Između Zagreba i Brisela: Može li Hrvatska da blokira put Srbije ka EU

 Srbija je spremna za otvaranje klastera 3 na putu ka Evropskoj uniji, rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji još u aprilu, ali uprkos tome, Srbija i dalje tapka u mestu i od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU. 

"Srbija napreduje na putu ka Evropskoj uniji. Ako pogledate klaster 3, on je spreman za otvaranje", rekao je Varhelji ranije ove godine, dodajući da su kriterijumi za Srbiju veoma jasni, te da su dobrosusedski odnosi deo uslova za svaku zemlju kandidata.

Izgleda da je upravo jedan od suseda i jedan od krivaca za to što Srbija i dalje nije otvorila Klaster 3  koji se, između ostalog, odnosi na slobodu medija, obrazovanje, kulturu, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku. Prema tvrdnjama hrvatskih medija, zvanični Zagreb ne želi da Srbija otvori novi klaster, a za to navodno ima i podršku Finske, Nemačke i Holandije.

Sankcije Rusiji i blokirajuća poglavlja

Glavni razlog zbog kog Srbija nije otvorila nijedno novo poglavlje je njeno stalno odbijanje da se uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije kada je reč o uvođenju sankcija protiv Rusije, piše Jutarnji, dodajući da je, u međuvremenu, "i nedostatak mera u Srbiji protiv odgovornih za napad u selu Banjska" usporio put Srbije ka članstvu u EU.

O hrvatskom protivljenju da Srbija otvori klaster 3, nedavno je pisao i Večernji list, navodeći da se u Savetu Evropske unije pojavila ideja da bi, istovremeno sa albanskim otvaranjem prvog klastera, trebalo stvoriti "zamah" i dopustiti Srbiji otvaranje trećeg klastera. Ideju je navodno podržalo nekoliko zemalja, među kojima su Italija, Francuska i Španija, ali ne i Nemačka, dok je Hrvatska apelovala da se o spremnosti kandidata sudi na temelju analize svake zemlje pojedinačno.

Hrvatski predstavnik je, prema nezvaničnim saznanjima Večernjeg, upozorio da Srbija "samo govori ono što Evropska unija želi da čuje", kao i da u tek u detaljnoj analizi treba videti da li Srbija ispunjava uslove za napredak u pregovorima.

Spoljna politika je de fakto dobila status "blokirajućeg poglavlja" otkako je počeo rat u Ukrajini, zbog čega Srbija nije otvarala nova poglavlja, iako je Evropska komisija to predložila pre nekoliko godina, kaže za NIN Strahinja Subotić, viši istraživač u Centru za evropske politike.

"Međutim, treba imati u vidu da je pregovarački proces i tehničke i političke prirode. Kako se zaoštravaju geopolitičke tenzije, tako pored tehničkog i ovaj politički aspekt pregovora dobija na značaju. Može Srbija da bude reformisana koliko god u oblasti inkluzivnog rasta ili kompeticije, ali to je džabe ako ne delimo istu viziju", navodi Subotić.

On ističe da je spoljna politika postala prioritet za brojne zemlje članice EU, te da je nesumnjivo među njima i Hrvatska čiji premijer Andrej Plenković zagovara pružanje snažnog odgovora Rusiji i podrške Ukrajini. Uprkos tome, kaže da ne veruje da postoji rizik da Hrvatska blokira otvaranje klastera samo zbog spoljne politike, dodajući da su u tom kontekstu mnogo važnije baltičke zemlje.

"Ako Baltik kaže da može da nam progleda kroz prste kada je u pitanju spoljna politika, ne verujem da će Hrvatska zbog tog pitanja praviti problem i da bi rizikovala da ostane izolovana i da ulaže veto protiv nas po ovom pitanju, već će posmatrati šta kažu druge države. Ukoliko svi kažu da Srbija treba da otvori klaster, pretpostavljam da će onda i Hrvatska da se složi", kaže sagovornik NIN-a.

On dodaje da je još preuranjeno reći kada će i koja država blokirati otvaranje trećeg klastera jer je, kako kaže, reč o pregovorima koji traju u kontinuitetu.

"Međutim, treba da budemo svesni da se u Savetu EU odlučuje jednoglasno i da Srbija mora da nastavi da dokazuje da je spremna da implementira reforme, i u blokirajućim i u neblokirajućim poglavljima, kako bi napredovala dalje ka EU", zaključuje Subotić.

Najgori scenario - da Hrvatska za Srbiju bude ono što je Bugarska za Severnu Makedoniju

Srbija je već imala neprijatna iskustva sa Hrvatskom koja je u nekoliko navrata blokirala ili pokušala da blokira evrointegracije Srbije. Blokade zvaničnog Zagreba, međutim, ne bi dugo potrajale i Hrvatska bi na kraju, pod pritiskom drugih članica Evropske unije, pristala da omogući napredak Srbije.

Iako već neko vreme Zagreb nije otvoreno stavio veto na napredak Beograda, Subotić navodi da je Hrvatska uvek bila država koja ima tvrdokorniji stav prema Srbiji, između ostalog, i zbog istorijskih okolnosti kada je reč o odnosima dve zemlje. Dodaje, međutim, da ni Srbija nije ostala "dužna" - odnosi dve zemlje obiluju stalnim, skoro svakodnevnim verbalnim trzavicama, opterećenim nacionalističkim narativima i širenjem međusobne netrpeljivosti.

"Odnosi su veoma hladni, maltene ne postoje bilateralne posete, a vlast u Srbiji sada napada Tonina Piculu iz Hrvatske koji će biti izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Trzavice postoje. Nadam se da će Srbija uspeti da prevaziđe ovaj problem, i da bilateralno i multilateralno nastavi da razvija saradnju sa Hrvatskom. Koliko god da vlast u Srbiji voli ili ne voli evroparlamentarce i zvaničnike iz Hrvatske, Hrvatska ima pravo veta i najgori scenario bi bio kada bi se Hrvatska pretvorila u Bugarsku koja stavlja veto na Severnu Makedoniju", napominje Subotić.

Hrvatska neće biti jedina članica EU koja će imati skeptičan stav prema Srbiji ukoliko se budu zaoštravale tenzije sa Zagrebom i ukoliko Srbija ne bude nastavila da implementira neophodne reforme, veruje Subotić.

Govoreći o činjenici da je Tonino Picula imenovan za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Subotić navodi da je reč o osobi od velikog kredibiliteta, ne samo zbog toga što je bio ministar spoljnih poslova Hrvatske, već i zato što je bio poslanik Evropskog parlamenta i pre nego što je zemlja postala članica Evropske unije.

"On je 2012. godine bio delegiran kada je Hrvatska čekala da se ratifikuje njen pristupni ugovor i od 2013. godine je poslanik. Uz to ima iskustvo kao izvestilac. Vodio je priču sa Crnom Gorom, pisao je rezolucije u ime parlamenta kada je u pitanju revidirana politika proširenja, a pozivao je i na uvećanje fondova. To je osoba koja se i te kako snažno zalagala za politiku proširenje. To što je on iz redova Hrvatske i ne deli stavove Srbije kada je u pitanju Kosovo, to je druga tema. To je kao kada smo na fakultetu: Bez obzira na to da li nam se sviđa neki profesor, moramo da položimo taj ispit i ja se nadam da će Srbija položiti taj ispit u jednoj trezvenoj i racionalnoj komunikaciji sa Toninom Piculom koji će nama u tom pogledu, iz perspektive Evropskog parlamenta, biti ključna osoba narednih pet godina", kaže Subotić.