ГЛАС РАЗУМА

 Za sada, život buja na našoj planeti bogatoj kiseonikom, ali Zemlja nije oduvek bila takva – a naučnici predviđaju da će se u budućnosti atmosfera vratiti u stanje slično onom iz davne prošlosti, sa visokim nivoima metana i vrlo malo kiseonika. Ova promena verovatno neće nastupiti još najmanje milijardu godina, ali kada dođe do nje, odvijaće se prilično brzo, prema istraživanju objavljenom 2021. godine. Zemlja će se tada vratiti u stanje slično onom pre Velike oksidacione revolucije koja se dogodila pre oko 2,4 milijarde godina. „Godinama se diskutovalo o tome koliko dugo će biosfera Zemlje opstati, na osnovu naučnih saznanja o postepenom jačanju sjaja Sunca i globalnom geološkom ciklusu ugljenika i silikata“, izjavio je ekološki naučnik Kazumi Ozaki sa Univerziteta Toho u Japanu, kada je studija objavljena. „Jedna od posledica ovog teorijskog okvira jeste kontinuirani pad nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, uz globalno zagrevanje na geološkoj vremenskoj skali“, dodao je Ozaki. Nau...

 Jedno od najvećih i najgušće "naseljenih" područja sunčevih pega viđenih za više od jedne decenije pojavio se na delu Sunca koji će se uskoro okrenuti prema Zemlji, upozorava Spaceweather.com. Ovo područje pega moglo bi da narednih nekoliko nedelja na Zemlji učini veoma uzbudljivim, piše Index.hr. Prva grupa, nazvana AR3490, prešla je severoistočni horizont Sunca 18. novembra i rotirala se bliže Zemlji, da bi je ubrzo sledila druga grupa pod nazivom AR349. Područje utiče na način na koji vibrira celo Sunce Naučnici su već ranije, dok su pege bile iza Sunčevog horizonta, znali da one dolaze jer su na tom području snimili „helioseizmičke potrese“, odnosno talase na površini Sunca. Region Sunčevih pega je „toliko velik da utiče na način na koji celo Sunce vibrira“, izvestio je Spaceweather.com. Od njihovog pojavljivanja, grupe sunčevih pega su se razdvojile, rađajući nove pege, uključujući AR3492, AR3495, AR3496 i AR3497, stvarajući čitav „arhipelag“, objavio je sajt Ear...

 Zbog velike erupcije na površini Sunca, solarna oluja će 19. jula, u večernjim časovima po evropskom i jutarnjim časovima po američkom vremenu, pogoditi Zemlju. Ogromna Sunčeva pega i filamenti na površini Sunca su pre nekoliko dana zabrinuli astronome zbog sunčevih baklji i koronalnog izbačaja mase (CME) usmerene ka Zemlji, što može da dovede do nestanka struje i poremećaja u radu komunikacionih sistema. Zemlju je u martu ove godine pogodilo nekoliko geomagnetnih oluja koje nisu izazvale veliku štetu, ali su skrenule pažnju na potencijalnu štetu koju bi mogle da izazovu jače oluje. Geomagnetna oluja klase G1 je početkom ovog meseca pogodila je Zemlju i izazvala sjajne aurore iznad Kanade, a jedini problem je što niko nije primetio ovu oluju dok nije bilo prilično kasno. U petak je objavljeno da je ogromna Sunčeva baklja izbila na površini Sunca i da, ako stigne do Zemlje, to može izazvati prekide radio signala, struje i GPS-a u mnogim delovima sveta. < p> Već narednog da...

 Na sve krize, ratove i epidemiju korone, sad je još i Zemlja počela da se okreće brže nego ikada. Jedan dan definišemo kao vremenski period koji traje 24 sata. Toliko je našoj planeti potrebno da se jednom okrene oko svoje ose. Međutim, odavno je primećeno da se Zemlja ne rotira savršeno uniformno. Ona u stvari usporava svoje rotiranje, tako da se dan u proseku skraćuje za oko 1,8 milisekundi na svakih 100 godina, što znači da je pre 600 miliona godina, dan trajao 21 sat. Ali prošle godine, naučnici su došli do zapanjujućeg otkrića: umesto da usporava, Zemlja je počela da ubrzava rotaciju i trenutno se okreće najbrže u poslednjih 50 godina. Štaviše, od kako je merenje počelo, 28 najkraćih dana zabeleženi su upravo 2020. Šta je uzrok tome, naučnici još ne znaju pouzdano da objasne, mada hipoteza s tim u vezi ne manjka, ali ubrzano tragaju. IZVOR: B92