ГЛАС РАЗУМА

 Gostovanje slavnog glumca Petra Božovića u emisiji "OKO Magazin" na RTS izazvalo je brojne reakcije na društvenim mrežama. Pre više od četiri decenije, kao mlad glumac, rekao je da može da igra samo onda ako oseća da učestvuje u nečemu što znači. Od tada do danas, sve u čemu je igrao nešto znači u našoj kulturi. Bio je Nikola Tesla, ekranizovao je Njegošev „Gorski vijenac“, nastupao na skoro svim scenama beogradskih pozorišta, a ko voli monodramu pamti njegova tumačenja stihova Matije Bećkovića. Božović je angažovan za zaštitu prirode u Srbiji, ali ne politički i ideološki. „Evo sad ova borba protiv nesrećnog litijuma… Pa to je zlo. Ne moram ja to da kažem, postoje svedočanstva, i to strašna svedočanstva na zemljinoj kugli šta su uradili ti Riotinti. Pa uzmite Gvineju, oni dođu, raskrče… Narod se pobuni, oni naravno potplate svoje, imaju svoju privatnu vojsku  i izbije građanski rat. Evo, šta su uradili sa Madagaskarom. To divno ostrvo ocepilo se od Afrike i na njemu ostalo

 Gradonačelnik Bujanovca Nagip Arifi podržao je kosovsku vladu u odluci da ne učestvuje u inicijativi "Otvoreni Balkan", kao i uvedenu meru reciprociteta za registarske tablice sa Srbijom, dok istovremeno traži reciprocitet i u drugim oblastima, prenosi Kosovo pres. Arifi kaže da inicijativa "Otvoreni Balkan" nije za "otvoreni Balkan, jer Srbija ne priznaje državu Kosovo". Odluku kosovske vlade da ne bude deo inicijative "Otvoreni Balkan" vidi kao ispravnu jer se, navodi, o njoj ništa konkretno nije čulo.  "Lično ne podržavam tu inicijativu. Sve dok Srbija ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu onda nemamo zašto da se ne bavimo 'Otvorenim Balkanom', jer da biste otišli u Srbiju, morate proći kroz Kosovo", rekao je Arifi. Uveren je da je mirno stanje koje trenutno vlada posledica toga što Srbija kontroliše sever Kosova, u protivnom, smatra, da bi Srbija počela da potiskuje Albance "Preševske doline". Arifi navodi da bi

 Svetski poznati kardiohirurg Višeslav Hadži-Tanović je preminuo u 74. godini, objavile su Novosti. Po završetku Medicinskog fakulteta, specijalizovao je kardiologiju u Hjustonu, Parizu i Stokholmu. Godine 1990. osnovao je „Internacionalnu kliniku za srce – kardiologija prof. Hadži-Tanović“, kao prvu privatnu kardiološku kliniku na tlu bivše Jugoslavije, navedeno je na veb sajtu te ustanove. Hadži-Tanović je bio redovni profesor kardiologije Američkog Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Njujorške akademije nauka, član Srpske kraljevske akademije inovatora i naučnika, član Teksaškog instituta za srce u Hjustonu i član Evropskog udruženja kardiologa. IZVOR: NOVAS

  Na Cvetnom trgu u Beogradu večeras oko 19 sati završen je protest građanskih aktivista pod nazivom "Mural mora pasti", koji su vlastima i javnosti poslali poruku da državne institucije ne smeju da štite lik osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Nakon završetka skupa među kojima su se našli pobornici i protivnici murala Ratku Mladiću, okupljene je "pozdravio" i Miša Vacić koji je iz svog džipa novinarima i preostalim pristalicama pokazao srednji prst.  Vacić je na kraju protesta došao do Cvetnog trga, gde se zaustavio svojim belom BMW. Nakon toga je nakratko izašao iz vozila i izviknuo „Ratko Mladić“. Ubrzo nakon toga vratio se u svoj automobil, a kada su novinari pokušali da se obrate dao je gas i pokazao srednji prst okupljenima. Podsetimo, večeras je održan još jedan protest protiv murala Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu. Među okupljenima bilo je blizu 200 građana, među kojima su Aida Ćorović, Pavle Grbović, Balša Božović i Dobrica Veselinović, ali

 Budući da pandemija virusa korona ne jenjava u Evropi, te je u brojnim zemljama zabeležen drastičan rast broja novozaraženih i preminulih, vlasti epidemiološku situaciju pokušavaju da reše novim oštrijim merama, koje se najčešće odnose na nevakcinisane građane. Zbog rekordnog broja slučajeva kovida 19 i prepunih jedinica intenzivne nege, Austrija razmatra proglašavanje karantina za nevakcinisane širom zemlje, što bi moglo da se smatra najstrožom merom koju je bilo koja zemlja do sada uvela. Zatvaranje je "verovatno neizbežno", rekao je austrijski kancelar Aleksandar Šalenberg u saopštenju, prenosi Forbs. Najgore pogođena pokrajina Gornja Austrija planira od ponedeljka da uvede karantin za nevakcinisane, prema preporukama medicinskih stručnjaka. Međutim, neophodno je da prvo dobiju pavnu potvrdu od Vlade. Ova mera prati vladin plan postavljen u septembru, u kom se navodi da se lokdaun za nevakcinisane Austrijance mora primeniti kada na intenzivnoj nezi bude ukupno 30 odsto ko

 "To je jedan od uslova ako želimo da držimo situaciju pod kontrolom. Drugačije nećemo moći", rekao je ministar zdravlja prilikom posete Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu. Ministar zdravlja Zlatibor Lonačar rekao je danas u Nišu da će, kako sada stvari stoje, naša nova normalnost biti takva da ćemo morati da se vakcinišemo na svakih pet, šest meseci, u zavisnosti od vrste vakcine. Lončar je kazao da je drugi uslov da bi mogli da normalno funkcionišemo bezbedni uslovi, odnosno bezbedna radna mesta, kafići, restorani, bioskopi, stadioni. „Šta znači bezbedno? Da su tu ljudi koji su se vakcinisali ili koji redovno rade PCR ili antigenski test, ukoliko ne žele da se vakcinišu“, naglasio je Lončar. On je rekao da nisu u pravu oni koji misle da će naša država popustiti što se mera tiče i da će reći: „Pa dobro, ima i gorih od nas“. Popuštanje bi značilo, dodao je Lončar, da ćemo opet da ulazimo iz talasa u talas epidemije i da ćemo biti na ivici zatvaranja. Prema njegvom rečima

U Srbiji i širom sveta obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu. Prvi svetski rat trajao je više od četiri godine. Za to vreme, mobilisano je 17 miliona vojnika, dok je 10 miliona njih poginulo. Naša zemlja pretrpela je ogromne gubitke tokom Velikog rata, ali je iz njega izašla kao pobednik. Ipak, Beograd kao prestonica Srbije i dalje je bez monumentalnog spomenika posvećenog pobedi u Velikom ratu. Jedan od retkih spomenika koji je posvećen Prvom svetskom ratu jeste Osmatračnica sa Kajmakčalana u Pionirskom parku. Ovaj spomenik predstavlja sećanje na pobedu srpske vojske nad Bugarskom na planini Kajmakčalan. Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna

 Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u Parizu da će se pitanje Kosova i Metohije naći na njenoj agendi tokom dvodnevne posete Francuskoj, a odgovarajući na pitanja novinara o pokušajima Kosova da postane član Unesko, istakla je da će se Srbija ponovo usprotiviti pokušajima politizacije te međunarodne organizacije. Dodala je da bi članstvo privremenih institucija bilo "katastrofalno, ogroman presedan i da bi sa sobom povuklo pitanja globalnih razmera, koja nisu potrebna Unesku". Govoreći uoči sutrašnjeg zasedanja Generalne konferencije Uneska i obeležavanja 75. godišnjice te organizacije, kada će se obratiti učesnicima, Brnabić je najavila da će se baviti pitanjem Kosova i Metohije i naše kulturne i istorijske zaostavštine, crkava i manastira na Kosovu koji su pod zaštitom Uneska. Na pitanje novinara o jučerašnjoj raspravi povodom zahteva Prištine za članstvo u Unesko, Brnabić je odgovorila da to nije ništa što nas čudi. „To je ono čemu oni teže i nastoje da se uk

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikad se nije odrekao svoje političke prošlosti, a iz godine u godinu, kako se učvršćivao na vlasti, radikalska priroda šefa srpske države sve više je izbijala na površinu. Najnoviji primer toga bila je državna odbrana murala Ratku Mladiću i njegova reakcija na pitanje da li će kao prvi čovek države inicirati da se mural ukloni. Nije mnogo ljudi verovalo te 2007. godine da će tadašnji generalni sekretar SRS, koji je lepio natpis Bulevar Ratka Mladića preko imena Bulvera Zorana Đinđića, doći jednog dana u poziciju da odlučuje o svemu u državi. Doduše, niko nije očekivao i da će u međuvremenu ukrasti proevropsku politiku svojih konkurenata, da će presvući radikalsku odoru i zameniti je tada još uvek manje gadnom – naprednjačkom. Prevara birača i javnog mnjenja bila je uspešna. Radikal je došao na vlast, uspeo je da preuzme sve poluge moći u zemlji, postavši tako čovek koji odlučuje aposlutno o svemu. On pomera brda, crta puteve, deli državni novac, pol

 Novinar Slaviša Lekić preminuo je u Beogradu. Tokom karijere radio je u raznim medijima, a od 2016. do 2018. bio je je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Slaviša Lekić je rođen 1959. godine u Kosovskoj Mitrovici.  Lekić  je bio osnivač magazina Status, urednik nedeljnika Reporter, radio je za Borbu i Našu borbu, nedeljnik NIN. Kolumne je pisao i za Nedjeljnu Dalmaciju, Mladinu i Naše dane. Autor je nekoliko dokumentarnih filmova. Bio je član prvog saziva Saveta za štampu, urednik, autor ili priređivač knjiga i medijski savetnik u organizaciji UNDP.

 Aktivistkinja Aida Ćorović koja je ranije danas privedena jer je jajima gađala mural Ratku Mladiću, puštena je nešto pre 19 sati, a za N1 je rekla: "Ova bruka večeras je lice režima Aleksandra Vučića i greh na njegovu dušu. Mogao je da se vidi strah tih policajca, mi smo taoci jednog nenormalnog bolesnog režima". Ćorovićeva je navela da joj se policajci uopšte nisu predstavili, već su samo počeli da je vuku i da je mislila da se radi o navijačima koji će je odvući negde i pretući. Ispred Doma sindikata aktivisti, građani, predstavnici NVO, ali i opozicionih političkih stranaka okupili su se u znak podrške njoj i umetnici Jeleni Jaćimović, koja je takođe sa Ćorovićevom privedena. Kolona se zatim uputila ka muralu Ratka Mladića, ali im je kordon policije onemogućio prilaz. Jaćimovićeva kaže da je bilo tužno i tragikomično danas i da se pita što ovih ljudi, koji su došli na skup, nije bilo u ovom broju ispred zida. „Nije mi jasno“, kaže. Ćorovićeva je navela da je današnji dan

 "Predsednik je bustovan - trećom dozom vakcine u Beogradu, trećim pismom kongresmena iz Amerike" rekla je Jelena Obućina u uvodu emisije "Pregled dana" Newsmax Adria. „Sad više ne pominju brata i kuma, sad pominju njega. Bajdenu pišu da je Telekomovo poslovanje sumnjivo, da se sedam miliona evra datih Pinku vratilo Vučiću kroz kampanju i da korupcijom nabavlja respiratore i to još javno priznaje na RTS-u. Dodiku je džaba ruska vakcina. Buster od Fajzera dobiti neće. Amerikanci su ga otpisali, čeka se da to uradi Vučić. A to se ne zna kako će ići jer se predsedniku sve izmešalo: pa Vučić sumnja – kogresmene je novcem bustovao Đilas Šolak tandem. Ali tako što su angažovali albanske lobiste, da se bombarduje Srbija, što ih ne bi usrećilo, jer oni ne mare za Srbiju već samo za pljačku. I tu se, što je najgore, dodatna doza nacionalnom imunitetu ne završava nego je bustovan i Mladićev mural. Bustuje ga Vulin lično, krijući se iza MUP-a. Mada, čemu iznenađenje, ne sme pr

  Zloupotreba pravosuđa u dnevno-političke svrhe je veliki problem i, u narednom period pred izbore, bićemo svedoci što krivičnih prijava, što tužbi koje će se, nažalost, posle šest meseci zaboraviti, a pravosuđe nema mehanizam da se iz toga izvuče, ukazao je večeras sudija Krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev, dok advokat Vladimir Vučinić smatra da politiku treba izbaciti iz sudnice, jer ne treba političari da prejudiciraju kakva će sudska odluka biti doneta. Trešnjev je u emisiji „Utisak nedelje“ naveo da pritisci na pravosuđe imaju svoje različite vidove, od direktnog pritiska na sudove, javnog naručivanja sudskih odluka, a posebno veliku štetu pravosuđu prave političari. On je dodao da je još 2017. godine Društvo sudija uradilo istraživanje u kojem se 44 odsto sudija izjasnilo da je trpelo određene pritiske u svom radu. Od tog broja većina njih je navela da su ti pritisci bili kontinuirani, a kao najčešći se navode pritisci od strane izvršne vlasti, a zatim