Sećanje na žrtve zloglasnog koncentracionog logora: Jasenovačka priča 77 godina kasnije

 U Jasenovcu je danas obeležena 77. godišnjica proboja logoraša iz najvećeg ustaškog koncentracionog logora. Komemoracija je održana u znak sećanja na 22. april 1945. godine, kada je 600 logoraša krenulo u proboj, od kojih je oko sto preživelo. Počast se odaje svim stradalima, kao i preživelim logorašima. Euronews Srbija je u decembru emitovao reportažu o Jasenovcu i razgovor sa vladikom slavonsko-pakračkim Jovanom, na koju danas podsećamo.

Episkop SPC govorio je o značaju čuvanja sećanja na žrtve jasnovačkog logora, polemici o broju ubijenih, ali i o gradnji novog memorijalnog centra u Donjoj Gradini.

Vladika Jovan je rekao da je jasenovačka priča počela mnogo pre Drugog svetskog rata, 1932. godine kada nacisti dolaze na vlast u Nemačkoj i formiraju prvi koncetracioni logor Dahau.

"Ima nečeg demonskog što se desilo u Drugom svetskom ratu. Kad su pitali Hitlera zbog čega ne voli Jevreje, rekao je jer su izmislili Boga. Hitler je bio esteta, do poslednjeg momenta u bunkeru je usavršavao maketu Germanije - prestonice Trećeg rajha, za njega su Bog i Jevreji bili oni koji kvare lepotu njegovog zamišljenog sveta", rekao je vladika Jovan.

Istraživanja o jasenovačkom logoru

Gostujući na Euronews Srbija krajem prošle godine, istoričar i stručni saradnik u Muzeju žrtava genocida Stefan Radojković je rekao da je do sada verifikovano 89.500 jasenovačkih žrtava, ali da su procene da će broj ljudi koji su u Jasenovcu stradali ići do 120.000 ili 130.000.

On je rekao da je Jasenovac dugo bio osetljiva tema, posebno za vreme bratstva i jedinsta, kada su tim problemom isključivo bavili naučnici iz republike Hrvatske. Upravo zbog toga prve nauče radove o Jasenovcu imamo od hrvatskih istoričara.

"Naš obrazovni sistem nije dorastao izazovima koje novo vreme donosi. Samim tim ne bavimo se dubinski određenim temama u osnovnim i srednjoškolskom obrazovanju, samo prelećemo preko nekih tema, to ostavlja utisak površnosti, što zapravo i jeste slučaj, a sve više smo zatrpani informacijama koje ne možemo da obradimo. Fakulteti su posebna priča, tu imamo prilike da dubinski bavimo temama, ali postavlje se pitanje zašto nemamo studije koje su posvećene Drugom svetskom ratu i posebno istoriji NDH", rekao je Radojković.

Dodao je da osamdesetih godina dolazi do poplave stručnih radova i da se dešava i raspad zajedničke države, a kasnije i građanski rat.

"To je bilo vreme kad niste mogli na miru da se posvetite tim istraživanjima, naučnici su bili na marginama. To se sada menja. Naučnici imaju priliku da prezentuju svoje radove preko društvenih mreža i medija, samo je pitanje kako ćemo to da integišemo i napravimmo institucionalni pristup svemu tome. Sada imamo euforičan pristup, postoji želja da se sazna nešto, ali fali deo da se negde usredsredimo i tome priđemo studiozno, bez previše emocija. Da biste spozanli celu sliku NDH,a pa samim tim i vrh ledenog brega, a to je Jasenovac, onda morate da priđete istraživanju hladne glave", smatra Radojković.

U reportaži govori i Ivo Pejaković, direktor spomen-područja Jasenovac, koji je između ostalog, komentarisao pokušaje revizionizma i relativizacije zločina. Autor je Marko Subotić.

Izvor: Euronews