ГЛАС РАЗУМА

Pukovnik policije u penziji i nekadašnji načelnik UKP Dragan Kecman, koji je više od decenije radio na rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, kaže da ga oslobađajuća presuda nije iznenadila jer je još tokom postupka imao informacije kako će se slučaj okončati. U emisiji N1 Intervju govorio je i o pretnjama smrću, "listi za odstrel“, praćenju od strane policije i BIA, ali i o institucionalnom ćutanju koje je, kako kaže, pratilo svaki njegov pokušaj da upozori na nezakonitosti. Pukovnik u penziji Dragan Kecman radio je više od decenije na rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, a u emisiji N1 Intervju kazao je da je posedovao "određene informacije" koje su mu nagoveštavale kako će se taj slučaj okončati. “Imao sam informacije da će presuda biti ovakva kakva je iz više razloga i više izvora. Jedan od tih izvora je bila informacija koja se ticala i mene samog, moje bezbednosti i ugroženosti. Čovek me je pozvao tokom noći, probudio i rekao da ima nešto vrlo...

 Nova tužba nekadašnjih optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije protiv fondacije koja nosi njegovo ime. Posle tužbe bivšeg načelnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, fondaciju je tužio Milan Kurak, koji je tokom suđenja optuženima sve vreme bio u bekstvu. Zbog povrede ugleda i časti Miroslav Kurak tužio je Fondaciju Slavko Ćuruvija, tražeći odštetu od 500.000 dinara. Kao i u slučaju Milana Radonjića tužba se odnosi na saopštenje u kome je porodica ubijenog novinara rekla da se ne slaže da se Kurak i Radonjić oslobode krivice.

 Tog dana, 11. aprila, bila sam kod drugarice kada me je mama pozvala i rekla - pucali su u tatu. Tad nismo znali da li je ubijen ali je u međuvremenu moj brat otišao u stan gde je tata živeo, nazvao nas i rekao nam je da je tata ubijen, ispričala je za N1 Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije i predsednica Fondacije "Slavko Ćuruvija". „Onda smo mi otišle u taj stan, tamo je bilo puno ljudi. Sećam se da sam sve vreme osećala jak bes“, rekla je Jelena Ćuruvija u intevjuu sa Danicom Vučenić. Iako je prošlo mnogo vremena od tog tragičnog dana Ćuruvija kaže da joj je posebno u sećanju ostao razgovor sa majkom istog dana. „Vraćamo se kući mama i ja. U kolima smo i ja joj kažem – sve mi se vraća, nekako vraća, sve neke sitnice, neki razgovori sa tatom. A mama mi na to kaže – tebi sitnice, a meni krupnice. Eto to mi je ostalo zauvek u pamćenju, to mi je tužno. Tužno je kada se čovek iščupa na takav način iz nečijeg života, onda ostane velika rupa koja se ne zatrpa...

 Pretprošlog petka Apelacioni sud u Beogradu objavio je kako je poništio prvostepenu presudu zbog ubistva vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije aprila 1999, nakon čega su četvorica osuđenih bivših pripadnika resora Državne bezbednosti pravosnažno oslobođena svih optužbi, piše u najnovijem tekstu novinar i pisac Boris Dežulović. Tekst prenosimo u celosti. U obrazloženju odluke navedeno je da tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe sa planom Ćuruvijinog ubistva, niti je izveden nijedan dokaz da je takav nalog dat od strane nekoga iz tadašnje vlasti. Tako je oslobađanjem Miloševićevih profesionalnih ubica svečano zatvorena peta po redu ovogodišnja „Nedelja devedesetih“, tradicionalna manifestacija kojom Srbija pedeset dva puta godišnje otima od zaborava nasleđe srećnih devedesetih, decenije Slobodana Miloševića i njegove epske borbe protiv nezavisnih medija, koji su finansirani od stranih centara moći vodili hibridni r...

 Advokat Borivoje Borović izjavio je, povodom oslobađajuće presude Apelacionog suda u Beogradu u slučaju ubistva novinara i urednika Slavka Ćuruvije za četvoricu okrivljenih tadašnjih pripadnika Resora državne bezbednosti, da se sumnja da iza mnogih ubistava i atentata koji su počinjeni devedesetih godina prošlog veka, stoje pripadnici te službe. Borović je za list Nova rekao da u takva ubistva spadaju i atentat na Ibarskoj magistrali, pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi i sve što je vezano za ubistvo Ivana Stambolića. „Izvršioci radova su bile specijalne policijske jedinice, a akcije su osmišljavane u Državnoj bezbednosti (DB). Mnoga su ubistva otkrivena, ali je i mnogo nerešenih predmeta stavljeno DB na teret“, rekao je Borović. Prema njegovim rečima, oduvek se znalo ko stoji iza ubistva novinara Slavka Ćuruvije. „Što se tiče ubistva Ćuruvije, javna je tajna da je to ubistvo mogla da naruči samo Mirjana Marković, svemoćna supruga Slobodana Miloševića. Ona je u svojoj partiji ...

 Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić izjavio je danas, povodom odluke Apelacionog suda u Beogradu da oslobodi četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, da je bilo sasvim dovoljno dokaza za osuđujuću presudu za Ćuruvijino ubistvo.  Sud je preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo, a na sajtu suda je 2. februara objavljeno da "nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela". Matić je za Tanjug podsetio da je u sudskom procesu dva puta doneta presuda na 100 godina zatvora za sve optužene u ovom slučaju, i naglasio da postoje jaka obrzaloženja kojim je prvostepeno veće obrazložilo ovakve...

 

"Evropljanin“ je bio ilustrovani list koji je izlazio u periodu od aprila 1998. do marta 1999. godine. Zamišljen je kao nedeljni magazin, ali, zbog državne opresije od strane tadašnjeg režima, za nešto manje od godinu dana je izašlo svega 20 brojeva. Nakon ubistva Slavka Ćuruvije koji je bio vlasnik lista, „Evropljanin“ je prestao da izlazi i više nije obnovljen.   Gromade srpskog novinarstva je bila u redakciji Evropljanina!

 Odlukom Apelacionog suda u Beogradu da oslobodi optužene u postupku koji se vodio za ubistvo novinara i urednika Slavka Ćuruvije još jednom je, posle 25 godina od zločina, "ispaljen" metak u pravosudni sistem Srbije, čime je upucana svaka nada da se dođe do bilo kakve pravde. Do sada je u taj sudski proces "opaljeno" na desetine hitaca, činili su to sud, tužilaštvo, pa i sam predsednik Srbije populističkim i zapaljivim izjavama, a užasno činjenično stanje dodatno potpiruje podatak da je ova odluka držana u tajnosti devet meseci. Novinar i urednik Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u centru Beograda, kada mu je ubica u haustoru zgrade u Svetogroskoj ulici ispalio hitac sa leđa. Ipak, tek nakon što je prošlo više od 15 godina od ovog zločina, pred Specijalnim sudom u Beogradu 2015. godine počinje suđenje za Ćuruvijino ubistvo. Odgovor na pitanje zbog čega se na početak suđenja čekalo deceniju i po, sa ove tačke gledišta, mogao bi se potražiti u politič...

 Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koje je naručila i organizovala država, ostaje nekažnjen zločin, 25 godina pošto je izvršen i devet godina od početka suđenja, saopštila je danas Fondacija Slavko Ćuruvija. Nakon 10 meseci skrivanja od javnosti, Apelacioni sud je u petak objavio odluku da je četvoricu bivših pripadnika Resora državne bezbednosti oslobodio krivice za ubistvo Ćuruvije, navodi se u saopštenju, uz tvrdnju da se “pravosuđe predalo pred silom”. „Izbili su nam dah. Zanemeli smo. Nema više tih reči koje možemo da uputimo pravosuđu koje se predalo pred silom. Pokažimo im to“, ističe se. Fondacija Slavko Ćuruvija je pozvala na skup u ponedeljak, u 14 časova, ispred Apelacionog suda, u Nemanjinoj ulici broj 9, prenosi N1. „Dođi, povedi prijatelje i rođake, i ponesi ogledalo – da pokažemo pravosuđu sopstevni odraz“, naveli su u saopštenju.

 Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je danas ocenio da je suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije predstavljalo politički marketing u cilju podizanja popularnosti vlasti. Apelacioni sud u Beogradu je juče objavio presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su oslobođeni krivice okrivljeni za ubistvo Ćuruvije – nekadašnji pripadnici Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić. „Svi oni koji su aplaudirali suđenju za ubistvo Ćuruvije i optuživali našu vlast da nije postojala politička volja za rešavanje ovog slučaja, iza kog je nesumnjivo stajao Miloševićev sistem, suštinski se ne razlikuju od onih koji su aplaudirali i hapšenju (Miroslava) Miškovića“, napisao je Tadić ; na društvenoj mreži „Iks“ (X). Naveo je i da su „i u jednom i u drugom slučaju jedino rasli procenti Vučićeve (predsednika Srbije Aleksandra) popularnosti“, dok se, kako je ukazao, „pravna država potpuno urušavala na oltaru tog političkog marketinga“. „Kao predsednik drž...

 Predsednica Vlade Ana Brnabić kazala je danas povodom oslobađajuće presude Apelacionog suda za okrivljene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, da ne može da komentariše sudske presude, da je lično to očekivala, ali i da će kao "građanka Srbije tražiti pravdu". Brnabić je za televiziju Prva rekla da je suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo 2015. godine, 16 godina nakon ubistva i upitala zašto to nije urađeno kada se i dogodilo. „Trebalo je 16 godina nakon ubistva da dođe na vlast (Aleksandar) Vučić da bi pokrenuo potupak povodom ubistva, gurali smo i ne mogu da kažem da mi imamo bilo kakav uticaj na sudstvo u Srbiji jer je ono nezavisno“, ocenila je Brnabić. Ona je rekla da će nastaviti da insistiraju da se pronađe ubica i dodala da je „Branka Prpa bila svedok odbrane i rekla da to nisu bile ubice“. „I kako mislite da nakon toga ima neki sudija koji će reći da jesu kada je ona bila jedini očevidac“, upitala je Brnabić.

 Bio je Uskrs. I bilo je bombardovanje. U hororu koji nam se događao 1999. taj dan je bio jedan od najmirnijih. Bombe su tog jutra padale po Kosovu, ali ne i Beogradu. Slavko i Branka osećali su se bezbedno da prošetaju centrom grada posle uskršnjeg ručka. Pratili su ih neki ljudi do ulaza u Lole Ribara gde su živeli. Pratili i sve vreme dojavljivali pravac njihovog kretanja. Ti ljudi su bili radnici Službe državne bezbednosti. Pratili su ih sve do trenutka kada je pucano Slavku u leđa. Onda su otišli, a na mesto zločina došla je regularna policija da obavi uviđaj. Prijatelj i kolega Rade Ranković me zove i kaže „ubili su Slavka“. Ne verujem mu. Kaže: „Ispred ulaza sam, ubili su ga.“ Bomba je pala i tog 11. aprila u Beogradu. Velika bomba koja je najjače do tada udarila na novinarstvo u Srbiji. Prvo što sam pomislio jeste da će nas pobiti sve. Sve koji su odbijali da budu sluge propagandne mašinerije. Tih 78 dana bombardovanja cenzura je bila zvanična. Glavni cenzor je bio ministar...

 Odluka Apelacionog suda u Beogradu da preinači prvostepenu presudu i oslobodi četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka je obeshrabrujuća i predstavlja tužan dan za novinarstvo u Srbiji, saopšteno je iz američkog Stejt departmenta. „Obeshrabrujuće je videti da pravda i odgovornost za ubice Slavka Ćuruvije ostaju nedostižni, čak i 25 godina nakon njegovog ubistva. Tužan dan za novinarstvo“, odgovorio je Stejt department na upit Glasa Amerike (VOA). „Potvrđujemo našu posvećenost okončanju nekažnjivosti za zločine nad novinarima i pozivamo globalnu zajednicu da se ujedini u traženju odgovornosti onih koji usmeravaju i vrše nasilje, uznemiravaju i zastrašuju medijske radnike“, dodaje se u odgovoru Glasu Amerike. Osim ove reakcije, odluka suda u Beogradu izazvala je i brojne druge, a više međunarodnih novinarskih udruženja istaklo je da to predstavlja težak udarac na slobodu medija u Srbiji. ...

 "Slavko Ćuruvija fondacija šokirana je odlukom Apelacionog suda da oslobodi nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ova je presuda duboko uznemirujuća za porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce novinara i izdavača ubijenog zato što je javno kritikovao zločinački režim Slobodana Miloševića", navodi se u saopštenju te fondacije. Kako su naveli, odluka Apelacionog suda je „jasan znak da država nije u stanju da se obračuna sa najmračnijim delovima sopstvenih službi iz devedesetih i da one i dalje imaju ogroman uticaj i na pravosuđe i na političke procese u Srbiji“. „Uprkos tome što i domaća i međunarodna javnost gotovo četvrt veka zahteva da se ovaj zločin rasvetli i njegovi počinioci pravedno kazne, petočlano sudsko veće Apelacionog suda je pokazalo da su im od dokaza i zakona važnija zaštita predstavnika države ogrezlim u zločinima i zaštita tajne službe koja je toliko puta pokazala da joj ljudski život ništa ne znači“, naglasili su. Čl...

Apelacioni sud u Beogradu objavio je danas presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije - Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice, objavljeno je na sajtu Apelacionog suda. Sud je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačilo prvostepenu presudu i okrivljenog Markovića oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okrivljene Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana.  Apelacioni sud je, kako se navodi, nakon održane sednice veća, doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je o”snovano izjavljenim žalbama ukazano da je prvostepeni sud i u ponovljenom postupku učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih nije bilo moguće ispitati pravilnost i zakonitost pobijane presude, a takođe nije postupio po nalogu drugostepenog suda ...

 Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić kaže da zbog raznih "jakih uticaja" ima sumnju da će presuda za ubistvu novinara Slavka Ćuruvije biti onakva kakvu očekuje porodica. Objašnjava da čak i ako konačno, posle 24 godine, bude pravosnažna osuđujuća presuda, postoje vanredni pravni lekovi. „Odbrana će sigurno uložiti vanredne pravne lekove, o kojima odlučuje Kasacioni sud, koji može da donese iste odluke kao i Apelacioni“, rekao je Ružić u emisiji Newsnight na N1. Prisećajući se 11. aprila 1999, kada je Ćuruvija ubijen, novinar NIN-a Vuk Cvijić kaže da je osećao bes i pitao se „ko je sledeći“. „Nažalost Slavko Ćuruvija nije bio poslednji u tom nizu, ali nema volje da se to ispita do kraja“, rekao je on. > Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara, kaže da je nastojao da sačuva redakciju radija B92 u vreme kad je saznao vest da je Ćuruvija ubijen. „Prvo što mi je palo napamet je kako da sakrijem tu vest od supruge“, kazao je on. Advokat porodic...

 Navršavaju se 24 godine od ubistva novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije. Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda. Ubice su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka. Ćuruviju je prema presudi ubilo N. N. lice, dok su mu pripadnici Državne bezbednosti dali logističku podršku, piše RTS. Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je krajem marta od Apelacionog suda u Beogradu da pravosnažno osudi na po 40 godina četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti zbog učešća u ubistvu novinara i vlasnika „Dnevnog Telegrafa“. Postupajući tužilac je u završnim rečima naveo da je dokazima potkrepljeno da su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak pratili Ćuruviju 10. i 11. aprila te godine, planirajući njegovo ubistvo. Kao motiv tužilac navodi Ćuruvijino istupanje u javnosti, domaćoj i stranoj, u kojima ...

 Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Fondacija "Slavko Ćuruvija" pozvali su novinare i medijske profesionalce da se 11. aprila priključe zajedničkoj akciji povodom obeležavanja 24. godišnjice od ubistva Slavka Ćuruvije. Zajednička akcija uključuje objavljivanje „Najvažnije neobjavljene vesti“ i šetnju od restorana „Kolarac“ u Knez Mihailovoj ulici do mesta na kom je Ćuruvija ubijen u Svetogorskoj 35. Početak šetnje je u 17.45 časova. Ispod naslova „Najvažnija neobjavljena vest“ biće prazan prostor sa napomenom: „Ovaj prostor je rezervisan za vest o presudi za ubistvo Ćuruvije, na koju čekamo 24 godine da bude objavljena. Od ishoda suđenja, koje traje već skoro devet godina, zavisi da li će istina konačno ugledati svetlost dana ili će zauvek ostati sakrivena od nas“. U narednom periodu očekuje se odluka Apelacionog suda o žalbama na drugu prvostepenu presudu Specijalnog suda. Izrica...

 Nepravosnažna presuda Evropskog suda za ljudska prava, kojom je optuženima za organizovanje i realizaciju ubistva novinara Slavka Ćuruvije - Ratku Romiću i Milanu Radonjiću - dodeljena naknada nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra zbog dužine trajanja pritvora i trajanja postupka pred Ustavnim sudom o toj žalbi, nema nikakav uticaj na samo suđenje za koje su optuženi - za ubistvo Slavka Ćuruvije. To je danas saopštio predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić, navodeći da ta  presuda nije od značaja za činjenice i dokaze koji su izvedeni u postupku, a time ni za donošenje konačne presude u slučaju ovog brutalnog ubistva.  "Takođe, ta odluka ne može da umanji njihovu odgovornost, koja je nesumnjivo utvrđena u dve prvostepene presude kojima je Radonjiću i Romiću već izrečena kazna zatvora od 30 i 20 godina za ovaj težak zločin", rekao je Matić. Podsećanja radi, naveo je on, prvostepeno veće suda za organizovani kriminal nije postupilo ...