ГЛАС РАЗУМА

  Lopare je gradsko naselje i sedište istoimene opštine u severoistočnom delu Republike Srpske, BiH. Prema preliminarnim podacima popisa stanovništva 2013. godine, u naseljenom mjestu Lopare ukupno je popisano 2.387 lica. Lopare se nalaze u predelu gde planina Majevica prelazi sa svojih visova ka ravnici, Semberiji i Posavini. Lopare su oduvek bile centar tog dela Podmajevice. Naziv Lopare potiče, po legendi, od drevnog lopara, drvene alatke slične lopati za stavljanje testa u pekaru i vađenje hleba, koje je nekada u ovom mestu izrađivao poznati majstor. Po drugoj legendi, Lopare su dobile ime po stanovnicima koji su ovde živjeli i često se tukli, što se u žargonu kaže „lopali“. O prošlosti Lopara ne može se sa sigurnošću govoriti. Prvi podaci o naselju potiču iz druge polovine osamnaestog veka, jer su ove bili konaci, a građeni su na raskrsnici puteva i služili za odmaranje trgovačkih i drugih karavana. Područje oko reke Gnjice se počinje širiti, stvara se njena dolina, što je bil...

 Dragana Vučetić tek što je završila studije kao sveže kvalifikovana forenzička antropološkinja, bila je uvučena u jednu od najmračnijih epizoda savremene evropske istorije. Dobila je poziv da pomogne u imenovanju neidentifikovanih žrtava genocida u Srebrenici iz 1995. godine počinjenog tokom rata u Bosni i Hercegovini. Danas, skoro 30 godina posle tih ubistava, čvrsto je rešena da identifikuje i poslednjeg poginulog - zadatak koji se čini još važnijim u jeku srpskog poricanja onoga što se stvarno desilo. Dragana je u ranim četrdesetim, smirena osoba koja radi sama među kostima u mrtvačnici u Tuzli, na severoistoku Bosne i Hercegovine. Svaki njen pokret je odmeren i pažljiv. Ona trenutno radi na sastavljanju slomljene nožne kosti. Povreda je mogla da nastane kad je žrtva ubijena ili možda datira još iz vremena pre genocida. Dokazi o tome ko je ubijen, kada i gde polako počinju da poprimaju oblik. Od procenjenih 8.000 ubijenih u Srebrenici, otprilike njih 1.000 još čeka na identifik...

  Srbiji se danas obeležava Dan sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji 1941. godine, kada je u jutarnjim časovima počeo vazdušni napad nacističke Nemačke na Beograd. Tim povodom ministarka kulture Maja Gojković će kao specijalna izaslanica predsednika Republike položiti cveće i simbolično ostaviti knjigu na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, a predstavnici Grada Beograda će takođe na različitim lokacijama položiti cveće.  Beograd, koji je tri dana pre početka bombardovanja proglašen otvorenim gradom, u 6.30 časova napala su 234 bombardera i 120 lovaca.  U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 osoba, uništeno je više stotina zgrada, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije, ustanove osnovane 1832. godine, sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu. Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1...

 Posle pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, u Beogradu je vojnim udarom svrgnut regent princ Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Zbačena je i vlada Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka i obrazovana nova sa generalom Dušanom Simovićem. U Jugoslaviji je tada nastao haos...

 U slučaju raspada Rusije posledice bi bile mnogo dramatičnije i krvavije nego u bivšoj Jugoslaviji, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u intervjuu emitovanom na TV kanalu "Rosija-1". "Može se definitivno reći da bismo se osećali vrlo loše, borili bismo se da preživimo, umesto da povećavamo natalitet. Tragičan primer Jugoslavije pokazuje da, u slučaju da smo prošli kroz isto to, a znajući mentalitet našeg naroda i ne samo ruskog, već svih naroda koji žive u Rusiji, sukobi bi bili mnogo opasniji i krvaviji nego u Jugoslaviji", kazao je Putin, a preneo TASS. On je dodao da je tokom devedesetih godina bilo brojnih spoljnih pritisaka na Rusiju, kao i da je tada zemlja izgubila dobar deo svog suvereniteta. "Bilo je mnogo instrumenata pritisaka, Rusija je bila prilično slaba, zavisila je od raznih finansijskih instrumenata i mehanizama, političkih i unutrašnjih. Može se sa žaljenjem reći da je tada Rusija izgubila veći deo svog suvereniteta", kazao je P...