ГЛАС РАЗУМА

Porušen je čitav jedan grad i sve ono što je predstavljao nekad. Više ne liči na onaj grad koji pamtim. A ko bi pa mogao više da ga prepozna, nakon svega šta su mu uradili ili već planiraju da urade. Preoran je, zatrpan, izbetoniran, posečen, uzoran, ponovo preoran, izbušen, okopan, pa ponovo izbetoniran. Neka nova opskurna subkultura, koju je ovaj čopor ovde doneo sa sobom, lišen bilo kakve estetike, vođen isključivo ličnim interesom, poput vukova sa Wall Street-a lopatama grabi profit bacajući ga na kamaru, dok valjaju betonske ploče nabavljene preko Del Boja i Miki Pirsa. Sve mora biti popločano. Greota da se bace! Ploče, mislim… Slučajno ugledah negde na netu fotku onog rugla koje ovi drznici još uvek nazivaju Trgom Republike. Bejaše to nekad mesto gde su se mnogi parovi nalazili po prvi put, noseći pod miškom knjige Kapora, Kundere, Selindžera ili pak Zvonimira Majdaka i Branislva Glumca. Bilo je i onih koje si mogao videti kako sa karanfilom u ruci, kao znakom raspoznavanja

Vladao je punih 35 godina. Prošlo je 39 godina od smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Nacionalni servis, RTS, objavio je tekst o ovom državniku i vojskovođi, koji prenosimo. “Kada čujete reč TITO, šta vam je prva asocijacija? SFRJ, blagostanje, drug-gospodin, komunizam, maršal, ponos ili zločinac. Odgovori zavise pre svega od životnog doba i sećanja na vreme u kome se živelo ili o kome je pričano. Oni koji ga pamte po dobru sećaju se priče o svinjskoj glavi i sankanja u drvenoj karlici, sleta i štafeta za Dan mladosti, pokreta Nesvrtanih, socijalizma i radničke klase, bratstva i jedinstva, ORA… Za njih je Tito bio ljubimac sveta, najveći sin naroda i narodnosti za čijeg doba su imali bezbrižno detinjstvo i mladost, siguran posao i platu, plavi dres i crveni pasoš u džepu sa kojim su mogli svuda u svet, a vraćali su se uvek u Jugu. Sa druge strane za neke je asocijacija na Tita – Goli otok, Ustav iz 1974., crveni revoluciona