ГЛАС РАЗУМА

 "Čak i ovakva, Skupština Srbije je najbolji poligon za opoziciju da parira vlasti, i oni to sa ovakvim i onakvim metodama uspevaju", kaže  Zoran Panović, programski direktor Demostata komentarišući sednicu parlamenta. "Imamo tu deklaraciju sa Svesrpskog sabora, ali je problem što nešto što je 'top' političko pitanje, a to je litijum, ta deklaracija se uopšte ne referiše na njega. Deklaracija ima 49 tačaka, a nema dve ključne reči za budućnost, na koje se vlast poziva, a to su - litijum i kompromis", navodi Panović. Oštre polemike i uvrede mogu se videti i tokom ovog zasedanja Skupštine Srbije. „To je postao već standard, ali je Skupština u nedostatku nekih drugih ventila, medijskih ili institucionalnih, mesto gde opozicija i vlast mogu da se sučele sa argumentima ili često bez njih“, kazao je Panović. Iako nije na dnevnom redu, centralna tema u parlamentu je – litijum. „To jeste jedna vrsta paradoksa, s jedne strane, litijum je prvorazredno političko pitanj...

 Živimo u jednoj vrsti neformalnog predsedničkog sistema i znamo gde je centar moći. Vlada je poluga predsednika Republike, izjavio je programski direktor Demostata Zoran Panović. "Ovo je vlada kontinuiteta, jako partijski utemeljena", istakao je on. Ovo je vlada radikala, JUL-a, SPS, ali bez nove demokratije, ako govorimo starim rečnikom, a ako govorimo novim rečnikom, ovo je prva zavetnička vlada u Srbiji, rekao je Panović za Novi dan na N1. „Vrlo je bitno da postoje simbolički bitni ministri – povratak Aleksandra Vulina i predsednica Zavetnika (Milica Đurđević Stamenkovski), oni daju taj ton vladi, oni su avangarda ove vlade“, istakao je Panović. Prema rečima Panovića, bitan je ulazak Zavetnika u vladu, navodeći da posao predsednice tog pokreta nije bio da pređe cenzus, već da „razbuca“ opoziciju i u tome je uspela. „To je bio projektni zadatak i kao takvi deo su onoga što su i bili“, naveo je Panović. Govoreći o Aleksandru Vulinu, Panović kaže da ostaje da se vidi šta će ...

 Gosti "Utiska nedelje" ocenili su večeras da opozicija na predstojećim lokalnim izborima treba da izađe u jednoj koloni, kao i da na najavljeno osnivanje Vučićevog pokreta treba da odgovori osnivanjem svog. Pored toga smatraju da je RTS, kao javni servis, ukinuo svoju osnovnu funkciju - istinito informisanje građana. Glavna urednica novog političkog nedeljnika „Radar“ Vesna Mališić osvrnula se na večerašnje obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kom je saopštio da je datum beogradskih izbora – 2. jun. „Večeras smo čuli da je predsednik ipak prespavao i da je dobro poslušao šta je ProGlas rekao. Shvatio je da bi izbori 28. aprila značili ulazak u novu krizu, a ima već bagaž o pokradenim izborima. Našao je neku vrstu kompromisa da to bude 2. juna i da se to završi bez puno priče“, rekla je Mališić. Dodala je da se ne može reći da je ovo pobeda opozicije, već da je Vučić izračunao da je ovo kompromis koji mu ide u korist. Programski direktor Demostata Zoran Panović oc...

 Rok za predaju kandidatura i izbornih lista za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji je istekao i sada se može govoriti o tome kakav će da bude konačan izgled biračkih listića - na predsedičkim izborima biće najverovatnije osam kandidata, a na parlamentarnim će učestvovati duplo više lista – 16. Od izgleda listića, međutim, važniji su sadržaj kampanje koja je zbog odustajanja određenih kandidata i zbog rata u Ukrajini dobila nešto drugačije obrise, ali i sastav budućeg parlamenta za koji analitičari očekuju da ovog puta bude reprezentativniji. Na početku kampanje očekivalo se da će fokus biti na predsedničkim izborima, posebno se puno govorilo o mogućnostima drugog kruga, ali lista kandidata je na kraju, ipak, kraća nego na prošlim izborima i to ima i svoje posledice. Okolnosti su se promenile i zbog odluke pojedinih kandidata da ne ulaze u trku – neki su to i ranije najavili, a neki su odustali u poslednjim trenucima. Na stratnoj poziciji u prvom krugu naći će se najverova...

 Referendum o ustavnim promenama koji je održan u nedelju neki su posmatrali i kao test raspoloženja birača pred predstojeće izbore. Izlaznost je bila oko 30 odsto, a u gradovima kao što su Beograd i Niš više građana je glasalo za opciju "ne". Zbog toga su se iz opozicije mogli čuti glasovi da je vladajuća koalicija doživela poraz, ali vlast odgovara da ukupni rezultati pokazuju da je 59,71 odsto birača glasalo za promene Ustava, dok je protiv bilo 39,26. O tome kakvu pouku vlast i opozicija mogu da izvuku posle referenduma u emisiji Euronews Veče govorili su programski direktor Demostata Zoran Panović i politikolog i savetnik u organizaciji Crta Vujo Ilić. Panović smatra da referendum na neki način jeste bio test za izbore 3. aprila. On navodi da bi Aleksandar Vučić voleo da on ima 60 odsto glasova, a opozicija 40 odsto, s tim što bi njegovi glasovi bili jasni i kompaktni, a opozicioni heterogeni. Panović je rekao da je Vučić, kao dobar tehnolog vlasti, pokušao da normalizuj...