Evropska unija bi mogla da umre: Makronove reči najviše su zaparale Šolcove uši

 Evropska unija bi mogla da umre. Tako je glasilo upozorenje koje je izrekao francuski predsednik Emanuel Makron na Berlinskom globalnom dijalogu, ističući da su Amerika i Kina ispred EU i po ekonomskoj proizvodnji i po investicijama, te da Evropa neće moći da se takmiči sa drugim zemljama osim ako brzo ne formira bankarsku uniju i učini globalna trgovinska pravila pravednijima.

"Mi smo na ivici veoma važnog trenutka. Naš bivši model je gotov - previše regulišemo i premalo ulažemo. U naredne dve do tri godine, ako budemo sledili našu klasičnu agendu, bićemo van tržišta", rekao je Makron.

Prema njegovim rečima, evropski model je zastareo i potrebno je ponovo osmisliti ekonomiju za "novu i komplikovaniju stvarnost". Istakao je da blok više ne može da se oslanja na jeftine energente iz Rusije ili američki odbrambeni kišobran.

"Sada je sve uzdrmano", naglasio je Makron.

Reči francuskog predsednika slične su govoru koji je ranije ove godine dao na Sorboni kada je pozvao Evropu da se odmakne od "samonametnute naivnosti" jer se, u suprotnom, suočava sa rizikom od umiranja.

"Moramo da budemo lucidni i da priznamo da je naša Evropa smrtna. Može da umre. Sve zavisi od izbora koje donosimmo, a te izbore treba doneti sada", poručio je Makron u aprilu.

Među najoštrijim protivnicima Makronovih ideja je neko ko bi morao da mu bude najbliži saveznik da bi se to sprovelo u delo - nemački kancelar Olaf Šolc. On smatra nastojanje da se evropska industrija zaštiti od nepoštene trgovinske prakse "ne sme da dovede do toga da sami sebi naudimo".

"Opasnost definitivno realna"

Analitičar tink tenka Evropa, sa sedištem u Kopehnagenu, Mads Jedzini objašnjava da je Evropa pod pritiskom, te da je ruska agresija na Ukrajinu "prilično jasno pokazala kako zavisnosti mogu da budu geopolitički osetljive ili čak zloupotrebljene".

"Sve je veća zabrinutost da će se Amerika odvojiti od Evropa i da evropska bezbednost ne može da zavisi od američke vojne pomoći, pogotovo ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću. U velikoj meri, Evropa je i dalje zavisna od uvoza iz (i izvoza) Kine. Paralelno sa tim, evropska industrijska baza erodira. Mnoge kompanije se bore sa svojim rastom, neke se sele u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima, i mnoge su pretekle konkurente iz SAD ili Kine. Neki komentatori koriste termin 'muzej Evrope' da opišu distopičnu budućnost, gde Evropa samo služi kao muzej svetu - mesto koje živi samo od turizma i nema mogućnosti da utiče na tok istorije ili da štiti naše vrednosti", navodi Jedzini za NIN.

Kako kaže, to je situacija koja je navela francuskog predsednika da govori o "smrti" Evrope, što je analiza koja se podudara sa onom koju je nedavno izneo Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke. U izveštaju o evropskoj konkurentnosti, Dragi je govorio o tome da će Evropa odumreti u "sporoj agoniji" ukoliko odmah nešto ne bude učinila.

"Mislim da je opasnost definitivno realna. Ako Evropa ne bude reagovala na svoje slabosti, vrlo brzo će izgubiti uticaj", ističe Jedzini.

Prema njegovim rečima, Evropa ne samo da bi mogla, već bi trebalo da postane nezavisnija, odnosno "suverena", kako bi mogla na bolji način da brine o svojim interesima na globalnom nivou.

"U ovom trenutku, politička orijentacija u Briselu ovog evropskog suvereniteta je u velikoj meri fokusirana na konkurentnost i bezbednost. Konkretno, to se manifestuje u tradicionalnijoj industrijskoj politici odozgo prema dole sa više prostora za državnu pomoć, više favorizovanja 'evropskih šampiona', labavija pravila konkurencije, više protekcionističkih mera trgovinske politike kao što su carine na uvoz, integrisanija odbrambena industrija i više fokusa na inovacije. Sve u svemu, politika koja je prilično usko usklađena sa tradicionalnim francuskim interesima", kaže sagovornik NIN-a.

Sa druge strane, dodaje Jedzini, evropska ekonomija je izuzetno isprepletena sa ostakom sveta zbog čega smatra da je malo verovatno da će Evropa moći sama da se "otpetlja".

"Zato većina ljudi ne govori o 'odvajanju' ili čak 'autorhiji', već govori o tome da Evropa treba da smanji rizike po svoju ekonomiju, što podrazumeva da zavisnosti i trgovinski odnosi koji mogu imati potencijalno štetan uticaj na evropski suverenitet treba da budu minimizirani", navodi on.

Ističe da nije jasno da li je ideologija evropskog suvereniteta uopšte i izvodljiva, pošto za sobom povlači mnoga pitanja.

"Šta bi, u stvari, značilo 'reindustrijalizovati' Evropu ili smanjiti rizik po evropsku ekonomiju? Koliko bi to koštalo? Koju cenu bi Evropljani bili spremni da plate", pita sagovornik NIN-a.

Francuska vs Nemačka

O tome da Evropa treba da bude nezavisna i suverena, i da kao se kao takva suprotstavi velikim silama na globalnom tržištu, francuski predsednik Makron govori još otkako je došao na vlast. Pre nekoliko godina čak je zagovarao i stvaranje "evropske vojske" koja ne bi bila potčinjena NATO-u. Upravo zbog takvih izjava čini se da Makron pokušava da zauzme mesto najsnažnijeg evropskog lidera, što je pozicija koju je nekada držala nemačka kancelarka Angela Merkel.

Da je Makron od početka svog mandata pokušavao da se uspostavi kao lider u Evropskoj uniji, smatra i Jedzini koji kaže da francuski predsednik oseća da se "plima trenutno kreće u njegovu korist, pšto će evropska politika verovatno biti bliža francuskom načinu razmišljanja".

"Važno je reći i da Makron govori o istorijskoj tradiciji. Francuska je uvek promovisala evropsku moć, odnosno moćnu, nezavisnu Evropu koja ne zavisi ni od Azije, ni od Sjedinjenih Država", navodi Jedzini.

Međutim, francuski predsednik se i dalje suočava sa glasnim protivljenjem u Evropi, a jedna od najglasnijih po tom pitanju je Nemačka koja nerado podržava mere koje ometaju slobodnu trgovinu, kao što su carine. Takav je slučaj i sa dodatnim carinima na električna vozila iz Kine koje podržale članice Evropske unije. Iako je Nemačka glasala protiv, za zaustavljanje tog plana je bila potrebna većina od 27 članica EU, što nije postignuto. Carine do 35,3 odsto trebalo bi da stupe na snagu najkasnije početkom novembra.

"Nemačka je glasala protiv carina na kineska električna vozila, plašeći se mera odmazde protiv sopstvenih proizvođača automobila. Plan je ipak prošao, tako da su obaveze usvojene, što bi moglo da ukazuje na to da bi mogla da se pojavi 'francuska' verzija Evrope", kaže sagovornik NIN-a.

Istovremeno, Makron je oslabljen nakon vanrednih parlamentarnih izbora koje je rapisao pošto je desničarsko Nacionalno okupljanje Marin le Pen osvojilo najviše glasova na izborima za Evropski parlament. Stranka Le Penove nije uspela da pobedi na izborima za Narodnu skupštinu, ali tek nakon što su Makronove centrističke snage i levičarski Novi narodni front uspostavili "sanitarni kordon". Nacionalno okupljanje je na kraju završilo na trećem mestu, dok je Novi narodni front završio na prvom. Međutim, na Makronova koalicija "Zajedno", iako druga po broju glasova, ostala bez čak 86 mandata u skupštini.

"Makron će izaći iz predsedničkog kabineta do 2027. godine, gde Marin le Pen čeka na horizontu. Odnosi sa Nemačkom su takođe prilično loši u ovom trenutku, što ograničava sposobnost Makrona da deluje. Dakle, Makron nema toliko prostora", navodi Jedzini.