ГЛАС РАЗУМА

Jedna od glavnih tema u Hrvatskoj poslednjih dana, koju u prvi plan gura desničarski Domovinski pokret, jeste osnivanje muzeja posvećenog "žrtvama komunističkog terora", kao još jedan pokazatelj skretanja u desno u toj zemlji nakon formiranja nove vlade u kojoj su upravo Domovinski pokret i HDZ. Najglasniji zagovornik ove ideje je poslanik DP-a Stjepan Bartulica zbog kog je taj uslov uvršten u koalicioni sporazum Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Domovinskog pokreta.  "U okviru kulturne politike, Hrvatska će dobiti novi muzej posvećen žrtvama komunističkog terora u Zagrebu. S obzirom na to da nije sprovedena lustracija, to je minimum koji mora da se napravi. Demohrišćanski HDZ ne bi smeo da se protivi ovim zahtevima", poručio je Bartulica na nedavno održanoj konferenciji za medije. Ubrzo se oglasio i predsednik hrvatskog Sabora Gordan Jandroković iz redova HDZ-a, koji je potvrdio da je muzej žrtava komunizma deo koalicionog sporazuma koji, kako je naveo, "...

  Povodom smrti Stajke Marčete, člana Upravnog odbora Udruženja logoraša Drugog svetskog rata i njihovih potomaka, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je njen odlazak veliki gubitak ne samo za njene najbliže, već za sve u Banjaluci i Republici Srpskoj. Istakao je da je sa žaljenjem primio vest o smrti Stajke Marčete koja je kao dete preživela strahote ustaške torture i jasenovačkog logora. „Odlazak Stajke Marčete veliki je gubitak ne samo za njene najbliže, već za sve nas, u Banjaluci i Republici Srpskoj koji saosećamo u boli sa njenom porodicom i prijateljima”, rekao je Dodik. Dodao je da će Republika Srpska pamtiti Marčetu kao jednu od žrtava ustaškog terora koji su uspeli da prežive i svedoče o strahovitim i brutalnim zločinima koje su počinili fašisti nad nedužnom decom, ženama i starcima u Jasenovcu. „Njena svedočanstva o golgoti koju su prolazili logoraši ostaće duboko urezana u našem pamćenju i predstavljaće značajan doprinos kulturi sećanja za buduće ge...

 Lični stav objavljen na portalu Index.hr povodom jučerašnjeg pokušaja Aleksandra Vučića da poseti Jasenovac Ofucana fraza o okretanju mrtvačevih kostiju u grobu iznenada je dobila na svežini – moglo bi se reći da je oživela – jutros kada je Aleksandar Vučić, vladar Srbije, rezigniran odlukom političke braće iz hrvatske vlade da mu uskrate odobrenje za „privatnu posetu“ Jasenovcu i Pakracu, uz neku kratku i glupu poruku na Twitteru objavio fotografiju jasenovačkog cveta. Spomenik u Jasenovcu autorsko je delo Bogdana Bogdanovića, davnašnjeg beogradskog gradonačelnika, arhitekte, čoveka koji je po dolasku na vlast srpskih nacionalista, poput Vučića, morao napustiti svoj Beograd, pa je lako zamisliti kako bi mu se zemni ostaci, da je to zaista moguće, ove nedjelje okretali brže od ringišpila dok njegov rad na mestu užasnoga stratišta srpski i hrvatski nacionalisti koriste kao sredstvo političkog marketinga i nadjebavanja u ratu simbolima kad im već onaj pravi, s bojevom municijom, nij...

 Od juče se u Hrvatskoj vodi zastrašujuća kampanja protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić hteo je da oda poštu stotinama hiljada poniženih i preklanih u Jasenovcu, a to je očigledno zasmetalo ustaškom režimu. Na hrvatskim medijima osvanuli su naslovi sa zastrašujućim sadržajima, u kojima se ovaj gest prepoznaje kao nešo jako loše. A kako je to polaganje cveća i minut ćutanja "haos", zar se toliko plaše jasenovačke tišine i onoga što bi posle toga mogao reći Vučić?! Vučić je, prema izvorima hrvatskog lista, kontaktirao predsednika SDSS-a Milorada Pupovca i rekao mu kako planira privatnu posetu Jasenovcu. Kako list tvrdi, namera je bila da se isprovocira hrvatska strana uoči godišnjice "Oluje". Kako prenosi Jutarnji list, bez službene informacije hrvatskim vlastima, bez koordinacije s ambasadom, predsednik Srbije je želeo da pređe granicu iz Bosne i Hercegovine i dođe oko 11 sati u Jasenovac, a potom oko 14 sati i u Pakrac. Nije poštovao nijedan...

 U Jasenovcu je danas obeležena 77. godišnjica proboja logoraša iz najvećeg ustaškog koncentracionog logora. Komemoracija je održana u znak sećanja na 22. april 1945. godine, kada je 600 logoraša krenulo u proboj, od kojih je oko sto preživelo. Počast se odaje svim stradalima, kao i preživelim logorašima. Euronews Srbija je u decembru emitovao reportažu o Jasenovcu i razgovor sa vladikom slavonsko-pakračkim Jovanom, na koju danas podsećamo. Episkop SPC govorio je o značaju čuvanja sećanja na žrtve jasnovačkog logora, polemici o broju ubijenih, ali i o gradnji novog memorijalnog centra u Donjoj Gradini. Vladika Jovan je rekao da je jasenovačka priča počela mnogo pre Drugog svetskog rata, 1932. godine kada nacisti dolaze na vlast u Nemačkoj i formiraju prvi koncetracioni logor Dahau. "Ima nečeg demonskog što se desilo u Drugom svetskom ratu. Kad su pitali Hitlera zbog čega ne voli Jevreje, rekao je jer su izmislili Boga. Hitler je bio esteta, do poslednjeg momenta u bunkeru je usa...

 Vidimo 55-godišnjeg muškarca u Jasenovcu, pored malog muzeja u kojem se tematizuju užasi ustaškog logora u kojem je ubijeno, prema podacima Muzeja Holokausta iz Vašingtona, oko 100 hiljada Srba, Jevreja, Roma, Hrvata i drugih koji su se zbog svoje rase, nacije ili političkih uverenja zamerili "hrvatskoj državi" NDH, koju su stvorili Adolf Hitler i Benito Musolini. Tekst preuzet sa portala Index.hr napisao je novinar Gordan Duhaček. Negde izvan televizijskog kadra je i Kameni cvet, spomenik Bogdana Bogdanovića žrtvama Jasenovca, spomenik koji zna najmanje 20 miliona ljudi širom bivše Jugoslavije, a poznat je i u svetu. Jer Jasenovac je mesto bremenito istorijom, strašnom istorijom, istorijom svetskih razmera. Kanalizacija iz predsednikovih usta Vidimo, dakle, 55-godišnjeg muškarca kako stoji tu i govori o tome šta Jasenovac znači za hrvatsko društvo, o važnosti antifašizma, jer došao je na komemoraciju godišnjice oslobođenja logoraša iz Jasenovca pred kraj Drugog svetskog r...

  Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da se u Srbiji mnogi vraćaju na politiku bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i da je problem što Srbija "nije doživela katarzu". Mesić je u Pressingu za N1 u Hrvatskoj rekao da je udružena Evropa „milenijumski projekt“ i da „moramo biti zahvalni onima koji su bili tako dalekovidni da stvore udruženu Evropu, ali moramo biti svesni i da ima onih koji žele u svojim malim državama biti veliki“. „Neki računaju da će se Unija raspasti, ali to su besmislice. Problem Srbije je što nije doživela katarzu. Mnogi se vraćaju na Miloševića i njegovu politiku”, rekao je Mesić. On je ocenio da su tvrdnje da bi mađarski premijer Viktor Orban ubrzao ulazak Srbije u Evropsku uniju „političke“ i da su „bez pokrića“. “To su političke izjave bez pokrića, Srbiji treba pomoći da ispuni uslove i dosegne standarde. Jedan deo Srbije slavi ratne zločince, Miloševića, ne prigovaraju mu što je ušao u rat…“, rekao je Mesić. On je kazao da na Balk...