NEDELJA
Kada sam razmišljala o pisanju i kada sam uopšte registrovala ovaj blog,imala sam ideju da pišem o običnim stvarima.Ali otišlo je u nekom drugom pravcu.Pokušaću ipak da se vratim svojoj prvoj zamisli. Današnje rano jutro sam počela sa mućenim nesom. Sunce, mir. Moji muškarci spavaju. Uvek sam volela jutra vikendom. Samo što to moje jutro nekada traje i do 13 h.Onda već počinjem da se vrtim po stanu kao lav u kavezu. Oko pola 6 mirno jutro je prekinula dreka i vriska blizanaca iznad mene. Danas su baš poranili. Obično se bude oko pola 7. Meni ne smetaju, ne smetaju mi zvukovi, ali prosto ih čujem. Oko pola 7 sam pozvala svekrvu. Onako ne znam ni ja zašto. I naravno. Zamerke povredjen ponos... Da objasnim, moja deca su bila vezanija za moju mamu. Ali nje više nema. Moja svekrva je udovica i sve je sebičnija i sebičnija. Od kako nema moje mame još redje se bavi mojom decom. To je ono, "jedina sam ostala, i dovoljno je kada mi odgovara da dodjem i dajem sebe". Uvek je imala