ГЛАС РАЗУМА

 Zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski izjavio je da činjenica da Savet bezbednosti UN ponovo nije stavio na dnevni red sednice godišnjicu NATO bombardovanja SRJ 1999. godine predstavlja udar na reputaciju SB UN. Poljanski je naveo da mu je drago što ima više glasova onih koji smatraju da sednica treba da se održi jer to, kako kaže, znači da su se argumenti Rusije čuli. "Francuska, SAD i Velika Britanija čine sve kako ne bismo razgovarali o ilegalnoj NATO agresiji na Jugoslaviju", rekao je Poljanski juče na sednici SB UN. On je istakao da to neće izbrisati posledice "destruktivnih akcija" NATO-a na teritoriji SRJ 1999. godine. "Hiljade mrtvih i ranjenih, trovanje tla osiromašenim uranijumom i eksponencijalni rast obolelih od raka, koji će, po rečima stručnjaka, proganjati 60 budućih generacija na Balkanu", naveo je Poljanski. Ruski diplomata je podsetio na izjavu američkog predsednika Džoa Bajdena iz 1998. godine, kada je...

 Godišnjica NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine ni danas nije stavljena na dnevni red sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer je zbog manjka glasova taj predlog odbačen. Devet članica SB UN je bilo uzdržano, šest je glasalo za, dok nije bilo zemalja koje su glasale protiv rasprave o bombardovanju SRJ. Za stavljanje na agendu glasale su Rusija, Kina, Alžir, Gvajana, Sijera Leone, Mozambik. Glasanju je prethodila rasprava zapadnih diplomata i ruskog predstavnika, pošto je stalni predstavnik Francuske pri UN Nikola de Rivije rekao da se protivi diskusiji o bombardovanju SRJ jer Savet bezbednosti, kako je rekao, "nije forum za diskusije o istorijskim događajima". On je naveo da je SB UN otvoren da u bilo koje vreme razgovara o Rezoluciji 1244 i situaciji na Kosovu i Metohiji, ali je istakao da nije tu da "menja istoričare ili pravnike". Sa druge strane, prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski por...

  Rusija je zatražila održavanje sastanka Saveta bezbednosti UN o agresiji NATO na Jugoslaviju 1999. godine, ali ruske diplomate i dalje čekaju odgovor predsedavajućeg Saveta, izjavio je prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski u utorak. ''Rusija je , 25. marta, poslala zvanično pismo japanskoj misiji koja predsedava SB UN, u kome traži da se što pre održi sastanak SB UN posvećen 25. godišnjici NATO agresije na Jugoslaviju. Ovo pismo poslato je svim članicama SB i čekamo zvaničan odgovor'', rekao je Poljanski na sednici SB UN u utorak, prenosi TASS. U ponedeljak je održana Sednica SB UN, zakazana na inicijativu Rusije povodom 25 godina NATO bombardovanja SRJ, a ruska Državna duma je prošle nedelje usvojila nacrt dokumenta o NATO agresiji na SR Jugoslaviju kojim će se obratiti UN. Zemlje članice SB UN nisu u ponedeljak izgalsale da se na dnevnom redu sednice stavi inicijativa Rusije o NATO agresiji na SR Jugoslaviju. Za su glasale...

 Zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu danas izglasale da se na dnevni red sednice, koja je završena u Njujorku, stavi inicijativa Rusije da se raspravlja o 25 godišnjici NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Za su glasale tri članice SB UN - Rusija, Kina i Alžir, glasova protiv nije bilo, a 12 zemalja je bilo uzdržano. Raspravi o NATO agresiji na samom početku sednice usprotivio se stalni predstavnik Francuske pri UN Nikola de Rivijer, koji je rekao da predlaganje te teme neće "ni na jedan način doprineti napretku". "Rusija cinično koristi intervenciju 1999. godine da opravda svoj rat protiv Ukrajine i agresivnu spoljnu politiku u Gruziji 2008 i na Krimu  2014", poručio je De Rivijer. On je dodao da agenda sednice treba da bude odluka svih članica Saveta bezbednosti. "Odluka nije na jednoj članici, pa ni na predsedavajućoj zemlji", rekao je De Rivijer. Sa druge strane, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenz...

 Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić izjavio je da dok NATO zvaničnici ističu da je saradnja sa Srbijom na odličnom nivou, zvanični Beograd se trudi da partnerske odnose sakrije od očiju javnosti. Jakšić je agenciji Beta kazao da je „javna tajna“ da odnose Srbije i NATO karakteriše „tiha integracija“. „Reforme Vojske Srbije teku u skladu sa standardima NATO, a po takvim pravilima uređen je i Generalštab. Prihvaćen je i NATO kalibar municije. S NATO imamo Sporazum o bezbednosti podataka, zajedničke vežbe…“, naveo je on. Prema njegovim rečima, jedino je javna diplomatija oko NATO – tajna. „Dok NATO zvaničnici ističu da je saradnja sa Srbijom na odličnom nivou, zvanični Beograd ima ‘zaverenički pristup’ i namenski se trudi da partnerske odnose sakrije od očiju javnosti, kao na primer oko tekućeg usaglašavanja Srbije s dokumentom NATO o objedinjavanju partnerske saradnje, koji uključuje i Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP)“, kazao je komentator. Ocenjujući odnose Srbije ...

 Major u penziji i bivši francuski obaveštajac Pjer Anri Binel koji je bio osuđen zbog toga što je Srbiji dostavio tajne planove NATO, rekao je danas da ne žali zbog onoga što je uradio i dodao je da bi sve ponovio bez obzira na cenu koju je platio. "Oduzeli su mi Legiju časti, ali Ratni krst ne mogu da mi uzmu jer sam ga dobio u ratu", rekao je Binel koji je jednako ponosan i na medalju "Miloš Obilić" kojom ga je odlikovala Srbija zbog svega onoga što je učinio za našu zemlju. Što se tiče NATO bombardovanja na Srbiju, Binel je rekao da je to kriminalni napad i da je to ratni zločin. "Iako je bilo zabranjeno Ženevskom konvencijom, smišljeno su gađani civilni ciljevi. Četvrt veka, od početka napada Severnoatlantske alijanse na Srbiju prošla mi je u trenu. Za mene je to sve kao da je bilo juče. To je period mog života koji mi je veoma prisutan u sećanjima", rekao je Binel za "Novosti". Dodao je da je bio u ratu u Zalivu i da odatle nosi jak...

 Danas se navršava 25 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Odluka o bombardovanju doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima. Građanima se u večerenjim satima obratio tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević rečima da se naša zemlja nalazi u ratu, saopštivši i odluku o proglašenju ratnog stanja. Prve bombe i Dnevnik RTS Usledio je potom Dnevnik RTS gde je voditelj Milan Radosavljević saopštio da su vazdušni napadi na našu zemlju počeli oko 20 sati. Prve bombe pale su na Prištinu, Kuršumliju, Užice, Podgoricu, Novi Sad – bila je to jedna od vesti koje je objavila agencija Tanjug. Vojni ciljevi u...

  Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je Rusija morala da stane u odbranu Srbije tokom ratova 1990-ih godina jer su Srbi, kako je rekao, poseban i narod blizak Rusima. "Čim su počela dešavanja u Jugoslaviji, Boris Jeljcin digao je glas u znak podrške Srbima. Nismo mogli da ne stanemo u odbranu Srba jer su Srbi poseban i nama blizak narod, sa pravoslavnom kulturom. To je narod koji je patio generacijama", rekao je Putin u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu. On je dodao da su SAD 1999. godine bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije prekršile međunarodno pravo. "Time su SAD otvorile Pandorinu kutiju. Štaviše, šta je rečeno kada je Rusija protestovala i izrazila svoje negodovanje? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, ali su tada počeli da govore da je sve zastarelo", rekao je Putin. On je istakao da želi da se situacija u Ukrajini reši putem pregovora i naveo da će se Rusija i Ukrajin...

 NATO bombardovanje pre 24 godine ostavilo je nemerljive ekonomske posledice na Srbiju, koje je teško precizno izračunati ako se uzmu u obzir i indirektna šteta, loš politički imidž Srbije u to vreme, kao i zaustavljeni i trajno izgubljeni potencijal za razvoj, rekli su za Tanjug ekonomisti povodom godišnjice početka agresije na našu zemlju. Iako se procene štete bombardovanja, tokom 78 dana 1999. godine, kreću do 100 milijardi dolara, Ivan Nikolilć sa Ekonomskog instituta i autor časopisa MAT kaže da država nikada formalno nije uradila završni račun i obračun svih tih gubitaka, kako direktnih, tako i  indirektnih ili indukovanih koji su i najizraženiji. "Postojale su ad hok studije pojedinačnih instituta i NVO, kao popis uništene državne imovine od Građevinske direkcije 2006. godine. Prema tim procenama, direktni troškovi su se kretali od četirili ili pet milijardi (dolara), a sa indirektnim i indukovanim dostizali su 40 milijardi, prema proceni G17 2000. godine. Takođe, ...

 Na današnji dan pre 24 godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) u kojem je, za 11 nedelja, po nezvaničnim izvorima poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca. U bombardovanju koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti. Akcija NATO-a, koju su vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu i Metohiji, u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. Kumanovski vojno tehnički sporazum postignut je 9. juna 1999. On je označio kraj NATO bombardovanja tadašnje SRJ. Slobodan Milošević, tadašnji predsednik SRJ, pristao je da povuče sve vojne i policijske snage sa Kosova i Metohije i prepusti pokrajinu snagama UN. Savet bezbednosti UN je 10. juna usvojio Rezoluciju 1244 nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak medjunarodnih vojnih trupa. Po poda...

 Na današnji dan, pre 23 godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), odnosno Srbije, a obeležavanje "Dana sećanje na stradale u NATO agresiji" biće održano u Kraljevu. Obeležavanju u Kraljevu će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavila je njegova pres služba. Prethodno će, u Kruševcu, prisustvovati ceremoniji otkrivanja spomenika potpukovniku Veljku Radenoviću i položiti venac na spomenik poginulim borcima 125. motorizovane brigade. Na brdu Straževica, predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević položiće cveće na spomen-obeležje „Glasnik sa Straževice“. Godišnjica početka napada biće obeležena i nizom manifestacija posvećenih poginulima i polaganjem venaca i cveća na spomenike. Na današnji dan pre 23 godine počelo je NATO bombardovanje SRJ u kojem je, za 11 nedelja, prema nezvaničnim izvorima poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca. U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastr...

 Istoričar Predrag J. Marković izjavio je da spoljna politika Srbije "liči na plesanje na petoparcu, samo što se taj petoparac sad okreno vertikalno, na rub", kao i da je "međunarodno pravo umrlo 1999. godine kada je NATO bombardovao Srbiju bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija". „Sve što se od tada dešava su prirodne posledice. A mi smo se u svom diplomatskom očajanju i samoći vazali za onu silu koja nam je, čini se bezuslovno, pružala podršku. Otuda i obožavanje (ruskog predsednika Vladimira) Putina, što god on rekao ili uradio“, rekao je za novi broj nedeljnika NIN Marković, koji je i potpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Marković je podsetio da je NATO „svojevremeno dao, u međuvremenu pogaženo, obećanje da se neće širiti na istok“. „Dva čoveka koja ni najmanje nisu rusofili, Henri Kisindžer i Zbignjev Bžežinski, bili su protiv širenja NATO-a jer su znali da to nije dobro za čitav svet. Ako Moskva kaže da joj je pitanje života ...