ГЛАС РАЗУМА

 Vladimir Vlada Divljan je bio srpski rok muzičar i tekstopisac, te frontmen nekadašnjeg benda Idoli. Rođen je 10. maja 1958. godine u Beogradu, a preminuo 4. marta 2015. godine u Beču.  Pre nego što je sa grupom školskih drugara osnovao Idole, Divljan je pevao i svirao u džez-rok bendovima Merlin i Zvuk ulice. S Idolima je snimao i nastupao u periodu od 1980. do 1984. godine, a 1985. godine je započeo samostalnu karijeru. Pored rok i pop muzike, Divljan se bavio i filmskom muzikom. Komponovao je muziku za brojne filmove, uključujući „Šest dana juna“, „Kako je propao rokenrol“ , „Crni bombarder“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Sedam i po“ i druge. Detinjstvo i obrazovanje Vladimir Divljan je rođen 1958. godine u Beogradu. Njegovi roditelj, Stevan Divljan i Mirjana Simikić su po struci bili geolozi. Stevan Divljan je rođen u selu Dobromani, nedaleko od Trebinja, dok je Mirjana takođe bila poreklom iz Hercegovine.  Vlada je pohađao Osmu beogradsku gimnaziju (današnja Treća gimnazi

  Danas je sreda, 20. novembar, 2024. 1531 - Završen je građanski rat u Švajcarskoj, poznat  kao Drugi rat u Kapelu. Pobeda rimokatoličkih snaga dovela je do priznavanja njihovih oblasti kao dela Švajcarske Konfederacije.         1602 - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku. Takođe je izumeo vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.         1616 - Francuski kardinal Arman Rišelje postao je šef diplomatije i ministar rata. Kao svemoćni ministar kralja Luja XIII postavio je cilj da Francusku učini prvom silom u Evropi i uveo je zemlju u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Svetog Rimskog). Nastavio je kolonijalno širenje Francuske, dodatno ojačao centralnu vlast i ugušio ustanak hugenota  (protestanti kalvinisti).         1780 - Velika Britanija objavila je rat Holandiji zato što je američkim pobunjenicima brodovima doturala francusko i špansko oružje.         1818 -

 Ekološki protesti ugrožavaju kopanje litijuma u Srbiji pri čemu industrija u Evropskoj uniji (EU) ima mnogo da izgubi, piše nemački Handelsblat za koji govori generalni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm, preneo je danas Dojče vele (Deutsche Welle -DW). U dolini Jadra leži najveće nalazište litijuma u Evropi, dovoljno za proizvodnju 1,1 miliona električnih automobila godišnje što pokriva 17 odsto potražnje u EU. Ali, generalni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm kaže da bi protesti desetina hiljada Srba mogli da ugroze planirane rokove, dodaje ekonomski list iz Diseldorfa. „Svaki put, kad pretrpimo udarac, trenutak (početka kopanja litijuma) se naravno dalje odlaže“, rekao je Strausholm za Handelsblat i dodao da to ima posledice i po profitabilnost celog projekta. Handelsblat ocenjuje da se nemačka automobilska industrija nada litijumu iz Srbije. „Jer, sa koncentracijom litijuma u rudi od 1,8 odsto to je jedno od retkih nalazišta u Evropi koje može konkurisati projektima u Australi

 Priča o Neši Leptiru je jedna od najlepših i najtužnijih priča domaće scene. Nenad Radulović bio je vođa grupe Poslednja igra leptira, sjajan umetnik, muzičar, zabavljač, ali pre svega čovek neverovatnog duha i harizme koji je svakom znao da izmami osmeh, ali i koji je razumeo tugu bolje od mnogih. Stvorio je večne hitove kao što su "Nataša", "Vrati se", "Srce od meda", "Umiru jeleni", "Grudi Balkanske"... Koji nas i danas voze emocijama. Bio je deo Indeksovog radio pozorišta i mnoge njegove fore i danas bi nas nasmejale do suza. Postao je dobri duh Beograda osamdesetih. A onda se iznenada razboleo. Karcinom. Neša Leptir preminuo je na , 12. februara 1990. Imao je 31 godinu. Kažu da je, samo dvadesetak minuta pre nego što će zauvek zatvoriti oči, na pitanje: "Kako se osećaš?", s osmehom odgovorio: "Pa, ne mogu baš da igram fudbal." I to ističu kao dokaz da ga prepoznatljiva vedrina i smisao za humor nisu napuštali d

 Danas je utorak, 19. novembar, 2024.  1600 - Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina izazvala revoluciju i ukidanje monarhije. Pod pritiskom parlamenta, 1628. izdao je "Peticiju o pravima" kojom je garantovao prava parlamenta i lične slobode građana. Obavezu je ubrzo pogazio i 11 godina je vladao samovoljno, ali je 1640. primoran da sazove parlament koji je ograničio njegovu vlast.         1711 - Rođen je ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije, enciklopedista svetskog glasa. Studirao je u Rusiji, Nemačkoj i Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike. Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja, stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je prvu gramatiku ruskog jez

 Miroslava Mira Alečković je bila jedna od najpoznatijih srpskih književnica 20. veka. Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Bila je udata za srpskog slikara Savu Nikolića, s kojim je imala troje dece, ćerke Nedu i Milu i sina Srđa. Pisala je pesme i romane, a objavila je više od 50 knjiga za decu i odrasle. Bila je učesnik Narodno-oslobodilačkog pokreta (NOP) u toku Drugog svetskog rata. Za svoja književna dela, ali i veliku hrabrost koju je pokazala u borbi za oslobođenje Jugoslavije dobila je brojne nagrade i priznanja. Zajedno sa kolegama književnicima osnovala je omladinski književni časopis „Zmaj“, čiji je glavni i odgovorni urednik bila punih 40 godina. Osim toga, bila je sekretarka, potpredsednica i predsednica Udruženja književnika Srbije, te u nekoliko navrata birana za predsednicu Saveza književnika Jugoslavije. Njena dela prevedena su na 20 svetskih jezika, a ona je govorila njih deset. Zbirke pesama koje je Mira Aličković napisala deo su brojnih antologija, čita

 Uoči ovogodišnjih predsedničkih izbora u Americi, tamošnji mediji bili su prepuni "upozorenja" da bi Sjedinjene Države mogle da postanu autokratija, da će, ako ne pobedi kandidat za koga su navijali, onaj drugi u potpunosti uništiti demokratiju i demokratske tekovine najjmoćnije sile na svetu. I jedan i drugi kandidat su najavljivali da više neće biti izbora u Americi u slučaju njihovog poraza, a učestale su bile i optužbe za fašizam i nacizam. U završnici kampanje retorika je bila najoštrija, pa je tada aktuelna potpredsednica i kandidatkinja demokrata Kamala Haris izjavila da je njen protivkandidat Donald Tramp fašista. "Da, mislim da jeste", rekla je Haris u oktobru odgovarajući na pitanje da li je Tramp fašista, da bi kasnije dodala da birači ne žele "predsednika Sjedinjenih Država koji se divi diktatorima i koji je fašista". Nekoliko dana kasnije, Tramp je na predizbornom mitingu poručio da je Kamala Haris ta koja je fašista. "Ona je fašista. U

  Danas je ponedeljak, 18. novembar, 2024.    9 - Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. ugušio je pobunu Jevreja u Palestini (Judeji) posle čega je započelo njihovo masovno raseljavanje širom carstva. U gradu Rimu izgradio je veličastvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.         1095 - Počeo je crkveni sabor u Klermonu na kojem je papa Urban II pozvao crkvene velikodostojnike i svetovne vladare  na ratni pohod protiv "nevernika" muslimana, Seldžuka, s ciljem da  se oslobodi sveta zemlja (Palestina) i Jerusalim. Bio je to začetak  krstaških ratova, koji će s prekidima, trajati vekovima.         1626 - Papa Urban VIII je osvetio crkvu Svetog Petra u Rimu.         1697 - Rođen je engleski slikar Vilijam Hogart, izuzetan portretista s posebnim darom za prikazivanje fizionomija. Slikao je scene satiričnog i moralizatorskog karaktera iz života aristokratije. Ostavio je relativno mali broj radova,

Ivan Gundulić rođen je u Dubrovniku 1589. godine i dolazi iz plemićke porodice Gundulić. Bavio se epikom, lirikom, dramom i pesništvom. Njegov ep Osman najbolje je ostvarenje dubrovačke književnosti i slovenske barokne književnosti uopšte. Školovao se u Dubrovniku i ubrzo postao član Velikog veća. Bavio se političko-društvenim poslovima, bio je knez u Konavlima i senator. Izabran je i za člana Malog veća ali je umro pre nego je ušao u to najviše državno telo. Bio je jako plodan pesnik, koji je već u mladosti počeo da se bavi književnim radom. Pisao je drame u stihu i pesme. Njegova najvažnija književna ostvarenja bili su pastirska igra “Dubravka”, refleksivno-religiozni spev “Suze sina razmetnoga” i veliki historijsko-junački ep “Osman”. Osim njih, sačuvane su i njegove kratke dramske scene "Dijana” i “Armida", prevod "Arijadne" i prerada "Proserpine ugrabljene". Od deset dramskih dela Gundulićevih iz prvog perioda stvaranja sačuvane su Ariadna i Proze