Novi sastav Evropske komisije: Pozicioniranje Baltika, zaoštravanje odnosa sa Rusijom i proširenje koje niko ne pominje

 Nakon višenedeljnih pregovora i internih sukoba oko ključnih pozicija, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen konačno je predstavila novi sastav izvršnog organa Evropske unije. Među 26 kandidata, koji treba da budu odobreni nakon procesa saslušanja, našlo se, između ostalog, petoro bivših premijera, četiri bivša ministra spoljnih poslova i pet bivših ministara finansija. Ono što je na prvi pogled jasno jeste da su najbolje prošle baltičke države i Poljska koje su dobile neke od najvažnijih pozicija unutar Evropske komisije.

Bivša estonska premijerka Kaja Kalas nominovana je za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i potpredsednicu Komisije, bivši premijer Letonije Valdis Dombrovskis za komesara za ekonomiju i produktivnost, dok je nekadašnji premijer Litvanije Andrijus Kubilijus predložen za komesara za odbranu i svemir koji će raditi na razvoju Evropske odbrambene unije. Istovremeno, poljski karijerni diplomata Pjotr Serafin baviće se budžetom i javnom administracijom.

"Ceo koledž je posvećen konkurentnosti, jačanju našeg tehnološkog suvereniteta, bezbednosti i demokratije, kao i izgradnji konkurentne, dekarbonizovane i cirkularne ekonomije, sa pravednom tranizicijom za sve. Potrebno je osmisliti smele industrijske strategije sa inovacijama i investicijama u srcu. Jačati evropsku koheziju. Pružiti podršku ljudima, veštinama i našem društvenom modelu. Osigurati da Evropa može da zastupa svoje interese i bude predvodnik u svetu", poručila je Ursula fon der Lajen prilikom predstavljanja kandidata za evropske komesare.

U kratkom govoru, predsednica Evropske komisije samo je jednom eksplicitno pomenula reč "proširenje", i to kada je predstavila komesarku koja je nominovana da se bavi tom oblašću - slovenačku diplomatkinju Martu Kos koja će, ako njena kandidatura bude prihvaćena, ujedno biti zadužena i za istočno susedstvo.

Upravo je njena kandidatura na klimavim nogama. Kos je nominovana u poslednjem trenutku nakon što je Fon der Lajen izvršila pritisak na slovenačku vladu da je kandiduje za komesarku. Iako njeni akreditivi izgledaju obećavajuće, verovatno će se suočiti sa pitanjima o kompetenciji, piše Politiko. Na mesto ambasadora u Nemačkoj i Švajcarskoj 2020. godine je podnela ostavku nakon optužbi za loše upravljanje i istrage koju je sprovelo slovenačko ministarstvo spoljnih poslova, a ni njene veze sa jednom od najvećih svetskih lobističkih kompanija neće joj biti upisane kao plus.

Istovremeno, politički protivnici je optužuju da je radila za bezbednosnu službu bivše Jugoslavije. Komentarišući njenu kandidaturu, bivši slovenački premijer Janez Janša optužio je Martu Kos da je radila za Udbu, dodajući da je Evropska unija "jadna", a da su "srećni balkanski prijatelji gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića i gospodina Putina".

Sve to dovodi do pitanja kakav će u novom petogodišnjem mandatu biti odnos Evropske komisije prema procesu proširenja koji poslednjih godina stagnira, kako zbog izostanka reformi u zemljama kandidatima, tako i usled manjka posvećenosti zemalja članica proširenju Evropske unije. Iako je podrška proširenju Unije porasla u velikom broju članica, delimično i zbog rata u Ukrajini koja je dobila status kandidata, u dve najvažnije evropske zemlje - Nemačkoj i Francuskoj - broj onih koji podržavaju prihvatanje novih članica iznosi 42, odnosno 35 procenata.

Budućnost procesa proširenja

U pismu upućenom Marti Kos, Fon der Lajen je navela da je dalje "kompletiranje naše Unije strateški, ekonomski i moralni imperativ", naglašavajući da proces proširenja i dalje ostaje zasnovan na ispunjenim uslovima, kao i da svaka zemlja kandidat mroa da bude procenjena na osnovu sopstvenog napretka ka ispunjavanju svih kriterijuma.

"Radićete na postepenoj integraciji zemalja kandidata, dok one rade na pridruživanju Uniji. Posebno ćete se oslanjati na instrumente pre proširenja, ulaganja i reforme u Planu rasta za Zapadni Balkan i Ukrajinu. Uz dinamično usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, ovo će pomoći da se zemlje integrišu u delove Jedinstvenog tržišta i upoznaju sa pristupom fondova EU", napisala je Fon der Lajen.

Baltičko zauzimanje najvažnijih funkcija u Evropskoj komisiji, međutim, nije dobra vest za Srbiju. Kao zemlja koja se "nije uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije", odnosno nije uvela sankcije Rusiji, zvaničnici u tri bivše sovjetske republike ne gledaju blagonaklono na potencijalni ulazak Srbije u Evropsku uniju koju sumnjiče za savezništvo sa Moskvom.

Konkretno, odnos Estonije prema Srbiji mogao je jasno da se vidi posle nedavnog sastanka dvojice ministara spoljnih poslova. Nakon što su završili sastanak, šef estonske diplomatije Margus Cakna objavio je na Iksu da je razgovarao sa srpskim kolegom Markom Đurićem, a kao prvu tačku naglasio je da je "neprihvatljivo rukovati se sa ratnim zločincem koji podriva bezbednost Evrope i suverenitet Ukrajine", verovatno aludirajući na sastanak potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Vladivostoku.

"Od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, očekuje se da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", naveo je Cakna, dodavši da podržava dijalog između Srbije i Kosova na putu ka uspostavljanju mira.

Dodatni problem kada je reč o procesu proširenja je taj što je to pitanje palo na listi prioriteta Brisela, s obzirom na rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, rast desnice u mnogim evropskim zemljama, ali i zbog neophodne konsolidacije ekonomije kontinenta. Pregovori o proširenju, unutar same Unije, neće biti laki, a evropski mediji pišu da će Fon der Lajen na tom polju imati ozbiljne prepreke pošto će u novom mandatu istovremeno morati da osigura da Evropska unija ostane relevantna na više frontova, od kojih jedan uključuje i proširenje bloka, što podrazumeva i pripremu budžeta Unije za tako nešto.

Zaoštravanje odnosa prema Rusiji

Ono što takođe Srbiji neće ići na ruku je antirusko raspoloženje u većini evropskih država koje je će dobiti na snazi pošto Baltik i Poljska budu preuzeli važne funkcije u Evropskoj komisiji. To znači da se na tom planu može očekivati zaoštravanje situacije i dalje pogoršanje odnosa Brisela i Moskve.

Nakon što je Fon der Lajen predstavila kandidate za evropske komesare, Politiko je napisao: "Ako je Moskvi bio potreban podsetnik da Brisel i dalje stoji iza Kijeva, danas ga je dobila", pošto su baltičke zemlje poznate kao najstrastveniji podržavaoci Ukrajine od izbijanja rata u februaru 2022. godine. 

Kada je francuski predsednik Emanuel Makron početkom godine najavio da bi evropske trupe mogle da se pojave na teritoriji Ukrajine, upravo je nova šefica diplomatije Evropske unije, a tadašnja premijerka Estonije, Kaja Kalas bila među prvima koja je rekla da su "sve opcije na stolu", ističući da evropski lideri moraju da razgovaraju o tome šta se još može učiniti kako bi se pomoglo Kijevu.

"To je i signal koji šaljemo Rusiji - da ne isključujemo različite opcije, zato što su sve zemlje shvatile da moramo da učinimo sve da Ukrajina pobedi, a da Rusija izgubi ovaj rat", poručila je Kalas.

Sve to ukazuje da će se insistirati na tome da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, pogotovo kada je reč o odnosu prema Rusiji, što podrazumeva uvođenje sankcija. Međutim, iako će sankcije ostati zahtev, za Brisel i Vašington je važnije da Srbija nastavi da podržava teritorijalni integritet Ukrajine u Ujedinjenim nacijama, ali i da nastavi sa isporukama municije što, na posredan način, čini već godinama. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Srbija je indirektno, preko drugih zemalja, od početka rata u Ukrajinu izvezla municiju u vrednosti od oko 800 miliona evra.

Kandidati koji su na tapetu

Sastav nove Evropske komisije ipak nije kompletiran dok se na bude završio proces saslušanja, što znači da bi neki od kandidata mogli da ostanu bez funkcije. Prethodnih godina, nakon saslušanja barem po jedan kandidat ne bi bio prihvaćen, a najviše takvih bilo je 2019. godine kada čak su čak tri kandidata ostala bez najviših funkcija u Evropskoj komisiji. Ove godine, pored Slovenke Marte Kos, u nezgodnoj poziciji je još nekoliko kandidata Fon der Lajenove. 

Jedan od njih je doskorašnji komesar za proširenje Oliver Varhelji koji je sada nominovan za komesara za zdravlje. On se već suočio sa kritikama briselskih zvaničnika zbog blažeg stava o zemljama kandidatima koje imaju problem sa vladavinom prava i demokratijom. Međutim, iako Budimpešta najverovatnije ima plan B, u Evropskom parlamentu postoji bojazan da bi glasanje protiv Varheljija omogućilo mađarskom premijeru Viktoru Orbanu da drži Brisel "kao taoca" tako što neće predložiti zamenu, piše Politiko.

Na tapetu bi potencijalno mogla da se nađe i Hađa Labib, nominovana za komesarku za upravljanje krizama i jednakost, koja će biti propitivana o njenoj političkoj prošlosti, posebno kada je reč o putovanju na Krim koje je finansirala Rusija dok je radila kao novinarka, kao i u vezi sa izdavanjem viza iranskim zvaničnicima zbog čega je umalo ostala bez posla. 

Ni imenovanje bivše bugarske ministarke spoljnih poslova Ekaterine Zaharjeve, koja je nominovana za komesarku za istraživanje i nominacije, nije zasigurno. Zaharjeva je 2018. godne uhvaćena u skandalu u vezi sa prodajom bugarskog državljanstva, nakon što ju je službenik za imigraciju optužio da je kao ministarka pravde pristala na prevare. Ona je negirala optužbe, a sudski postupci nisu pokrenuti.

Glen Mikalef sa Malta, koji je nominovan za komesara za mlade, kulturu i sport, takođe bi mogao da naiđe na otpor u Evropskom parlamentu s obzirom na njegov nedostatak iskustva za takvu funkciju koju najčešće obavlja bivši premijer ili neki drugi visoki zvaničnik. Mikaleg je bio šef kabineta premijera Roberta Abele, ali dobro poznaje Brisel jer je vodio odeljenje zaduženo za koordinaciju sa Evropskom unijom, što znači da će njegova kandidatura svesti na to da li evroparlamentarci smatraju da je njegova biografija adekvatna za poziciju za koju je nominovan.

Uprkos postojanju kandidata čije su nominacije potencijalno neizvesne ipak se očekuje da će Evropski parlament pristupiti brzom završavanju procesa imenovanja komesara kako bi Evropska komisija mogla da počne sa radom, što znači da bi evroparlamentarci mogli da se uzdrže od "razmene vatre" kako bi izbegli situaciju u kojoj bi potencijalno jedna neuspela nominacija ceo proces dovela u ćorsokak.