ГЛАС РАЗУМА

 Sastanci liče na ritual, napredak je sporadičan i nije suštinski, a ulazak Srbije i susedstva u Evropsku uniju se ne nazire, piše nemačka štampa posle sastanka Berlinskog procesa u glavnom gradu Nemačke, prenosi Dojče vele. U izveštaju sa samita Berlinskog procesa održanog u ponedeljak 14. oktobra, Frankfurter algemajne cajtung ističe izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca i šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da bi trebalo ubrzati put država Zapadnog Balkana ka EU. „Evropska unija je potpuna jedino sa zemljama Zapadnog Balkana“, rekao je Šolc, dok je Fon der Lajen tvrdila da je proširenje EU „sasvim u vrhu dnevnog reda“ u Briselu, prenosi FAZ. „Doduše“, dodaje frankfurtski list, „primećuje se i nestrpljenje pri nastupima Šolca i Fon der Lajen nakon sastanka Berlinskog procesa. Šolc je rekao da se nada da ’neće trajati još deset godina’ dok šest država Zapadnog Balkana ne postanu članice EU“. Nemački kancelar je naglasio da dijalog Srbije i Kosova „ne teče zadovolj

 Član delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Prebilič rekao je da je jedina budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, kao i da bi trebalo da se napravi značajniji korak u tom smeru. On je za Tanjug rekao da mu je žao što to i ranije nije učinjeno, kao i da u tom smislu novi mandat Evropskog parlamenta dočekuje sa puno nade. Na pitanje koliko će Evropski parlament moći da uradi po pitanju proširenja u narednih pet godina Prebilič kaže da nisu sve zemlje članice EU saglasne da bi Unija trebalo da se proširi. Prema njegovim rečima, iako postoji skepsa prema tome, postoje i poslanici poput njega koji žele da promene taj stav. "A na drugoj strani ovde smo da podržimo Evropsku komisiju i komesara. Ja sam srećan da je u ovom slučaju Slovenija zemlja koja će dobiti taj portfolio. Znači moći ćemo da gurnemo situaciju malo unapred jer puno vremena je prošlo, ali malo se odradilo u ovom slučaju", rekao je Prebilič. Dodaje i da u potpunosti razume ljude koji su

 Nakon višenedeljnih pregovora i internih sukoba oko ključnih pozicija, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen konačno je predstavila novi sastav izvršnog organa Evropske unije. Među 26 kandidata, koji treba da budu odobreni nakon procesa saslušanja, našlo se, između ostalog, petoro bivših premijera, četiri bivša ministra spoljnih poslova i pet bivših ministara finansija. Ono što je na prvi pogled jasno jeste da su najbolje prošle baltičke države i Poljska koje su dobile neke od najvažnijih pozicija unutar Evropske komisije. Bivša estonska premijerka Kaja Kalas nominovana je za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i potpredsednicu Komisije, bivši premijer Letonije Valdis Dombrovskis za komesara za ekonomiju i produktivnost, dok je nekadašnji premijer Litvanije Andrijus Kubilijus predložen za komesara za odbranu i svemir koji će raditi na razvoju Evropske odbrambene unije. Istovremeno, poljski karijerni diplomata Pjotr Serafin baviće se budžetom i javnom administracijom.

 Dok saradnja sa Zapadnim Balkanom jača, EU naglašava važnost snažne regionalne saradnje i dijaloga u rešavanju zajedničkih izazova. To je posebno relevantno za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Šef evropske diplomatije Žozep Borel poručio je danas iz Brisela da postoji prepreka u pregovorima Beograda i Prištine, dok su lideri Evropske unije zaključili da to utiče na ceo region. Borelj je uoči sastanka sa ministrima spoljnih poslova Evropske unije i Zapadnog Balkana naglasio da će Ukrajina uneti dinamiku u integracije. "Evropska komisija je predložila otvaranje pregovaračkog procesa sa Ukrajinom. To će izazvati lavinu drugih zemalja koje žele da se pridruže. Postoji prepreka u pregovorima između Srbije i Kosova, ali dinamika koju će Ukrajina pokrenuti uticaće na sve zemlje kandidati koje trenutno čekaju svoj red u procesu pregovora“, rekao je Borel na konferenciji za medije nakon koje se povukao na sastanak sa liderima Zapadnog Balkana. Nemačka ministarka spoljn

  Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković za N1 kaže da „atinski samit“ pokazuje da EU ipak nije odustala od ovog regiona i da joj je važna njegova stabilnost, pre svega iz njene bezbednosne perspektive. Komentarišući deklaraciju koju je potpisao i predsednik Srbije, navela je da Aleksandar Vučić jako dobro prepoznaje gde su crvene linije, koliko daleko može da ide i da zna da je daleko važnije osigurati da se sankcije ne nađu u ovom tekstu deklaracije, već reči osude koje zapravo nemaju konkretne posledice. Smatra da jeste ustupak EU što se formulacija sa sankcijama nije našla u deklaraciji, jer želi da se izbegnu konfrontacije u regionu. Na neformalnom sastanku lidera Evropske unije sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije usvojena je zajednička Deklaracija.

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je otišao u Veronu u okviru inicijative Zapadni Balkan, ponovo je bio u glavnoj ulozi na tamošnjem sajmu vina. Objašnjavao je domaćinima Italijanima prednosti srpskog grašca, zašto je bila potrebna hrabrost da Makedonci predstave “serai vranac” i zašto su Albanci trebali da sačekaju sa svojom predstavljenom sortom: “Ovo je relativno mlado vino. Morate da sačekate za još pet, šest, 10 godina. Otvorili ste ga malo ranije, treba da se dekantira”. Da je Aleksandar Vučić veliki ljubitelj vina bilo je jasno još na prošlogodišnjem beogradskom sajmu, kada su ga građani u uživo prenosu gotovo sat vremena gledali kako pije različite vrste vina. Epizoda u kojoj njegova savetnica za medije pokušava da mu uzme čašu nije se ponovila u Veroni, ali je predsednik Vučić i na tom sajmu imao centralnu ulogu. Praktično je vodio program i objašnjavao i domaćinima, ali i Albancima i Severomakedoncima prednosti i mane ponuđenih sorti. Prvo je u društvu Edija Rame i Di

 Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar  ocenio je danas da je imao veoma konstruktivne razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu o francusko-nemačkom predlogu za rešavanje pitanja KIM i istakao da bi naredni susret pregovarača u Briselu mogao da se desi uskoro.   Eskobar je za Glas Amerike rekao da će Zajednica srpskih opština biti formirana, sa ili bez volje premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, i naglasio da formiranje ZSO i pregovori o francusko-nemačkom predlogu "nisu u potpunosti povezani". Na konstataciju da je Kurti više puta rekao da neće formirati ZSO, Eskobar je poručio da "jedna osoba i jedna stranka ne mogu da odustanu od sprovođenja pravno obavezujućih tačaka". "Mi ćemo to uraditi, ja ću to uraditi tako što ću naći partnere, ima mnogo ljudi koji bi želeli da vide bolje odnose između Srba na severu i ostatka zemlje", rekao je Eskobar.  On je dodao da međunardona za

 Krajem nedelje se očekuje da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za članstvo u Evropsku uniju. U isto vreme, zemlje Zapadnog Balkana koje već dugo imaju taj status se pitaju šta to znači u njihovom slučaju i da li bi odluka na predstojećem samitu EU mogla da bude zaista samo simbolična.  "Velika je podrška javnosti za davanje statusa kandidata za Ukrajinu. Imao sam prilike da razgovaram sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Holandije, koji kažu da je podrška javnog mnjenja ogromna, pa je ta zemlja i promenila politiku. Očigledno je da postoji potreba EU da pokaže solidarnost sa Ukrajinom, kao i da je u ovom slučaju, za razliku od Zapadnog Balkana, prisutna masovna podrška", rekao je u emisiji Euronews veče Vladimir Radomirović, urednik portala "Pištaljka". Na pitanje, da li principi Unije postaju rastegljivi budući da je pre svega dva meseca u Versaju rečeno da nema uvoženja sukoba u EU, i da ne može status  kandidata da dobije zemlja koja je

 Nova vlada u Nemačkoj mora da se založi za više demokratije na Zapadnom Balkanu, ocenio je profesor Florijan Biber, ukazujući da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel nekritički pratila kako Srbija pod Aleksandrom Vućićem klizi u diktaturu. Biber, profesor univerziteta u Gracu, u tekstu za Dojče Vele ukazuje na proteste u Srbiji zbog zakona koji olakšava oduzimanje imovine, u čijoj je pozadini multinacionalni gigant Rio Tinto, koji na zapadu Srbija planira rudnik litijuma sa mogućim fatalnim posledicama po životnu sredinu. Firma ima podršku režima srpskog predsednika Aleksandra Vučića, navodi Biber i dodaje da su snimci sa prvih protesta krajem novembra „uhvatili maskirane batinaše koji motkama udaraju demonstrante, a njih je očito tamo poslala vlast“. On kaže da te slike bude osećaj već viđenog, kada su pre pet godina maskirani muškarci usred noći građevinskim mašinama rušili objekte u centru Beograda, kako bi napravili mesta za poduhvat poznat kao Beograd na vodi. „Od tada uz pa

 Predsednica privremenih prištinskih institutcija Vjosa Osmani ponovila je danas da zvanični Beograd nastavlja da, kako tvrdi, sledi staru politiku bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, tako što je postao oruđe Rusije za destabilizaciju Prištine i Zapadnog Balkana, sve sa ciljem da uništi dostignuća SAD prethodnih decenija u regionu. Ona ocenjuje da je "kosovska priča - priča o uspehu" i tvrdi da Prištinu podržavaju "njeni najveći saveznici, posebno SAD". "Kada govorimo o Kosovu, uglavnom govorimo u kontekstu rata. Neki ljudi u svetu misle da je rat na Kosovu počeo 2011. godine, kada je počeo dijalog Kosova i Srbije", kazala je Osmani u Njujorku, na Institutu za spoljnu politiku pri univerzitetu Džons Hopkins, prenela je "Koha ditore". Osmani je govorila i o, kako je rekla, destruktivnoj politici Rusije u regionu Zapadnog Balkana, tvrdeći da "režim u Srbiji nastavlja da sledi isti mentalitet, ali korišćenjem različtih strategija, pokušava

  Oproštajna balkanska turneja kancelarke Angele Merkel i predstojeći nemački izbori pažljivo se prate u čitavom regionu. U Srbiji postoji snažno uverenje da je Merkelova bila glavni oslonac Vučića u EU. Kako piše Dojče vele, većina zemalja Zapadnog Balkana ima iste ciljeve i slične probleme – punopravno članstvo u Evropskoj uniji i istovremeno gomilu domaćih izazova, od ekonomskih do korupcije, nedostatka reformi i etničkih napetosti. Politike Nemačke i EU se stoga snažno reflektuju i na domaće prilike i sada se već analizira šta će silazak sa političke scene Angele Merkel značiti za region i da li se u tom smislu mogu očekivati neke bitnije promene. Kada je konkretno reč o Srbiji, Nemačka je ne samo jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera, već i zemlja čiji se glas vidi kao presudan za proces evropskih integracija. Tome bi svakako trebalo dodati i jednu ličnu notu koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uneo u odnose sa Angelom Merkel, što je vrlo često bio povod za oštre krit