ГЛАС РАЗУМА

 Dragana Vučetić tek što je završila studije kao sveže kvalifikovana forenzička antropološkinja, bila je uvučena u jednu od najmračnijih epizoda savremene evropske istorije. Dobila je poziv da pomogne u imenovanju neidentifikovanih žrtava genocida u Srebrenici iz 1995. godine počinjenog tokom rata u Bosni i Hercegovini. Danas, skoro 30 godina posle tih ubistava, čvrsto je rešena da identifikuje i poslednjeg poginulog - zadatak koji se čini još važnijim u jeku srpskog poricanja onoga što se stvarno desilo. Dragana je u ranim četrdesetim, smirena osoba koja radi sama među kostima u mrtvačnici u Tuzli, na severoistoku Bosne i Hercegovine. Svaki njen pokret je odmeren i pažljiv. Ona trenutno radi na sastavljanju slomljene nožne kosti. Povreda je mogla da nastane kad je žrtva ubijena ili možda datira još iz vremena pre genocida. Dokazi o tome ko je ubijen, kada i gde polako počinju da poprimaju oblik. Od procenjenih 8.000 ubijenih u Srebrenici, otprilike njih 1.000 još čeka na identifik...

 Britanski advokat Džefri Najs, koji je krivično gonio protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, kazao je da bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ove godine trebalo suditi za ratne zločine u Ukrajini. Advokat je u intervjuu za BBC radio rekao da je Putin kriv za napade na civile tokom rata te poručio da je iznenađen što tužioci i političari ne govore mnogo otvorenije i slobodnije o tome. Rusija negira da je počinila ratne zločine. „Najvažnije je da se sudi samom Putinu“ Govoreći u programu Radio 4 Brodkesting haus, Najs je opisao postupke Moskve tokom invazije kao zločine protiv čovečnosti zbog napada na civile. Zločini protiv čovečnosti ubrajaju se među najteža kaznena dela prema tzv. pravilima ratovanja, prenosi Index.hr. „Slučaj protiv Putina ne može biti čvršći. Nema sumnje da zapovedni lanac vodi do glavnog čoveka u Kremlju. Najvažnije je da se sudi samom ruskom vođi, a ne vojnicima na nižim pozicijama. Što se mene tiče, suđenje bi moglo biti odmah sutra uju...

 U međunarodnoj pravdi reč “nikada” ne postoji, kaže pravnik Milan Antonijević na pitanje da li je realno očekivati da se predsednik Rusije Vladimir Putin nađe pred tribunalom za ratne zločine u Ukrajini. Regionalna direktorka BIRN-a Marija Ristić kaže da je saopštenje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope “pokazatelj da se u tom smeru ide”. “Ono na šta se Savet Evrope fokusira je da se nađe model koji će procesuirati zločin agresije”, rekla je Ristić u Novom danu na N1. Ona objašnjava da zločin agresije mogu da počine jedino lideri neke države, ali i da se ti zločini ne mogu procesiurati pred Međunarodnim krivičnim sudom, zbog čega se sada traži drugi model za to. Antonijević kaže da je međunarodna pravda poslednjih decenija evoluirala. Prema njegovim rečima, Rusija bi mogla da “uvidi da je granica odavno pređena” i da “nakon nekih promena imate spremnost da se otvore razna pitanja”, uključujući ratne zločine. Marija Ristić ističe da će suštinski i najveći izazov biti kako uhap...

 Tužilac Međunarodnog krivičnog suda objavio je da je otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini, nakon što ju je zatražio niz država članica suda. Ruska invazija na Ukrajinu rezultirala je smrću stotina civila, a na stotine hiljada prisiljene su u izbeglištvo. „Aktivna istraga počinje nakon zahteva 39 zemalja članica suda“, objavio je glavni tužitelj Karim Kan. "Već u preliminarnom ispitivanju situacije u Ukrajini, moja kancelarija pronašla je opravdanu sumnju da su tamo počinjeni zločini za koje je ovaj sud nadležan", rekao je. Kancelarija tužitelja sad će početi prikupljati dokaze o navodima o počinjenim ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti ili genocidu na bilo kojem delu ukrajinske teritorije protiv bilo koje osobe, saopštio je Kan. Ukrajina je članica ICC od 2014. godine, nakon ruske aneksije Krima, dok Rusija ne priznaje njegovu jurisdikciju. Izvor:Hina/Reuters