Ubrzo nakon izbijanja nereda u Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji, zvanični Pariz optužio je Azerbejdžan za potpirivanje nemira. Na prvi pogled izgleda neobično da se za nerede optužuje zemlja udaljena skoro 14.000 kilometara od Nove Kaledonije, međutim iza optužbi se kriju loši diplomatski odnosi Francuske i Azerbejdžana, koji su dodatno otežani 2023. godine kada su azerbejdžanske vlasti vojnom ofanzivom povratile kontrolu nad otcepljenim regionom Nagorno-Karabah od Jermena, francuskih tradicionalnih saveznika.
Situacija u Novoj Kaledoniji znatno se pogoršala nakon što je francuski parlament predložio izmenu ustava po kojoj bi strancima, koji su se doselili pre najmanje 10 godina, bilo omogućeno glasanje na lokalnim izborima. Predstavnici naroda Kanak, koje čini 40 odsto stanovništva Nove Kaledonije, smatraju da bi se time razvodnili njihovi glasovi.
Azerbejdžan se u priču umešao 2023. godine kada su na sastanak u Bakuu pozvani predstavnici separatista sa francuskih teritorija Martinik, Francuska Gvajana, Nova Kaledonija i Francuska Polinezija. Sastanak je rezultirao osnivanjem "Baku inicijativne grupe" (BIG).
Iz BIG-a su se oglasili nakon izbijanja nereda u Novoj Kaledoniji, poručivši da su solidarni sa "kanačkim prijateljima" i da podržavaju njihovu "poštenu borbu".
Izvršni direktor organizacije Abas Abasov je u nedavnom intervjuu rekao da je pravo na samoopredeljenje "fundamentalno pravo" i dodao da organizacija podržava one koji traže "bolju i pristojnu budućnost za svoj narod".
"Jedna od naših misija je podrška borbi protiv neokolonijalizma i kolonijalizma, u skladu sa međunarodnim normama i principima", istakao je Abasov.
Azerbejdžanski zvaničnici, sa druge strane, odbacuju optužbe Francuske, pa tako šef diplomatije Ajhan Hadžizadeh ističe da je reč o "neosnovanim optužbama" i negira svaku vezu zvaničnog Bakua sa "vođama borbe za slobodu u Kaledoniji i Azerbejdžanu".
Međutim, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen poručio je da umešanost Azerbejdžana "nije fantazija, već realnost".
"Žao mi je što su pojedini kaledonski lideri za nezavisnost sklopili dogovor sa Azerbejdžanom. To je nesporno", rekao je Darmanen za televiziju Frans 2.
Prema pisanju Politika, na osnovu izjave neimenovanog zvaničnika francuske obaveštajne službe, Pariz je detektovao "aktivnosti Rusije i Azerbejdžana u Novoj Kaledoniji prethodnih nedelja, čak i meseci".
"Oni guraju narativ da je Francuska kolonijalistička država", rekao je francuski zvaničnik.
Kampanja dezinformacija
Francuska državna agencija "Viginum" saopštila je da se Azerbejdžan meša u unutrašnju politiku Nove Kaledonije širenjem dezinformacija koje, kako se navodi, imaju za cilj da podstaknu nerede u francuskoj prekomorskoj teritoriji.
Otkrivena je masovna i koordinisana onlajn kampanja, koja uključuje optužbe na račun francuske policije da puca na demonstrante koji se zalažu za nezavisnost, navodi se u izveštaju. Dodaje se da je reč o očigledno netačnom ili obmanjujućem sadržaju.
Iz Viginuma su istakli da onlajn kampanja uključuje i objavljivanje slika na kojima su prikazani mrtvi prosecesionistički demonstranti pored belca koji drži pušku, uz natpis: "Francuski policijaci su ubice".
Prema izveštaju francuske agencije, najmanje 86 postova na Iksu objavljeni su na profilima koji su navodno povezani sa azerbejdžanskom vladajućom "Partijom Novi Azerbejdžan". Dodaje se da su u postovima korišćeni heštegovi #PriznajteNovuKaledoniju i #FrancuskiKolonijalizam.
Pored toga, na demonstracijama u Novoj Kaledoniji pojavile su se i zastave Azerbejdžana, što su potvrdili i azerbejdžanski mediji.
Reagujući na optužbe zvaničnog Pariza, portparol azerbejdžanskog ministarstva spoljnih poslova Ajhan Hadžijev pozvao je Francusku da prestane sa iznošenjem "neosnovanih tvrdnji".
"Umesto što optužuje Azerbejdžan da navodno podržava proteste za nezavisnost u Novoj Kaledoniji, Francuska bi trebalo da se fokusira na neuspelu politiku prema prekomorskim teritorijama koje su dovele do takvih protesta", naveo je Hadžijev.
Francuski mediji su, kao dokaz umešanosti Azerbejdžana, iskoristili i pozive na bojkot Olimpijskih igara u Francuskoj koji su se pojavili na demonstracijama u Novoj Kaledoniji.
Krajem prošle godine, Francuska je optužila Azerbejdžan za širenje dezinformacija sa ciljem da se naruši njena reputacija kao domaćina Olimpijskih igara ove godine. Iz Viginuma su u novembru upozorila na moguće sajber napade iz Azerbejdžana pred Olimpijske igre.
Zašto se Kanaci protive ustavnim izmenama?
Od ustavne reforme 2007. godine, birački spiskovi za pokrajinske izbore u Novoj Kaledoniji su "zamrznuti", ostajući na statusu iz 1998. godine, što znači da na njima mogu da glasaju samo oni koji su na arhipelagu živeli pre 1998. godine. Takav zakonski okvir podrazumeva da se birački spisak ne revidira svake godine, kao što je slučaj sa drugim izborima, poput predsedničkih. Tim pravilom, bez biračkog prava je ostalo oko 20 odsto stanovnika Nove Kaledonije, koji su se doselili poslednjih godina.
U januaru ove godine, francuska vlada je predložila usvajanje ustavnog zakona kojim bi od 1. jula 2024. godine birački spisak bio "odmrznut", uvrštavanjem građana koji su, ili rođeni u Novoj Kaledoniji, ili koji tamo borave najmanje 10 godina, u poseban birački spisak. Time bi pravo glasa dobilo oko 25.000 ljudi, od ukupno skoro 43.000 stanovnika arhipelaga koji se trenutno ne nalaze na biračkom spisku.
Zakon su u aprilu i maju odobrili Senat i Nacionalna skupština, a tekst još treba da bude odobren na zajedničkoj sednici oba doma francuskog parlamenta da bi bio definitivno usvojen.
Grupe koje podržavaju nezavisnost Nove Kaledonije oštro su kritikovale najavljene reforme jer smatraju da bi time narod Kanaka bio marginalizovan razvodnjavanjem njegove političke moći. Prema pisanju francuskog Monda, pitanje je veoma osetljivo jer se na pokrajinskim izborima, između ostalog, određuje sastav Kongresa Nove Kaledonije koji bira novokaledonsku vladu.
Na čelu aktuelne vlade je Luj Mapu, pripadnik kanačkog naroda, koji se zalaže za nezavisnost prekomorske teritorije. Njegova vlada smatra da je sporazumom iz 1998. godine zamrznuti status biračkog tela definitivan, međutim iz francuske vlade pozivaju se na princip opšteg prava glasa i na činjenicu da je na referendumu 2021. godine većina stanovnika glasala protiv nezavisnosti Nove Kaledonije.
Neuspešni referendumi o nezavisnosti
Prvi referendum o samoopredeljenju održan je 1987. godine, na inicijativu vlade tadašnjeg francuskog premijera Žaka Širaka. Na referendumu je mogao da glasa svako ko je u Novoj Kaledoniji boravio više od tri godine, što su iz pokreta za nezavisnost osudili kao pokušaj "demografskog gušenja" njihovog zahteva za otcepljenjem.
Deo pristalica otcepljenja je zato bojkotovao referendum na kom je 98,3 odsto izašlih glasalo protiv nezavisnosti.
Prema sporazumu iz Matinjona, novi referendum je trebalo da bude održan 1998. godine, međutim te godine je potpisan novi sporazum kojim je dogovoreno da referendum bude odložen za 20 godina.
Tako je 2018. godine pitanje o otcepljenju ponovo stavljeno pred građane Nove Kaledonije. Pokret za nezavisnost ni tad nije odneo pobedu, pošto je protiv otcepljenja glasalo 57 odsto stanovnika.
Referendumi su održani još 2020. godine kada je 53 odsto glasalo protiv nezavisnosti i u decembru 2021. godine kada je protiv glasalo 96,5 odsto izašlih jer su pristalice nezavisnosti bojkotovale referendum zbog toga što francuska vlada nije odobrila odlaganje referenduma usled pandemije korona virusa.
IZVOR: NIN
Коментари
Постави коментар