ГЛАС РАЗУМА

 Rusija je stavila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN koji su inicirale SAD i Albanija, a koja osuđuje referendume u samoproglašenim Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj republici, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti o pristupanju Rusiji. Brazil, Gabon, Indija i Kina bili su uzdržani, javio je dopisnik TAS S-a. Za rezoluciju su glasale Albanija, Britanija, Francuska, Gana, Irska, Kenija, Meksiko, Norveška, UAE i SAD. U tekstu rezolucije osuđuje se postupak Rusije koja je "organizovala nezakonite takozvane referendume u regionima Ukrajine, unutar međunarodno priznatih granica", preneo je Sputnjik. Akcije Rusije su okarakterisane kao nezakonite, a konstatovano je da ne mogu biti osnova za promenu statusa četiri regiona. Autori su pozvali sve zemlje, međnarodne organizacije i specijalizovane strukture da ne priznaju promenu statusa "Luganskog, Donjeckog, Hersonskog i Zaporoškog regiona Ukrajine". Takođe, je apelovano da se ne priznaje prisajedin

 Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će Rusija "pobediti" u sukobu sa Ukrajinom, na mitingu održanom na Crvenom trgu u centru Moskve u čast pripajanja četiri ukrajinske teritorije. "Pobedićemo", rekao je ruski predsednik, što je ispraćeno aplauzom nekoliko hiljada njegovih pristalica, od kojih su neki nosili ruske zastave. "Dobro došli kući", rekao je on obraćajući se stanovnicima aneksiranih ukrajinskih teritorija, poručivši im da su se "vratili u svoju istorijsku domovinu". Putin je razgovarao sa gledaocima pozvanim da gledaju televizijski pop koncert na Crvenom trgu. "Rusija ovim ljudima ne otvara samo vrata svoje kuće, ona otvara svoje srce", rekao je on na bini posebno postavljenoj za tu priliku na čuvenom trgu u podnožju zidina Kremlja. Među masom se mogao videti veliki broj ruskih zastava, preneo je novinar AFP. Neki su nosili trake sa crnim i narandžastim prugama, nekadašnje carsko vojno odlikovanje koje je k

 Hapšenje huligana koji su 2018. godine upali i demolirali klub Кomitet u Beogradu sprečio je generalni sekretar Vlade Novak Nedić, potvrđuje službena beleška Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata beogradske policije, u koju je uvid imao nedeljnik NIN. Među huliganima bili su i pripadnici navijačke grupe Janjičari, kasnije nazvane Principi, koje je predvodio Belivuk. Prema službenoj belešci, Nedić se sa vlasnikom kluba nagodio da povuče izjavu datu na početku istrage, uz obećanje da ga više neće dirati i da će mu nadoknaditi pričinjenu štetu. Deset godina u Vladi Srbije, najpre kao zamenik, a potom i kao generalni sekretar Vlade, član Glavnog i Izvršnog odbora SNS-a, godinama na tribinama uz vođe navijača Partizana i povezan sa agencijom za prodaju igrača. Uz sve to, Novak Nedić se, prema pisanju NIN-a, pobrinuo da huligani u jesen 2018. ne budu uhapšeni, a ta bliskost traje i duže. „Vidimo da traje od 2014. zato što je tad Novak Nedić bio u Partizanu, tada su se pojavil

 Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin saopštio je da su kritike američkog Stejt departmenta upućene Srbiji zbog potpisivanja plana konsultacija sa Rusijom "iznenađujuće i korak u pogrešnom pravcu, da se poslužim jezikom Stejt departmenta". „Srbija nije uradila ništa što je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a posebno nije uradila ništa što je protivno interesima njenih građana, što je za nas u Srbiji mera svih stvari“, naveo je Vulin u saopštenju. Kako je kazao, Sjedinjene Američke Države sede u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sa Ruskom Federacijom, a od Srbije očekuju da postane deo „antiruske histerije“. „Kao i na primeru nepoštovanja teritorijalnog integriteta Srbije, a zahtevom da je Ukrajina nepovrediva, SAD potvrđuje da su licemerje i dupli standardi jedina konstanta politike velikih sila, a posebno onih koji su bombardovali Srbiju. Mi smo malobrojan narod, ali smo slobodan narod i dok nas vodi Aleksandar Vučić, ostaćemo slobodni i sami ćemo odlučivati

 Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i još nekoliko organizacija su prošle nedelje apelovali na odbranu sekularne države i ukidanje veronauke u državnim školama. Da li je ukidanje veronauke doprinos toleranciji i evropskim vrednostima ili je izazov novim podelama i povratak u komunizam i da li je to dobar odgovor na izjašnjavanje SPC o zabrani Evroprajda, u "Utisku nedelje" su govorili izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Izabela Kisić, pisac Muharem Bazdulj, istoričar Vladimir Veljković. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i još nekoliko organizacija su prošle nedelje apelovali na odbranu sekularne države i ukidanje veronauke u državnim školama. Da li je ukidanje veronauke doprinos toleranciji i evropskim vrednostima ili je izazov novim podelama i povratak u komunizam i da li je to dobar odgovor na izjašnjavanje SPC o zabrani Evroprajda, u "Utisku nedelje" su govorili izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Izabela Kisi

 U situaciji kada sa Rusijom zbog agresije na Ukrajinu i nukleranih pretnji malo ko želi da sedne za sto, Srbija pred kamerama, usred Njujorka, potpisuje dokument o konsultacijama između ministarstava spoljnih poslova dve zemlje. Imajući u vidu da Beograd uporno odbija da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, potpisivanje tog dokumenta upalilo je alarm u EU. Iz Brisela su stigla i prva upozorenja i pretnje zamrzavanjem pristupnih pregovara sa Srbijom. Državni funkcioneri i mediji bliski srpskoj vlasti danima unazad veličaju govor Aleksandra Vučića na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Istinsku pažnju, međutim, privuklo je nešto drugo. Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim potpisao je Plan konsultacija za 2023. i 2024. godinu. I ne samo što Srbija ne popušta pod pritiscima da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, već sada i promoviše saradnju sa zemljom koja je označena kao agresor na Ukrajinu i koja preti upotrebom nuklearnog oružja. Stavlj

 Profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji Srbijanka Turajlić preminula je danas iznenada u 76. godini. Srbijanka Turajlić bila je penzionisani vanredni profesor sa Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Krajem devedesetih bila je aktivan član Narodnog pokreta Otpor. Dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu, koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić za doprinos pobedi demokratije u Srbiji. Bila je i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004.