ГЛАС РАЗУМА

  Imam koga da volim, VOLIM PARTIZAN! I ja mnogo volim fudbal, i za mene je fudbal važna stvar.   Imam koga da volim, VOLIM PARTIZAN! Imam koga da mrzim, one koji su bolji od PARTIZANA. Imam svake nedelje, bar jednom, jedan velik i uzbudljiv događaj. Mislim da je fudbal ili jedan oblik lažnog emocionalnog života, ili vrlo važna dopuna našeg emocionalnog života. Sutra je četvrtak i ja idem na utakmicu. Doduše košarkašku. „Za druge se navija, Partizan se voli.“ Samo što sada u ovom trenutku preovladavaju osećaji tuge, bola i nemoći.

 Duško Radović nije bio samo pesnik, aforističar ili novinar. On je bio jezik sam — britak, nežan, ironičan i iskren, kao dete koje govori ono što odrasli ne smeju. Njegove rečenice nisu bile samo stihovi ili misli; bile su ulice kojima se išlo u školu, rečenice koje su budile grad, istine koje su stajale ogoljene u jednom jedinom stihu. Rođen 1922. godine u Nišu, ali dušom i rečima potpuno pripadao Beogradu, Duško je bio onaj tihi, svakodnevni genije koji je uspevao da od obične reči napravi čudo. Pisao je za decu, a odrasli su ga čitali krišom, tražeći u njegovim stihovima ono što nisu umeli da kažu naglas. "Deco, da li znate da postoje deca koja nemaju decu?" – pisao je, brišući granice između jednostavnog i dubokog. Njegove dečje pesme, bajke i radio-emisije ostale su urezane u generacijama koje su rasle uz njega, a aforizmi koje je izgovarao svako jutro na radiju ostali su zabeleženi kao hronika beogradskog duha. "Ako hoćete da budete voljeni – budite tihi, skromni,...

 Stariji pamte njegov promukli glas preko tranzistora, osnovci i dalje recituju njegove pesme na školskim priredbama, a sećanja čuvaju i murali na beogradskim zidovima, imena škola i kulturnih institucija. „Vedro misliti i vedro pisati, u smislu - jednostavno, bistro, pregledno, čitko, kratko i jasno, uvek sa nekom moralnom, humanom željom, potrebom ili idealom", govorio je Dušan Radović. Bio je pisac, pesnik, novinar i urednik, a za one najbliže - dobar čovek namrgođenog lica, katkad strog i odsečan, ali pre svega duhovit, pošten i pravičan. Za sebe je govorio da je „primenjeni književnik" i „petao koji kukuriče svako jutro", prijatelji i kolege su ga zvale Tmuša, dok su ga svi ostali znali kao Duška Radovića. „Duško je mene baš voleo i u jednoj knjizi mi je napisao posvetu, ti imaš jednog tatu u Vršcu, a ja ću biti tvoj tata na Studiju B'. „I prosto je bio kao i svaki tata - umeo je da bude dobar, a umeo je da bude i strog, pa i da me izgrdi ako nije zadovoljan nač...

 Duško Radović umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Savladala ga je teška bolest, ali mnogi zaboravljaju šta je tome prethodilo. Spajao je nespojivo. Studirao je filozofiju, ali je umesto da filozofira više voleo da piše, po tome će ostati upamćen. On je Duško Radović. Među brojnim citatima Duška Radovića, legendarnog pisca, pesnika, voditelja, omiljenog mrguda i čoveka koji je najlepše voleo Beograd, naći ćete i njegov odgovor na ponudu da mu se vrati emisija „Beograde, dobro jutro“ na Studiju B, nakon što je ukinuta iz političkih razloga. Mali čovek sa radija „Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme”, objasnio je Radović u svom maniru. I sigurno nikad ni sam ne bi priznao da se iza tih reči krije pravi razlog njegove smrti. U tekstu pod naslovom „Kako je ućutkan Duško Radović“, Ekspres je podsetio na atmosferu i događaje koji su doveli do njegovog povlačenja. Kako se navodi, „gašenju” Duška Radovića, prethodiće, po sudu Partije, velik...

 Legenda Crvene zvezde je na izložbi o Rajku Mitiću govorio i o čuvenom pesniku. Fudbalski klub Crvena zvezda je povodom 100 godina od rođenja prve Zvezdine zvezde i čoveka po kome je nazvan stadion ovog kluba, Rajku Mitiću, priredio izložbu u njegovu čast u prostorijama kluba. Tokom svečane ceremonije, na kojoj su prisustvovali zvaničnici kluba, kao i veterani Crvene zvezde koji su govorili o nekim prošlim periodima u crveno-belom klubu. Jedan od govornika je bio i Dušan Savić, proslavljeni centarfor kluba iz Ljutice Bogdana. Dušan Savić je tokom izlaganja imao i zanimljivu izjavu, gde je istakao da je Duško Radović u početku bio navijač Zvezde, ali da je potom počeo da navija za Partizan. - Duško Radović, veliko ime srpske kulture je bio prijatelj sa Rajkom Mitić još iz mladih dana, kad su živeli u Košutnjaku. Navijao je za Rajka Mitića pre rata, a posle rata ponovo za Rajka Mitića i za Zvezdu sve do kraja karijere Mitića u dresu Crvene zvezde, kada je prestao da navija za nas i ...

 – Generacija koja je išla u školu i vraćala se iz škole pešice.  – Generacija koja je sama pisala domaće zadatke kako bi što pre izašli na ulicu da se igramo.  – Generacija u kojoj su se dečaci igrali klikerima, a devojčice igrale lastiš. – Generacija koja je sve slobodno vreme provodila na ulici.  – Generacija koja je igrala skrivača kad bi se smračilo  – Generacija koja je pravila kolače od blata i gacala po barama.  – Generacija koja je skupljala figurice iz kinder jaja.  – Generacija koja je volela lizalice sa zviždaljkom i pravila grimase kad bi došlo do kiselog praha u sredini lizalice.  – Generacija koja je vlastitim rukama pravila lančiće od papira.  – Generacija walkmana, vhs kaseta, disketa…  – Generacija koja je sakupljala sličice i imala leksikone i spomenare.  – Generacija koja je gledala tatu kako popravlja televizor ili mu pomagala dok namešta antenu.  – Generacija koja je imala roditelje, a ne starce.  ...