ГЛАС РАЗУМА

Danas je sreda, 19. avgust 231. dan 2026.         14 - Umro je rimski car Oktavijan Avgust, usvojeni sin Gaja Julija Cezara. Godinu dana posle ubistva Cezara 44. pre nove ere kao komandant senatske vojske potukao je kod Mutine Marka Antonija, ali je ubrzo s njim i Markom Lepidom sklopio trijumvirat. Posle druge pobede nad Antonijem kod Akcijuma 31. pre nove ere pod imenom Avgust preuzeo je svu vlast i ukinuo republiku. Zaveo je novi oblik vladavine i administracije poznat kao - principat, u stvarnosti bio  je to početak epohe carstva, rimska republika bila je zauvek  sahranjena. Ukrasio je Rim mnogim građevinama, pomagao nauku,  umetnost i uopšte stvaralaštvo. Vreme njegove vladavine smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije, i poznato je kao "Avgustov zlatni vek".         1646 - Rođen je engleski astronom Džon Flemstid, osnivač opservatorije u Griniču.         1662 - Umro je Blez Paskal, francuski matemati...

 „Otišla je na područje bez signala". Tim citatom iz jednog njenog ranijeg intervjua, na zvaničnoj Fejsbuk stranici objavljena je smrt Vedrane Rudan, hrvatske novinarke i književnice britkog pera, u 77. godini. U tekstovima, romanima i javnim istupima godinama je bez zadrške komentiarisala politiku, društvo, medije, brak, položaj žena, zbog čega je izazivala velika reagovanja. Napisala je je 16 romana: Doživotna robija, Puding od vanilije, Ples oko sunca, Muškarac u grlu, Život bez krpelja, Crnac u Firenci, Kad je žena kurva/kad je muškarac peder, U zemlji krvi i idiota, Zašto psujem, Kostura okruga Madison, Dabogda te majka rodila i Uho, grlo, nož. „Bila je retka po tome što se vrlo hrabro usuđivala da govori o teškim i bolnim temama. „Njenom smrću ceo region je izgubio mnogo", rekla je Slađana Novaković iz izdavačke kuće Rende, koja je među prvima u Srbiji objavila njene knjige, za BBC na srpskom. Romani Vedrane Rudan su prevedeni na engleski, mađarski, poljski, francuski, ...

      Danas je utorak, 18. avgust, 230. dan 2026.          1805 - Srbi su na brdu Ivankovac kod Ćuprije, u jednoj od najvećih bitaka Prvog srpskog ustanka, prvi put potukli regularnu vojsku turske države. Napredovanje ustanika koji su zauzeli više gradova, uključujući Užice i Karanovac (danas Kraljevo), uznemirilo je sultana, koji je naredio Hafiz paši, imenovanom za beogradskog vezira, da sa 15.000 vojnika krene od Niša ka Beogradu. Na Ivankovcu se pod komandom Milenka Stojkovića i Petra Dobrnjca utvrdilo oko 2.000 Srba, koji su izdržali više turskih juriša, a bitku je rešio vođa ustanka Karađorđe, koji je noću između 18. i 19. avgusta s više od 4.000 ustanika braniocima pritekao u pomoć iz pravca Jagodine, pa su se Turci povukli u Paraćin. Posle dva bezuspešna napada na visove oko Paraćina 20. avgusta i novih gubitaka, Hafiz paša je, pokoleban ozbiljnim gubicima na Ivankovcu, odlučio da se povuče prema Nišu.         1812 - Fr...

     Danas je ponedeljak, 17. avgust,  229. dan 2026.          1552 - Završeno je štampanje prve knjige u Beogradu, poznate kao "Beogradsko četvorojevanđelje". Knjigu je krupnim ćirilskim slovima, koja je rezao jeromonah Mardarije, štampao Trojan Gundulić, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao kneza Radiše Dimitrijevića, posle čije smrti je preuzeo njegovu štampariju. "Četvorojevanđelje" je dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu polovinom 16. veka. 1629 - Rođen je poljski kralj Jan III Sobjeski, koji je tokom vladavine od 1674. do smrti 1696. onemogućio dublji prodor Turaka u Evropu. Prilikom druge opsade Beča 1683. vojska pod njegovom komandom potukla je Turke i oslobodila grad opsade. Njegova pobeda nad Turcima pod Bečom 1683. smatra se presudnim trenutkom u odbrani Evrope. Usledilo je uzmicanje Turske iz Evrope koje je  trajalo do 20. veka.         1753 - Rođen je češki slavista Jo...

     Danas je nedelja, 16. avgust, 228. dan 2026.          1717 - U bici kod Beograda u Austrijsko-turskom ratu, u kojoj se na strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba sa teritorije današnje Vojvodine, austrijski feldmašal Eugen Savojski naneo je težak poraz Turcima i zauzeo Beograd, izbacivši Turke i iz severne Srbije. Austriji je Požarevačkim mirom zaključenim 1718. pripala  Srbija severno od Zapadne Morave, Banat i jugoistok Srema.         1832 - Rođen je nemački psiholog, filozof i lingvista Vilhelm Vunt, osnivač eksperimentalne psihologije, profesor na univerzitetima u Hajdelbergu, Cirihu i Lajpcigu. Definisao je psihologiju kao "nauku o unutrašnjem i neposrednom iskustvu" i zasnovao je psihološka istraživanja i eksperimente kao "čistu opservaciju". Osnovao je prvi moderni institut za psihologiju i eksperimentalnu laboratoriju. Njegov učenik bio je i srpski psiholog Ljubomir Nedić, pisac prvog našeg univerzitetskog udž...

Zemljotres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale pogodio je rano jutros obalu indonežanskog ostrva Flores, pri čemu je najmanje petoro ljudi poginulo i više zgrada srušeno.  Vlasti su nakon zemljotresa izdale upozorenje na cunami, ali su ga kasnije povukle, jer nije zabeležen opasan porast nivoa mora, preneo je AP. Američki geološki zavod (USGS) saopštio je da je zemljotres registrovan u 5.58 časova po lokalnom vremenu, na dubini od oko 10 kilometara.  Epicentar je bio 68 kilometara severno-severozapadno od grada Ende, u provinciji Istočna Nusa Tengara.  Nakon glavnog udara usledilo je nekoliko naknadnih potresa. Prema preliminarnim podacima policije, dve osobe su poginule u regentstvu Sika, a tri u regentstvu Mangaraj.  Šef policije Istočne Nusa Tengare Rudi Darmoko rekao je da su u pojedinim gradovima i selima zabeleženi prekidi u snabdevanju električnom energijom i komunikacijama, što otežava procenu štete i potragu za eventualnim žrtvama. Snimci lokaln...

   Danas je subota, 15. avgust 227. dan 2026.         1057 - Poginuo je škotski kralj Magbet, čiji je život inspirisao engleskog pisca Vilijama Šekspira da napiše jednu od svojih najpoznatijih drama.         1534 - Španski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu rimokatolički jezuitski red (Societas Iesu), koji je papa Pavle III priznao šest godina docnije.         1769 - Rođen je francuski car Napoleon I Bonaparta, jedan od najvećih vojskovođa u istoriji, čiji su osvajački pohodi razorili feudalno ustrojstvo tradicionalne Evrope. Istakao se 1793.  u borbi protiv Engleza kod Tulona, kada je, u 24. godini, postao general. U Italiji je 1796. i 1797. tukao vojsku Austrije, a 1797. ukinuo je Mletačku repubiku. Posle pohoda na Egipat, državnim udarom 1799. zaveo je režim konzulstva, uzevši neograničenu vlast kao "prvi konzul", a od 1802. kao "doživotni konzul". Reformisao je administraciju, prosvetu, finansije i s...