ГЛАС РАЗУМА

 Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, naglasila je da Srbija mora da ispuni niz striktnih kriterijuma kako bi nastavila da koristi sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Sagovornici Danasa, međutim, smatraju da je aktuelna vlast nesposobna i nespremna za sistemske društvene promene koje iziskuje ispunjenje ovih zahteva, jer bi to značilo početak kraja njihovog načina vladanja. Pre svega, Marta Kos je istakla da je od suštinske važnosti da Srbija u potpunosti uskladi svoje pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije, čime bi se osigurala stvarna nezavisnost sudstva od političkog uticaja. Pored toga, komesarka je navela da se od vlasti u Srbiji zahteva obustava primene svih onih zakonskih rešenja koja su u suprotnosti sa evropskim standardima i koja podrivaju vladavinu prava, piše Danas. Kada je reč o demokratskim procesima, Kos je jasno stavila do znanja da isplata tranši direktno zavisi od održavanja slobodnih i poštenih izbora, kao i od prestanka represije n...

 Evropska unija razmišlja da li će zamrznuti 1,5 milijardi evra namenjenih Srbiji za razvojne projekte iz Plana rasta, jer je veoma zabrinuta zbog stanja demokratije u Srbiji. Razlog je to što Vučićev režim nazaduje u proevropskim reformama, objavio je N1. Reč je o neispunjavanju reformske agende na koju se Srbija sama obavezala i to proglasila za svoj strateški cilj. Istovremeno, Srbija nije usamljena u tom nazadovanju, jer se i region suočava sa gubitkom od 700 miliona evra. Odluka EU je na neki način očekivana, jer su se srpske vlasti uprkos upozorenjima iz EU, počele sa primenom Mrdićevih pravosudnih zakona. Staljinisti 2.0 Ko je zaboravio, suština Mrdićevih zakona je bila da se spreči pravosuđe – tužilaštvo i sud, da vode krivični postupak protiv ministara Nikole Selakovića, Gorana Vesića, Tomislava Momirovića zbog afera Generalštab i Nadstrešnica. Dakle, reč je o potpunoj zloupotrebi parlamenta i preuzimanja grane vlasti nad kojom režim nema ustavnu kontrolu. I gle čuda, odje...

 Povodom najave Aleksandra Vučića da će 9. maja biti u Moskvi na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom, portparol EK Markus Lamert kaže da EU želi da računa na Srbiju i da je potrebno da država potvrdi svoj strateški pravac ka EU. „EU je jasna prema svima, pa i Srbiji, da odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni dok je rat u toku“, rekao je Lamert, a prenosi N1. Ponovio je tu rečenicu nakon dodatnog pitanja i dodao da ne želi da spekulise o mogućim posledicama. „Srbija se prijavila za članstvo u EU. EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera kada su u pitanju zajednički principi, vrednosti, bezbednost i napredak. Potrebno je da Srbija potvrdi svoj strateški pravac. Bili smo kristalno jasni prema svim našim partnerima, pa tako i državama kandidatima, među kojima je i Srbija: odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni, dok je Putinov režim na vlasti i u senci ničim izazvanog i neopravdanog ruskog rata i agresije na Ukrajinu“, rekao je. Kako je Vučić rekao 23. apr...

 Desničarski savez "Patriote" je treća najjača politička snaga u Evropskom parlamentu, a sebe nazivaju i glavnom opozicionom partijom u Evropskoj uniji. Od pre nekoliko dana imaju i novog lidera. Santijago Abaskal, predsednik španske desničarske stranke Voks, imenovan je u Parizu za vođu saveza koji, između ostalog, čine francusko Nacionalno okupljanje, Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, Liga Matea Salvinija i Slobodarska partija Austrije. U savezu je 15 stranaka iz 13 evropskih država koje zajedno predstavljaju oko 20 miliona Evropljana, a novi lider "Patriota" Abaskal, nakon što je imenovan, poručio je da mu je čast da preuzme predsedničku funkciju, dodajući da neće propustiti ovu priliku. "Dužni smo da promovišemo frontalni i totalni odgovor na globalizam i da Evropa naših domovina ponovo bude velika, prosperitetna, sigurna i slobodna", rekao je Abaskal. U saopštenju nakon održane generalne skupštine stranke u Parizu, iz saveza su poručili da ima...

 Srbija je spremna za otvaranje klastera 3 na putu ka Evropskoj uniji, rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji još u aprilu, ali uprkos tome, Srbija i dalje tapka u mestu i od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU.  "Srbija napreduje na putu ka Evropskoj uniji. Ako pogledate klaster 3, on je spreman za otvaranje", rekao je Varhelji ranije ove godine, dodajući da su kriterijumi za Srbiju veoma jasni, te da su dobrosusedski odnosi deo uslova za svaku zemlju kandidata. Izgleda da je upravo jedan od suseda i jedan od krivaca za to što Srbija i dalje nije otvorila Klaster 3  koji se, između ostalog, odnosi na slobodu medija, obrazovanje, kulturu, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku. Prema tvrdnjama hrvatskih medija, zvanični Zagreb ne želi da Srbija otvori novi klaster, a za to navodno ima i podršku Finske, Nemačke i Holandije. Sankcije Rusiji i blokirajuća poglavlja Glavni razlog zbog kog Srbija nij...

 Evropska unija bi mogla da umre. Tako je glasilo upozorenje koje je izrekao francuski predsednik Emanuel Makron na Berlinskom globalnom dijalogu, ističući da su Amerika i Kina ispred EU i po ekonomskoj proizvodnji i po investicijama, te da Evropa neće moći da se takmiči sa drugim zemljama osim ako brzo ne formira bankarsku uniju i učini globalna trgovinska pravila pravednijima. "Mi smo na ivici veoma važnog trenutka. Naš bivši model je gotov - previše regulišemo i premalo ulažemo. U naredne dve do tri godine, ako budemo sledili našu klasičnu agendu, bićemo van tržišta", rekao je Makron. Prema njegovim rečima, evropski model je zastareo i potrebno je ponovo osmisliti ekonomiju za "novu i komplikovaniju stvarnost". Istakao je da blok više ne može da se oslanja na jeftine energente iz Rusije ili američki odbrambeni kišobran. "Sada je sve uzdrmano", naglasio je Makron. Reči francuskog predsednika slične su govoru koji je ranije ove godine dao na Sorboni kada ...

 Nakon višenedeljnih pregovora i internih sukoba oko ključnih pozicija, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen konačno je predstavila novi sastav izvršnog organa Evropske unije. Među 26 kandidata, koji treba da budu odobreni nakon procesa saslušanja, našlo se, između ostalog, petoro bivših premijera, četiri bivša ministra spoljnih poslova i pet bivših ministara finansija. Ono što je na prvi pogled jasno jeste da su najbolje prošle baltičke države i Poljska koje su dobile neke od najvažnijih pozicija unutar Evropske komisije. Bivša estonska premijerka Kaja Kalas nominovana je za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i potpredsednicu Komisije, bivši premijer Letonije Valdis Dombrovskis za komesara za ekonomiju i produktivnost, dok je nekadašnji premijer Litvanije Andrijus Kubilijus predložen za komesara za odbranu i svemir koji će raditi na razvoju Evropske odbrambene unije. Istovremeno, poljski karijerni diplomata Pjotr Serafin baviće se budžetom i javnom administracij...

Na predsedničkim izborima u Americi je na kocki budućnost Evrope. Ukoliko Donald Tramp bude pobedio, kontinentu preti "slom" i "kraj", a Evropsku uniju više nećemo moći ni da prepoznamo. Republikanac će Ukrajinu ostaviti na cedilu, a Evropu samu da se izbori sa ratom na svojoj teritoriji, dok će Rusiji dopustiti da nastavi sa agresivnim teritorijalnim pretenzijama. Ako, ipak, pobedi Kamala Haris, aktuelna američka potpredsednica, ne treba očekivati promene u politici Vašingtona, a odnos Evropske unije i Amerike ostaće odnos najbližih geopolitičkih saveznika. Tako o izborima sa druge strane Atlantika pišu evropski mediji sa kojima su saglasni i mnogi evropski lideri. Realnost bi, međutim, mogla da bude nešto drugačija. Na predsedničkim izborima u Americi je na kocki budućnost Evrope. Ukoliko Donald Tramp bude pobedio, kontinentu preti "slom" i "kraj", a Evropsku uniju više nećemo moći ni da prepoznamo. Republikanac će Ukrajinu ostaviti na cedilu, ...

 Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetiće Egipat 17. marta, zajedno sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni i belgijskim premijerom Aleksandrom de Kroom, saopšteno je danas iz Evropske komisije. Tokom posete lideri će se sastati sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom Al Sisijem. “Putovanje se odvija u kontekstu jačanja odnosa između Egipta i Evropske unije“, rekao je portparol EK. EU smatra Egipat, kao i Tunis, ključnim partnerima u zaustavljanju ulaska migranata iz severne Afrike u zemlje Evropske unije. Belgija je trenutno zemlja koja predsedava Savetom Evrope.

 Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je kako Srbija mora što pre da uđe u Evropsku uniju jer će inače Beograd izabrati saradnju s drugim partnerima, a Brisel "izgubiti Srbiju". „Moramo završiti stari zadatak širenja pre nego što krenemo u novo širenje s Ukrajinom. Ako ne integrišemo Srbiju što je pre moguće, izgubićemo je. Srbija ima druge opcije. Upravo je sklopila sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom“, kazao je Orban za austrijski „Die Presse“, prenosi Index. Mađarski premijer takođe je proširenje EU na zemlje zapadnog Balkana nazvao „glavnim prioritetom“ Budimpešte tokom predsedavanja Savetom Evropske unije koje počinje 1. jula. Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović i ministar trgovine Kine Vang Ventao potpisali su 17. oktobra 2023. u Pekingu sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje. Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, on bi mogao stupiti na snagu u maj ili junu ove godine.

 Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da se nada da će Evropska unija 2030. godine imati više članica nego danas. "Do 2030. godine možemo da primimo i Ukrajinu, ako obe strane budu uradile svoj domaći zadatak. Ukrajina i druge zemlje kandidati moraju da sprovedu reforme. Nama u Evropskoj uniji treba da bude jasno šta želimo da postignemo zajedno, šta su nam prioriteti i na šta želimo da potrošimo novac. Moramo da ubrzamo proces donošenja odluka", rekao je Mišel u intervjuu za nemački "Špigl". On je dodao da to neće biti lak proces, ali je istakao da više nema vremena za gubljenje. "Zemlje Zapadnog Balkana, na primer, čekaju 20 godina da uđu u Evropsku uniju i tamo raste uticaj Rusije i Kine. Prosperitetna i bezbedna Ukrajina je u našem interesu. Njihov otpor je pokazao da je Ukrajini mesto u EU i to uskoro, a ne jednog dana. Time bi Evropska unija pokazala da je sposobna za geopolitičko delovanje", poručio je Mišel. On je dodao da rast...

  Evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji izjavio je danas da Evropska unija mora da dođe na Zapadni Balkan, dodavši da je proširenje ključni prioritet. "Danas smo razgovarali o Berlinskom procesu koji je dobra platforma za proširenje. Berlinski proces je bio i ostaje najpouzdanija platforma. Proširenje je ključni prioritet", poručio je Varhelji na zajedničkoj konferenciji za medije sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok i šefom albanske diplomatije Iglijem Hasanijem u Tirani, prenosi Albanian post. On je dodao da će Evropska komisija usvojiti novi plan koji će imati za cilj ubrzanje ekonomske integracije zemalja regiona. "Uradili smo pola posla. Izdvojili smo 15 milijardi evra, investicije pokazuju razliku. Gradimo puteve i pruge. Naša podrška će se nastaviti", poručio je Varhelji. Istakao je da region Zapadnog Balkana mora da bude ekonomski integrisan da bi imao koristi od investicija. Govoreći o situaciji na Kosovu i...

 Milorad Dodik kaže da je Aleksandar Vučić u oceni odnosa međunarodne zajednice prema Prištini veoma jasno markirao sve bitne tačke nepravednog odnosa i same Evropske unije Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je stav predsednika Aleksandra Vučića o odlasku na samit u Tirani veoma jasan, ali da treba imati u vidu i realne okolnosti, činjenicu da je to "samit Evropske unije i Zapadnog Balkana i da je najznačajnija zemlja Zapadnog Balkana Srbija". "Verovatno ni Evropska unija neće gledati na to bez ikakvih pokušaja da obezbedi prisustvo predsednika Vučića, ali ono što je važno jeste da ćemo sutra u toku dana iskristalisati i doneti zajednički stav o tome, da li ići ili ne ići", istakao je Dodik odgovarajući na pitanje Tanjuga da li Vučić treba da ide na samit u Tiranu. On je naveo da ukoliko predsednik Vučić ne bude išao na ovaj skup da će onda i prisustvo Republike Srpske u Tirani biti upitno. "Kod nas u Bosni i Hercegovini su složene procedur...

Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom je Rusija označena kao država koja sponzoriše terorizam, međutim reč je o dokumentu koji nije pravno obavezujući. Usvajanjem rezolucije, Rusija je postala prva država koja se našla na terorističkoj listi Evropske unije. Ipak, dometi odluke Evropskog parlamenta su upitni, s obzirom na to da je rezolucija neobavezujuća, a iz Brisela priznaju da im trenutni pravni okvir i ne daje mogućnost da neku državu označe kao terorističku. To znači da je pre svega reč o političkom potezu Evropljana kojim se dodatno otežava bilo kakav razgovor sa Rusijom o rešavanju krize i uspostavljanju primirja u Ukrajini. https://rt.rs/videos/8053-sta-znaci-oznaka-drzava-sponzor-terorizma/

 Izvori RSE iz Evropske unije (EU) smatraju da je malo verovatno da će Srbiji biti ukinuti evropski fondovi zbog neusaglašavanja sa sankcijama protiv Rusije, jer će, kako navode, time biti pogođeni građani. Međutim, evropske diplomate najavljuju oštriju briselsku retoriku prema Beogradu. „Godinama je predsednik Vučić uspešno igrao dvostruku igru, međutim 24. februar je promenio igru i on ne može više da manevriše“, rekao je jedan sagovornik RSE iz Brisela. EU je nakon ruske agresije na Ukrajinu, koja je počela 24, februara, uvela više paketa sankcija Moskvi. Srbija je, pored Turske, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila tim sankcijama. Sagovornik RSE je naveo da je poslednji „nepotrebni“ dogovor Selaković-Lavrov pogoršao situaciju. „I mi ćemo od sada ojačati našu retoriku i tražiti od Srbije da pokaže koji je njen strateški izbor. Strateški izbor Srbije je bila EU, stoga sve što tražimo jeste da to dokažu i u praksi“, dodao je. Plan konsultacija Srbije i R...

 Krajem nedelje se očekuje da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za članstvo u Evropsku uniju. U isto vreme, zemlje Zapadnog Balkana koje već dugo imaju taj status se pitaju šta to znači u njihovom slučaju i da li bi odluka na predstojećem samitu EU mogla da bude zaista samo simbolična.  "Velika je podrška javnosti za davanje statusa kandidata za Ukrajinu. Imao sam prilike da razgovaram sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Holandije, koji kažu da je podrška javnog mnjenja ogromna, pa je ta zemlja i promenila politiku. Očigledno je da postoji potreba EU da pokaže solidarnost sa Ukrajinom, kao i da je u ovom slučaju, za razliku od Zapadnog Balkana, prisutna masovna podrška", rekao je u emisiji Euronews veče Vladimir Radomirović, urednik portala "Pištaljka". Na pitanje, da li principi Unije postaju rastegljivi budući da je pre svega dva meseca u Versaju rečeno da nema uvoženja sukoba u EU, i da ne može status  kandidata da dobije zemlja koja je ...