ГЛАС РАЗУМА

 Pre tačno četvrt veka u Beogradu je 24. marta krenula zločinačka akcija NATO pakta kada su započeli bombardovanje Srbije u kojem je stradalo na hiljade nevinih žrtava. Mnogi poznati srpski sportisti poput Novaka Đokovića su često isticali kakve su traume proživeli u tom periodu, a nisu se libili da to kažu i u zemljama agresorima kakva je Velika Britanija. Takav je slučaj bio i sa Nermanjom Matićem koji je svojevremno bio i u žiži javnosti kada je nosio dres Čelsija jer je u jednom trenutku odbio da na utakmici nosi cvet „popi“, odnosno cvet maka, koji tradicionalno ukrašava dresove igrača Premijer lige na „Dan sećanja“, pa se oko toga digla bura na Ostrvu. Matić je odulučio da prestane sa nošenjem popmenutog simbola kada mu je promenjena prvobitna namena. „Nosio sam cvet godinama, ali onda je britanska vlada odlučila da je taj simbol koristi za odavanje počasti svim vojnicima koji su poginuli u ratovima u kojima je zemlja učestvovala. Uključujući i bombardovanje Srbije tokom 1999. go

 Danas se navršava 25 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Odluka o bombardovanju doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima. Građanima se u večerenjim satima obratio tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević rečima da se naša zemlja nalazi u ratu, saopštivši i odluku o proglašenju ratnog stanja. Prve bombe i Dnevnik RTS Usledio je potom Dnevnik RTS gde je voditelj Milan Radosavljević saopštio da su vazdušni napadi na našu zemlju počeli oko 20 sati. Prve bombe pale su na Prištinu, Kuršumliju, Užice, Podgoricu, Novi Sad – bila je to jedna od vesti koje je objavila agencija Tanjug. Vojni ciljevi u Bat