ГЛАС РАЗУМА

 Pilot Ivan Salević je imao 27 godina kada je aprila 1941. dobio zadatak da bombarduje teritoriju tada najmoćnije evropske sile - nacističke Nemačke. Kao odgovor na nacističko bombardovanje Beograda 6. aprila, sa više vojnih aerodroma u Kraljevini Jugoslaviji poleteli su bombarderi da bi gađali neprijateljske teritorije okolnih država. Salević je bio navigator bombardera koji je zajedno sa pilotom i mitraljescem krenuo sa Rovina pored Banjaluke, a odredište im je bio austrijski grad Grac. „Tog 6. aprila kad smo bombardovani žestoko, na neki način to je bilo iživljavanje nad slabijim, imali smo čime i imali smo volje da bar nekako uzvratimo neprijatelju. „Akcija se vojno uspešno završila, Salević i ostali su, između ostalog, bombardovali železnički čvor u Gracu, koji je bio veoma bitan za slanje nemačkih trupa prema Kraljevini Jugoslaviji", tvrdi Salevićev potomak Saša Savićević za BBC na srpskom. Direktne borbene operacije na teritoriji Trećeg rajha izveo je Osmi bombarderski puk ...

  Na današnji dan, 20. oktobra 1944. godine, Beograd je oslobođen od nemačkih okupatora u Drugom svetskom ratu. Beogradska operacija bila je jedna od najkrupnijih i najvažnijih bitaka u Drugom svetskom ratu na našem prostoru. Oslobodiocima, sovjetskom Crvenom armijom, zapovedao je general Vladimir Ždanov (1902 - 1964). Jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) komandovao je general Peko Dapčević (1913 - 1999). Operacija oslobađanje Beograda počela je 12. i trajala do 20. oktobra 1944. godine.  Beograd je tada oslobođen posle tri godine i sedam meseci okupacije (april 1941 – oktobar 1944).   U Drugom svetskom ratu grad je strahovito stradao, kako tokom Aprilskog rata 1941, kada je teško bombardovan i velikim delom razoren, potom tokom trajanja nemačke okupacije. Takođe, saveznička vazduhoplovstva su tokom 1944. godine bombardovala Beograd tokom aprila, maja, juna, jula, septembra 1944. Ukupno u 11 navrata. Najrazornije je verovatno bilo bomba...

  Srbiji se danas obeležava Dan sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji 1941. godine, kada je u jutarnjim časovima počeo vazdušni napad nacističke Nemačke na Beograd. Tim povodom ministarka kulture Maja Gojković će kao specijalna izaslanica predsednika Republike položiti cveće i simbolično ostaviti knjigu na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, a predstavnici Grada Beograda će takođe na različitim lokacijama položiti cveće.  Beograd, koji je tri dana pre početka bombardovanja proglašen otvorenim gradom, u 6.30 časova napala su 234 bombardera i 120 lovaca.  U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 osoba, uništeno je više stotina zgrada, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije, ustanove osnovane 1832. godine, sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu. Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1...

 U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju. Napadom je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča 27. marta, svim raspoloživim sredstvima nastojale to da izbegnu. I pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je pokušala da izbegne rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču da će poštovati obaveze koje je prethodna kraljevska vlada potpisala. Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata. Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 06.30 sati, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona. Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i br...