ГЛАС РАЗУМА

“Majka, ne mogu više!”. Bile su to poslednje reči koje je Biljana čula od svog sina Petra, nakon gotovo 50 dana od masovne pucnjave u Malom Orašju u kojoj je teško ranjen. Svakog od tih 50 dana bila je kod njega u bolnici, spremala mu hranu, pričali su i pravili planove šta će da radi kad se vrati kući. Niko nije sumnjao da će se vratiti. Mlad, zdrav i snažan, za nedelju dana preživeo je tri operacije i dve sepse nakon kojih se opet vraćao, međutim, stanje mu se naglo pogoršalo nakon poslednje hirurške intervencije. Ponovo sepsa i telo više nije moglo da se bori sa posledicama teškog ranjavanja, prostrelnim ranama u plućima, mecima u grudnom košu i butnoj kosti, s povređenom dijafragmom i odstranjenim bubregom.                                                                             Privatna ...

 "Suprug je video gde je pogođen, slutio je da nije dobro, ali smo se nadali da će reći da je kritično, ali da je ipak živ. Do četiri ujutru smo čekali da nam lekari kažu šta se dešava, međutim, nas su prvo pozvali i saopštili... Posle se ne sećam ničega". Majci Dragani i ocu Dejanu tu noć u smederevskoj bolnici saopšteno je da je njihov 14-godišnji sin Nikola Milić smrtno stradao u masakru koji se dogodio u Ravnom Gaju.                                                             Privatna arhiva Ravni Gaj je mesto na kojem su se mladi iz Malog Orašja stalno okupljali i družili, uz logorsku vatru i smeh. Dragana je volela da Nikola i njegov stariji brat Mihailo sa njima provode vreme, "jer su to sve bila dobra deca, složna, međusobno su se štitili i podržavali, dopunjavali i brinuli jedni o drugima, omladina kakvu selo nije imalo"....

 "Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu. Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti svi pelcovani i svi umrli u istom danu." U OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, hodnicima ispunjenim dečijim smehom i igrom, zavladao je zastrašujući zvuk koji je prekinuo idilu. Tog 3. maja 2023. u školu je ušetao dečak, od samo 13 godina, naoružan do zuba, ne obazirući se ni na šta osim svoje mračne misije. Kako je moguće da nevino i krhko biće poput deteta od 13 godina može učiniti nešto toliko zastrašujuće i zlokobno? Pitanje bez odgovora koje od tog dana odzvanja u glavama svih nas. Nismo imali vremena da shvatimo šta se zapravo dogodilo. Nismo imali vremena ni da žalimo jer pre nego što smo uspeli i da prebrojimo žrtve, nova tuga, nova tragedija, ponovo je preplavila Srbiju. Uroš Blažić (21), naoružan kalašnjikovom prošao je kroz sela Ma...