razlog za podršku blokadama bio bi pad kupovne moći, navodi se u anketi koju su sproveli Ipsos i firma BVA, zajedno sa Koledžom za inženjering (CESI) na uzorku od 1.000 građana starijih od 18 godina. Ovaj razlog je bio odlučujući za stav 51 odsto anketiranih, dok je 47 odsto ispitanih reklo da podržava blokade zbog plana premijera Fransoa Bajrua da smanji deficit, a 43 procenta je kao razlog navelo antagonizam prema predsedniku Emanuelu Makronu i premijeru. Kako se navodi, simpatizeri levice masovno podržavaju ovaj pokret za bl...

 Možda je prošao bolje od Liz Tras, bivše britanske premijerke koja je na funkciji provela svega 49 dana, međutim Mišel Barnije ulazi u istoriju Pete Francuske Republike kao predsednik vlade sa najkraćim mandatom. Nakon samo 90 dana otkako je stupio na tu funkciju, Narodna skupština izglasala mu je nepoverenje. Barnije je ujedno postao i prvi francuski premijer kojem je izglasano nepoverenje još od 1962. godine i Žorža Pompidua koji je, nakon što je De Gol raspustio parlament i ponovo ga postavio na istu poziciju, postao najdugovečniji predsednik francuske vlade u modernoj istoriji. Takva sudbina, međutim, zasigurno neće zadesiti Mišela Barnijea. Od ukupno 577 poslanika u francuskoj skupštini, za nepoverenje je glasao 331, uključujući predstavnike levičarske koalicije Novi narodni front i desničarske partije Nacionalno okupljanje Marin le Pen. Glavni razlog za smenu Barnijea bio je predlog budžeta kojim nisu bili zadovoljni ni liberali, ni konzervativci u parlamentu, a do glasanja ...

 Evropska unija bi mogla da umre. Tako je glasilo upozorenje koje je izrekao francuski predsednik Emanuel Makron na Berlinskom globalnom dijalogu, ističući da su Amerika i Kina ispred EU i po ekonomskoj proizvodnji i po investicijama, te da Evropa neće moći da se takmiči sa drugim zemljama osim ako brzo ne formira bankarsku uniju i učini globalna trgovinska pravila pravednijima. "Mi smo na ivici veoma važnog trenutka. Naš bivši model je gotov - previše regulišemo i premalo ulažemo. U naredne dve do tri godine, ako budemo sledili našu klasičnu agendu, bićemo van tržišta", rekao je Makron. Prema njegovim rečima, evropski model je zastareo i potrebno je ponovo osmisliti ekonomiju za "novu i komplikovaniju stvarnost". Istakao je da blok više ne može da se oslanja na jeftine energente iz Rusije ili američki odbrambeni kišobran. "Sada je sve uzdrmano", naglasio je Makron. Reči francuskog predsednika slične su govoru koji je ranije ove godine dao na Sorboni kada ...

Francuski premijer Mišel Barnije je proteklog vikenda objavio listu ministara koji će biti deo nove vlade. Imena budućih ministara ukazuju na pomeranje Francuske ka desnom centru, a u taj koncept uklapa se i novi šef diplomatije Žan Noel Baro, koji je u prethodnoj vladi bio na funkciji ministra za digitalnu tranziciju. Baro, koji je do pre nekoliko meseci bio potpuno nepoznat evropskoj, ali i francuskoj javnosti, biće treći ministar spoljnih poslova otkako je francuski predsednik Emanuel Makron 2022. godine započeo drugi predsednički mandat koji potresa duboka politička kriza u zemlji koja je kulminirala raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora održanih krajem juna i početkom jula ove godine. Baro je rođen u Parizu 1983. godine, a diplomirao je 2007. u Evropskoj poslovnoj školi u Parizu, nakon čega je 2013. godine imenovan za docenta na prestižnoj školi MIT, a vanredni profesor postao je 2017. godine. Sin je bivšeg ministra i evropskog komesara Žaka Baroa, a kao i njegov otac,...

Nešto više od dve nedelje od svečanog zatvaranja Olimpijskih igara u Parizu, čime je okončan i period "političkog primirja" u Francuskoj, predsednik Emanuel Makron pokušava da pronađe novog premijera koji bi mogao da prevaziđe oštre političke podele koje su dospele u prvi plan nakon vanrednih parlamentarnih izbora raspisanih posle katastrofalnog rezultata Makronove koalicije na izborima za Evropski parlament. Francuski predsednik započeo je u ponedeljak pregovore sa stranačkim liderima, istakavši da želi da proces bude završen kroz nedelju dana. Međutim, već prvog dana razgovora bilo je jasno da neće biti lako imenovati novog predsednika vlade koji može da računa na podršku poslanika u Narodnoj skupštini. Po završetku sastanka sa Makronom, lideri desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin le Pen i Žordan Bardela saopštili su da su od francuskog predsednika zatražili sazivanje vanredne sednice pre imenovanja premijera i njegove vlade. Le Pen je najavila da će glasati za n...

 Ceremonijom zatvaranja Olimpijskih igara u Parizu, stigao je i kraj kratkotrajnog "političkog primirja" na koje je pozvao francuski predsednik Emanuel Makron. Nakon što se u Francuskoj dve nedelje gotovo isključivo pričalo samo o sportskim takmičenjima, došlo je vreme da se fokus javnosti ponovo prebaci na politički ring. Dva su glavna prioriteta: prebroditi političku krizu i imenovati novog predsednika vlade. Pet nedelja nakon završetka drugog kruga parlamentarnih izbora na kojima je Makronova koalicija izgubila 73 poslanička mandata, dok se levičarski Novi narodni front (NFP) istakao kao pirovi pobednik, francuski predsednik moraće da imenuje novog premijera, pošto je aktuelni predsednik vlade Gabrijel Atal podneo ostavku na tu funkciju posle izbornog debakla.  U protekle dve decenije, imenovanje novog premijera u Francuskoj bila je odluka sa relativno malo političkih posledica jer bi se na izborima odnos snaga najčešće pomerio u korist aktuelnog predsednika. Ovog puta, me...

U Francuskoj se približavaju vanredni parlamentarni izbori, a ankete svakodnevno ukazuju da bi na vlast u jednoj od najvažnijih evropskih zemalja mogla da dođe desničarska stranka "Nacionalno okupljanje". Ukoliko bi partija Marin le Pen zaista pobedila na izborima zakazanim za 30. jun i 7. jul, premijer Francuske najverovatnije će biti lider te stranke, 28-godišnji Žordan Bardela, koji bi tako postao najmlađi predsednik francuske vlade u istoriji zemlje - mlađi čak i od aktuelnog, 35-godišnjeg premijera Gabrijela Atala. Vanredne izbore predsednik Emanuel Makron raspisao je nakon debakla na izborima za Evropski parlament na kojima je njegov "Preporod" osvojio duplo manje glasova od "Nacionalnog okupljanja". Po objavljivanju rezultata, Le Pen je poručila da će Bardela biti novi premijer. "Uvek sam govorila da Bardela i ja mesecima radimo zajedno kako bismo na najbolji način ispunili obaveze prema francuskom narodu. Mislim da imamo istorijsku priliku da ...

  Uprkos tome što se činilo da je na pomolu dogovor francuskih desničarskih stranaka "Nacionalno okupljanje" i "Ponovno osvajanje" o zajedničkom nastupu na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, dve suparničke partije ipak nisu uspele da nađu zajednički jezik. Prema rečima članice "Ponovnog osvajanja" Marion Marešal, lideri "Nacionalnog okupljanja", njena tetka Marin le Pen i Žordan Bardela naprasno su, nakon započetih pregovora, doneli odluku da ne žele da imaju ništa sa osnivačem "Ponovnog osvajanja", krajnjim desničarem Erikom Zemurom. "Dva dana se borim da pomognem da se formira velika koalicija desničara i patriota koja bi porazila makronizam i suočila se sa pretnjom koju predstavlja koalicija levice i ekstremne levice. Dok smo bili pred finalizacijom sporazuma, Žordan Bardela me je obavestio o promeni stava Nacionalnog okupljanja. Uprkos mojim pokušajima da se pregovori nastave, argument koji mi je izneo bio je da on...

 Prvi put od 1997. godine, u Francuskoj su raspisani vanredni parlamentarni izbori, nakon što je desničarska stranka "Nacionalno okupljanje" osvojila oko 32 odsto glasova na izborima za Evropski parlament, što je više nego duplo više od partije "Preporod" francuskog predsednika Emanuela Makrona. Prvi krug izbora biće održan već 30. juna, a za nedelju dana kasnije, 7. jula, zakazan je drugi krug. "Ne mogu da se pretvaram kao da se ništa nije dogodilo. Jačanje nacionalista i demagoga predstavlja opasnost, ne samo po našu zemlju, već i za našu Evropu i mesto Francuske u Evropi i svetu", rekao je Makron u video-obraćanju nakon što su objavljeni preliminarni rezultati. On je istakao da su izbori za Evropski parlament "velika lekcija", dodavši da partije koje "brane Evropu" nisu ostvarile dobre rezultate. "Ova odluka bolja je od svih aranžmana i svih iznuđenih rešenja. Čuo sam vašu poruku i na nju ću odgovoriti. Znam da mogu da računam n...

 Ubrzo nakon izbijanja nereda u Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji, zvanični Pariz optužio je Azerbejdžan za potpirivanje nemira. Na prvi pogled izgleda neobično da se za nerede optužuje zemlja udaljena skoro 14.000 kilometara od Nove Kaledonije, međutim iza optužbi se kriju loši diplomatski odnosi Francuske i Azerbejdžana, koji su dodatno otežani 2023. godine kada su azerbejdžanske vlasti vojnom ofanzivom povratile kontrolu nad otcepljenim regionom Nagorno-Karabah od Jermena, francuskih tradicionalnih saveznika. Situacija u Novoj Kaledoniji znatno se pogoršala nakon što je francuski parlament predložio izmenu ustava po kojoj bi strancima, koji su se doselili pre najmanje 10 godina, bilo omogućeno glasanje na lokalnim izborima. Predstavnici naroda Kanak, koje čini 40 odsto stanovništva Nove Kaledonije, smatraju da bi se time razvodnili njihovi glasovi. Azerbejdžan se u priču umešao 2023. godine kada su na sastanak u Bakuu pozvani predstavnici separatista sa francu...