ГЛАС РАЗУМА

 Pilot Ivan Salević je imao 27 godina kada je aprila 1941. dobio zadatak da bombarduje teritoriju tada najmoćnije evropske sile - nacističke Nemačke. Kao odgovor na nacističko bombardovanje Beograda 6. aprila, sa više vojnih aerodroma u Kraljevini Jugoslaviji poleteli su bombarderi da bi gađali neprijateljske teritorije okolnih država. Salević je bio navigator bombardera koji je zajedno sa pilotom i mitraljescem krenuo sa Rovina pored Banjaluke, a odredište im je bio austrijski grad Grac. „Tog 6. aprila kad smo bombardovani žestoko, na neki način to je bilo iživljavanje nad slabijim, imali smo čime i imali smo volje da bar nekako uzvratimo neprijatelju. „Akcija se vojno uspešno završila, Salević i ostali su, između ostalog, bombardovali železnički čvor u Gracu, koji je bio veoma bitan za slanje nemačkih trupa prema Kraljevini Jugoslaviji", tvrdi Salevićev potomak Saša Savićević za BBC na srpskom. Direktne borbene operacije na teritoriji Trećeg rajha izveo je Osmi bombarderski puk ...

 Skup će biti organizovan u znak sećanja na pogrom 2004. godine, na 24-tu godišnjicu početka NATO bombardovanja 24. marta 1999. godine, kao i u znak sećanja na sve srpske stradalnike na KiM tokom vekova, ali i u znak protesta zbog Evropskog plana. Poslaničke grupe Dveri-Patriotski blok, Koalicije NADA i Zavetnika najavili su danas da će u petak, 17. marta, u 18 časova na Platou ispred Hrama Svetog Save održati veliko nacionalno okupljanje pod nazivom "Srbija pamti, brani, ne da" protiv Evropskog sporazuma za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Kako je rekao lider Dveri Boško Obradović, skup će biti organizovan u znak sećanja na pogrom 2004. godine, na 24-tu godišnjicu početka NATO bombardovanja 24. marta 1999. godine, kao i u znak sećanja na sve srpske stradalnike na KiM tokom vekova, ali i u znak protesta zbog Evropskog plana. Posle okupljanja, uslediće šetnja do Predsedništva Srbije, a završni deo skupa biće kod spomenika Cara Nikolaju Drugom, gde će se okupljenima ob...

 U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju. Napadom je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča 27. marta, svim raspoloživim sredstvima nastojale to da izbegnu. I pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je pokušala da izbegne rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču da će poštovati obaveze koje je prethodna kraljevska vlada potpisala. Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata. Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 06.30 sati, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona. Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i br...