Da li neko razmišlja o osmacima?

 "Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu. Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti svi pelcovani i svi umrli u istom danu."

U OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, hodnicima ispunjenim dečijim smehom i igrom, zavladao je zastrašujući zvuk koji je prekinuo idilu. Tog 3. maja 2023. u školu je ušetao dečak, od samo 13 godina, naoružan do zuba, ne obazirući se ni na šta osim svoje mračne misije. Kako je moguće da nevino i krhko biće poput deteta od 13 godina može učiniti nešto toliko zastrašujuće i zlokobno? Pitanje bez odgovora koje od tog dana odzvanja u glavama svih nas.

Nismo imali vremena da shvatimo šta se zapravo dogodilo. Nismo imali vremena ni da žalimo jer pre nego što smo uspeli i da prebrojimo žrtve, nova tuga, nova tragedija, ponovo je preplavila Srbiju. Uroš Blažić (21), naoružan kalašnjikovom prošao je kroz sela Malo Orašje i Dubonu, posejavši smrt i ugasivši osam mladih života, dok je 14 hladnokrvno ranio. Omiljena mesta žrtava ovog masakra sada su postala mesta sećanja, preplavljena buketima cveća i sveća.

Rat u Ukrajini, Specijalna operacija ili kako god.

Bombe u školama širom Srbije. 

Rat u Izraelu, napad Palestinaca, i odgovor koji niko nije očekivao.

Pored svih tih događaja, ne zaboravimo da četvrti i peti razred nisu ni imali zbog korone...

I sada prijemni za upis u srednje škole.

Mnogo presedana donosi država, zašto ove godine ne olakša petnaestogodišnjacima? Zašto im ne obezbedi miran i bezbolan upis u srednje škole?

Deca su naše najveće blago. Za nepune četiri godine doživeli su što neki stariji ne mogu ni da zamisle...

Zašto Ministarstva, kojih trenutno nema ne razmotre pitanje upisa dece, zašto im se ne olakša...