ГЛАС РАЗУМА

 Studenti danas, na Dan državnosti Srbije – Sretenje, u Kragujevcu i Orašcu organizovali su skup „Sretnimo se ponovo“. Okupljanje je počelo u Kragujevcu, u 11.00, na raskrsnici između Zastavinog solitera i mosta na Lepenici, gde je policija blokirala prolaz. 18.30 Uzvicima „živela Srbija“, „sreċno vam Sretenje“ i „pumpaj“ završen je skup u Orašcu. 18.10 Gledam ovde snagu koju niko ne može da pobedi, poručio je Vladimir Štimac u Orašcu, dodavši da ne smemo na Sretenje da zaboravimo naše ljude na KiM koje je ovaj režim izdao. „Mi ċemo vratiti ovu zemlji njenim građanima“, poručio je on. „Mislili su da će nas zidovima i zabranama razdvojiti. Nisu znali da se ideja slobode ne može pritvoriti“, kazao je Štimac. Ocenio je da su pokušali da ih podele i posvađaju, ali da je studentski pokret je odgovorio jednistvom i istom željom za pravdom i istinom. „Naša borba ovde protiv kriminala i bezakonja je ista kao borba Srba na Kosovu i Metohiji, bez pomoći države i bez pomoći ovog izdajničkog r...

 Miloš Bojović (Priština, 25. jun 1938 — Beograd, 5. avgust 2001) bio je jugoslovenski i srpski košarkaš, pravnik, sportski novinar i političar. Rođen je 25. juna 1938. godine. Osnovnu školu je završio u Prištini. Jedno kraće vreme porodica odlazi da živi u Kragujevac 1952. godine, a zatim se svi preseljavaju u Beograd 1954 godine. U Beogradu Miloš je završio gimnaziju i već tada počinje da trenira košarku, kao šesnaestogodišnjak u juniorskoj ekipi Partizana. Čitavu igračku karijeru je proveo u beogradskom Partizanu. Tokom 13 sezona, odigrao je 202 utakmice i postigao 4.086 poena. Bio je tri puta prvi strelac Partizana (1962, 1963 i 1964). Bojović se nalazi na prvom mestu po broju postignutih poena na jednoj utakmici za Partizan. Dao je 59 poena na utakmici protiv Slovana iz Bratislave 1964. godine. Bio je na pozajmici u OKK Beogradu za sezonu 1963/64. kada je taj tim igrao u Kupu evropskih šampiona. Tokom tri utakmice prosečno je postizao 7,3 poena. Bio je član reprezentacije Jugo...

  Danas je nedelja, 15. februar,  2026.   1564 - Rođen je italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke (dinamike i kinematike). Hidrostatsku vagu pronašao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, četiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda. Zalažući se za heliocentrični sistem Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se sa rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca.         1710 - Rođen je francuski kralj Luj XV, koji je posle smrti pradede Luja XIV stupio na presto u petoj godini života  i vladao do smrti 1774. Važi...