ГЛАС РАЗУМА

 Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić izjavio je danas, povodom odluke Apelacionog suda u Beogradu da oslobodi četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, da je bilo sasvim dovoljno dokaza za osuđujuću presudu za Ćuruvijino ubistvo.  Sud je preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo, a na sajtu suda je 2. februara objavljeno da "nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela". Matić je za Tanjug podsetio da je u sudskom procesu dva puta doneta presuda na 100 godina zatvora za sve optužene u ovom slučaju, i naglasio da postoje jaka obrzaloženja kojim je prvostepeno veće obrazložilo ovakve...

 "Potpuno je zastrašujuće da inspektor policije Dragan Kecman odlazi u penziju razmišljajući da li će biti ubijen", "Čovek koji je radio na tome da učini društvo boljim, sada se čuva od tog istog društva", ocene su večerašnjih gostiju "Utiska nedelje" na TV Nova koji su ocenili da je Kecman, policijski inspektor u penziji, a koji je radio na rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, izuzetan i hrabar policajac. „Kecman je izuzetan policajac i mislim da je potpuno zastrašujuće da takvi ljudi odlaze u penziju razmišljajući da li će biti ubijeni, umesto da ode u penziju sa svim počastima koje zaslužuje… Imamo jednu vrstu poniženja jedne profesije“, ocenio je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, Veran Matić je podsetio da je Dragan Kecman vodio komisiju za istraživanje ubistva novinara Slavka Ćuruvije, kao i da je u ovom slučaju potpisao krivičnu prijavu. „Zaista je uradio veliki posao za ovaj slučaj… Još na početku rada k...

 Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić kaže da zbog raznih "jakih uticaja" ima sumnju da će presuda za ubistvu novinara Slavka Ćuruvije biti onakva kakvu očekuje porodica. Objašnjava da čak i ako konačno, posle 24 godine, bude pravosnažna osuđujuća presuda, postoje vanredni pravni lekovi. „Odbrana će sigurno uložiti vanredne pravne lekove, o kojima odlučuje Kasacioni sud, koji može da donese iste odluke kao i Apelacioni“, rekao je Ružić u emisiji Newsnight na N1. Prisećajući se 11. aprila 1999, kada je Ćuruvija ubijen, novinar NIN-a Vuk Cvijić kaže da je osećao bes i pitao se „ko je sledeći“. „Nažalost Slavko Ćuruvija nije bio poslednji u tom nizu, ali nema volje da se to ispita do kraja“, rekao je on. > Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara, kaže da je nastojao da sačuva redakciju radija B92 u vreme kad je saznao vest da je Ćuruvija ubijen. „Prvo što mi je palo napamet je kako da sakrijem tu vest od supruge“, kazao je on. Advokat porodic...

 Nepravosnažna presuda Evropskog suda za ljudska prava, kojom je optuženima za organizovanje i realizaciju ubistva novinara Slavka Ćuruvije - Ratku Romiću i Milanu Radonjiću - dodeljena naknada nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra zbog dužine trajanja pritvora i trajanja postupka pred Ustavnim sudom o toj žalbi, nema nikakav uticaj na samo suđenje za koje su optuženi - za ubistvo Slavka Ćuruvije. To je danas saopštio predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić, navodeći da ta  presuda nije od značaja za činjenice i dokaze koji su izvedeni u postupku, a time ni za donošenje konačne presude u slučaju ovog brutalnog ubistva.  "Takođe, ta odluka ne može da umanji njihovu odgovornost, koja je nesumnjivo utvrđena u dve prvostepene presude kojima je Radonjiću i Romiću već izrečena kazna zatvora od 30 i 20 godina za ovaj težak zločin", rekao je Matić. Podsećanja radi, naveo je on, prvostepeno veće suda za organizovani kriminal nije postupilo ...

 Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je da je u Srbiji permanentno ugrožena bezbednost istraživačkih novinara, kao i da u našoj zemlji postoji istorija ubistva novinara, podsećajući na slučajeve Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. "Moramo da izgradimo u sistem u kome živimo mehanizam koji će što bolje štititi novinare, sprečavati nekažnjivost, ali i stvarati mehanizme prevencije", istakao je Matić. On je konstatovao da novinari N1 non-stop primaju pretnje, kao i da je veliki broj nerešenih slučajeva u vezi sa tim. Podsetimo, u poslednje vreme se sve češće povezuju istraživački mediji sa kriminalnim strukturama, a brojne su i tužbe i pretnje koje mediji dobijaju. „Izuzetno cenim redakcije koje se bave istraživačkim novinarstvom. Mi smo u B92 imali jako velike konsenkvence vezane za istraživanje i za promociju istraživačkog novinarstva. Brankica Stanković i ja smo bili šest godina pod policijskom zaštitom upravo zbog toga. Zato mi je jako teš...

 Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković sastale su se danas sa članovima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara. Na redovnom mesečnom sastanku, zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković izneo je informacije o aktuelnim predmetima koje javna tužilaštva vode u vezi sa krivičnim delima koja su izvršena na štetu bezbednosti novinara. Od početka ove godine, u samo oko 10 odsto predmeta nije otkriven počinilac, saopšteno je iz Vlade Srbije. Stamenković je obavestio članove Radne grupe o statusu predmeta koji se redovno prate. U slučaju novinara Milana Jovanovića iz Grocke, 22. oktobra je održan pretres za poslednjeg, četvrtog okrivljenog, dok kada je reč o troje prvostepeno osuđenih, čeka se odluka Apelacionog suda po žalbi. U predmetima novinarke Jelene Zorić i novinara Daška Milinovića, zakazani su pretresi koji će biti održani u toku ovog meseca. dodaje se uj saopštenju Vlade. U slučaju pretnji no...

 Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić ocenio je da bi kroz izmene krivičnog zakonodavstva i pritisci na mediji trebalo da budu krivično delo. Matić je za Radio Slobodna Evropa rekao da važeći zakoni u Srbiji pritiske na medije ne prepoznaju kao krivično delo i dodao da je, da bi do toga došlo, „potrebno da se kroz predlog izmene krivičnog zakonodavstva prošire nadležnosti tako da uključuju i pritiske na medije“. „To bi omogućilo i da se pritisci sankcionišu i da dobijemo jedno krivično zakonodavstvo koje može biti dobra podloga za sankcionisanje pretnji i pritisaka prema medijima i novinarima“, dodao je on. Matić je, upitan kako ocenjuje generalni trend bezbednosti novinara u Srbiji, gde baza podataka NUNS-a beleži 61 slučaj napada na novinare u ovoj godini, odgovorio da je „teško govoriti o generalnom trendu“. „S jedne strane, brojke nešto znače ali je jako važna i atmosfera koja se stvara. Na trećem mestu, postoje i neke druge brojke“, rekao je on. Ma...