ГЛАС РАЗУМА

 Kosovski problem nije stranačko ili personalno pitanje već par ekselans državno pitanje, pa bi opozicija trebalo da podrži Vučića u njegovom rešavanju, ocenio je novinar i politički analitičar Boško Jakšić. Kosovski problem nije stranačko ili personalno pitanje već par ekselans državno pitanje, pa bi opozicija trebalo da podrži Vučića u njegovom rešavanju, ocenio je novinar i politički analitičar Boško Jakšić. „Opoziciji zameram što ne podržava Vučića oko Kosova“, rekao je Jakšić u emisiji „Pola sata Demostata“, navodeći da mu kod opozicije „nedostaje taj deo državotvornosti“. „Hajde da rešimo jednom kosovski problem. Vučić ima 1001 razlog koji daje da posle toga možeš da ga rušiš, ali ga podrži oko Kosova. Svi mi znamo da bi ovoj zemlji laknulo kada bi rešila kosovski problem“, naveo je Jakšić. On kaže da je Srbija rezervoare strpljenja u velikoj meri istrošila i da bi ga čudilo da Zapad želi da se na nekakav dogovor o Kosovu, koje je alfa i omega srpske unutrašnje i spoljne polit

 Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je za podgoričku Gradsku televiziju, dan nakon postizanja dogovora o tablicama u Briselu ove srede, da Srbija nije normalna država. „Ja mislim da Srbija nije normalna država, ali to je stvar srpskog naroda. Ja mislim da naši odnosi nisu normalni“, rekao je Kurti, a prenosi KoSSev. Od države, za koju kaže da misli da „nije normalna“, očekuje uzajamno priznanje do proleća naredne godine. Za srpsku vlast je rekao da je „utemeljena“ i na tri ubistva – Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i Olivera Ivanovića. Srpskoj vlasti je potrebno, kako je kazao, „dvostruko distanciranje“ od zločina, odnosno, onih još iz vremena Miloševića, a sada i Putinovog režima. Nasuprot tome, Kosovo je za njega „dvostruko uspešna priča“.

Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom je Rusija označena kao država koja sponzoriše terorizam, međutim reč je o dokumentu koji nije pravno obavezujući. Usvajanjem rezolucije, Rusija je postala prva država koja se našla na terorističkoj listi Evropske unije. Ipak, dometi odluke Evropskog parlamenta su upitni, s obzirom na to da je rezolucija neobavezujuća, a iz Brisela priznaju da im trenutni pravni okvir i ne daje mogućnost da neku državu označe kao terorističku. To znači da je pre svega reč o političkom potezu Evropljana kojim se dodatno otežava bilo kakav razgovor sa Rusijom o rešavanju krize i uspostavljanju primirja u Ukrajini. https://rt.rs/videos/8053-sta-znaci-oznaka-drzava-sponzor-terorizma/

 Bivši američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi ocenio je za Glas Amerike da bi sporazum o registarskim tablicama, koji su Kosovo i Srbija postigli u sredu u Briselu, mogao biti uvod u postizanje dugoročnijeg rešenja u pregovorima dve strane. „Verovatnije je da se radi o rešenju kratkoročnije krize, ali se zaista nadam i dugoročnom rešenju. Možda bi ovaj uspeh mogao dovesti i do nečeg drugog. Ne mora, ali može. Tu mislim na druga pitanja koja je potrebno rešiti – pre nego što se dođe do konačnog priznanja. Tu se naravno radi o tome da Srbija prizna Kosovo – gde bi sa naše tačke gledišta Srbija pristupila Evropskoj uniji. Te dve stvari idu ruku pod ruku“, ocenio je penzionisani američki diplomata u intervjuu Glasu Amerike. Kirbi smatra da je dobro to što je američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer, kako je ukazao, istupio u procesu i što su Srbija i Kosovo postigli dogovor kome je posredovala Evropska unija. Na pitanje šta misli da je donelo preokret, on kaže da je „moguće da su obe

 Reditelj Mladomir Puriša Đorđević umro je danas u 99. godini. Mladomir Puriša Đorđević rođen je na Đurđevdan 1924. godine. Pre Drugog svetskog rata bio je član SKOJ-a. Na početku ustanka u Srbiji stupio je u partizane. Bio je zarobljen je i upućen u Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci. Kao mladić je 1946. igrao za čačanski Borac. Kao novinar počeo je rad u „Politici“ 1946. godine. Od 1947. je radio na Filmskim novostima kao urednik, a kasnije kao režiser dokumentarnih filmova. Snimio je oko 50 kratkih i 20 dugometražnih filmova. Autor je deset romana, a poslednja knjiga „Uliks“ izašla je zimus u izdanju „Gradca“. Kao glumac je igrao u filmu „Jug jugoistok“ (2005). „Za mene je važno da se nikada ničega nisam plašio, blisko mi je ono što je govorio Niče – nije suština u tome da smo bili živi, nego kako smo živeli“, govorio je Puriša za Danas.

 Ponašanje i postupci Aljbina Kurtija su, ne samo neshvatljivi, već i opasni, tvrdi lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti odgovoran je jer je tzv. Kosovo krivac za nestabilnost i zbog toga gubi podršku tradicionalnih saveznika EU i SAD, dok je Srbija konstruktivna, ocenio je lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj.  Haradinaj je na Fejsbuku objavio da je "jako zabrinut" , jer je ignorisanje američkog zahteva da se odloži primena odluke o registarskim tablicama dovelo situaciju do ivice "eksplozije", kao i da su ponašanje i postupci premijera Aljbina Kurtija bili, ne samo neshvatljivi, već i opasni. "Došli smo u situaciju da možemo ugroziti živote građana 'Kosova', ali i policajaca", rekao je Haradinaj. On je istakao da je Kurti uspeo da naruši odnose tzv. Kosova i sa SAD sa EU, da je uspeo da skine sa stola nacrt i pokušaj postizanja konačnog sporazuma o priznanju

 Maju Gojković je u politiku učlanila Narodna radikalna stranka Veljka Guberine, odakle se ubrzo obrela u Srpskoj radikalnoj. Posle otvorenog radikalskog nacionalizma, presvučena, osnovala je grupu građana sopstvenog imena, pa Narodnu partiju čiji je bila i osnivač i predsednik i s kojom je ušla u krilo konzervativno desničarskog dvojca Koštunica – Ilić, dok joj se nije ukazala bolja prilika – Mlađan Dinkić, iz čijeg je naručja namigivala demokratama. Pa se onda, ipak, vratila našminkanom krilu svoje druge ljubavi – Srpskoj naprednoj stranci. U tri decenije dugoj karijeri bila je sopstvenik šest partijskih knjižica. I kao što one slikaju Maju Gojković, tako Maja Gojković slika profil srpskog političara. Epizoda će biti emitovana u sredu, 23. novembra, u 20h na televiziji N1. U prva dva dela serijala, koji su tokom 2021. i 2022. godine emitovani na televiziji N1, „portretisani“ su Milorad Vučelić, Ivica Dačić, Milorad Dodik, Siniša Mali, Dragan J. Vučićević, Aleksandar Vulin, Goran Vesi

 Fudbaleri Srbije obišli su kompleks gde će narednih dana trenirati. U subotu popodne oko 17.30 su stigli u Katar iz Bahreina, dan kasnije, pred otvaranje Mundijala i utakmicu Katara i Ekvadora, našli su se na terenima kompleksa Al Arabi u Dohi. U delu grada gde nema tako visokih zgrada, jasno se izdvajaju reflektori sa dva stadiona kompleksa, a nepogrešivo možete da prepoznate i ko u njemu trenira. Na ulazu se, pored više redara i ljudi iz obezbeđenja nalazi i natpis na ćirilici: „Dobro došli, orlovi“, kao jasan znak. Fudbaleri našeg nacionalnog tima će u nedelju popodne u 17.30 po lokalnom vremenu u Dohi (15.30 po srpskom) imati konferenciju za medije i prvo obraćanje javnosti iz Dohe. Otvaranje Svetskog prvenstva je u 18.00, odnosno 16 časova po vremenu u našoj zemlji. Srbija prvi meč igra 24. novembra od 20.00 na stadionu Lusail protiv Brazila, četiri dana kasnije igraće sa Kamerunom od 11.00, dok će 2. decembra opet od 20 sati odmeriti snage sa Švajcarskom.