ГЛАС РАЗУМА

 Bio je pameta, lep, duhovit, šarmantan, obrazovan, talentovan, ..... Ali droga ga je uzela pod svoje. Zato još jednom da s e podsetimo njegove ispovesti . On je imao sreće a milioni ljudi na svetu nemaju. – Majka me je nalazila u strašnim stanjima. Dotle je dolazilo da bi me ona stavila u kola i dala mi pare za drogu jer više nije mogla da me gleda. Nisam imao više gde da se ubodem - počeo je svoju ispovest svojevremeno Igor Pervić. Igoru su tada pomogli majka Lidija Pilipenko primabalerina Narodnog pozorišta i očuh Miša. - Doveo sam očuha do ludila, hteo je da me udari, to je bilo iz ljubavi. U tom trenutku sam počeo da vičem “ti nisi moj otac, nemaš prava da me biješ”. Posle toga sam pobegao iz kuće, pošto su me zatvorili u sobu i posklanjali svu garderobu. Stanovao sam na prvom sparatu starogradnje, to je kao treći sprat novogradnje i onda sam u pidžami na pruge izašao na prozor i spustio se na noktima niz zid i bos izašao. Bio sam dete, imao sam četrnaest godina. Sećam se,

Dok stojim na kasi novog supermarketa na beogradskoj raskrsnici London, obasjanog blještavim jednoličnim neonom, posmatram zaposlene i kupce pokušavajući da odredim ko bi od njih možda mogao da ima neko maglovito sećanje da se na mestu na kome se danas guramo među gondolama sa robom nekada nalazila jedna od najvećih diskoteka u gradu, tamo negde početkom osamdesetih, zvana „London". Prostor nakon nekoliko decenija i isto toliko rekonstrukcija više ne nosi nikakve tragove na davnu funkciju. Teško mi je da iole blizu procenim gde se tada nalazio podijum, šank ili didžej, a gde separei i galerije za sedenje. Maglovito pokušavam da izvučem iz memorije neke trenutke koje sam proveo tamo, u vreme kada je disko fazon sa kojom godinom zakašnjenja iz Njujorka i Italije stigao u Beograd, u to vreme prestonicu zemlje zvane Jugoslavija. „London" je bio baš velika diskoteka, ako me sećanje i tadašnja perspektiva ne varaju, ali nije bio jedina. Danas Beograd važi za nekakvu vibrant