Davanje statusa kandidata za EU Ukrajini dovodi do paradoksa za Zapadni Balkan: Rat je otac svih stvari

 Krajem nedelje se očekuje da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za članstvo u Evropsku uniju. U isto vreme, zemlje Zapadnog Balkana koje već dugo imaju taj status se pitaju šta to znači u njihovom slučaju i da li bi odluka na predstojećem samitu EU mogla da bude zaista samo simbolična. 

"Velika je podrška javnosti za davanje statusa kandidata za Ukrajinu. Imao sam prilike da razgovaram sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Holandije, koji kažu da je podrška javnog mnjenja ogromna, pa je ta zemlja i promenila politiku. Očigledno je da postoji potreba EU da pokaže solidarnost sa Ukrajinom, kao i da je u ovom slučaju, za razliku od Zapadnog Balkana, prisutna masovna podrška", rekao je u emisiji Euronews veče Vladimir Radomirović, urednik portala "Pištaljka".

Na pitanje, da li principi Unije postaju rastegljivi budući da je pre svega dva meseca u Versaju rečeno da nema uvoženja sukoba u EU, i da ne može status  kandidata da dobije zemlja koja je u ratu, Radomirović ističe da je u pitanju poruka.

"Činjenica je da Bosna i Hercegovina čeka status, a trenutno je potpuno neizvesno da će ga dobiti. Time što Ukrajina samo zbog ruske agresije dobija status, šalje se poruka da nije bitno da želite i šta činite uđete u taj klub, bitni su neki drugi geopolitički motivi", navodi Radomirović.

On podseća da su takvi geopolitički motivi i u drugim situacijama u istoriji proširenja EU bili bitniji, kao na primer kada su Bugarska i Rumunije primljene, iako, kako kaže Radomirović, nisu ispunile mnoge uslove koji se danas postavljaju Srbiji, a sve zbog blizine tih zemalja Rusiji.

"Rat je otac svih stvari"

Upitan da li, ukoliko se rat produži, stanje Ukrajine dalje može da se konkretizuje, spoljnopolitički komentator  Boško Jakšić citirao je Heraklita rekavši: "Rat je otac svih stvari".

"Čini mi se da prisustvujemo razvoju takvih događaja. Pre samo četiri meseca, lideri Nemačke, Francuske, Italije, govorili su o proširenju kao o plemenitom činu koji je negde daleko na horizontu, podrazumevajući Zapadni Balkan, a ne pomišljajući na Istok Evrope. Onda je koji dan posle ruske invazije, Ukrajina zatražila status kandidata, sledile su Moldavija i Gruzija. Lideri EU nikada nisu imali tako kratak period da razmatraju tako ozbiljnu stvar", rekao je Jakšić.

 

Uzimajući u obzir brzinu kojom se ovaj proces odvija, Jakšić tvrdi da je u pitanju politički projekat, u kojem je Unija spremna da zaboravi na loša iskustva sa Rumunijom i Bugarskom.

"Ursula fon der Lajen je pre nekoliko dana rekla da je Ukrajina u velikoj prednosti u odnosu na skoro sve zemlje Zapadnog Balkana. Može da se razume da EU želi da nagradi prvu i najveću žrtvu ruske agresije, ali ne i po cenu kažnjavanje Zapadnog Balkana", objasnio je.

Uticaj zime na proširenje EU

Upitan, šta ova situacija znači za zemlje Zapadnog Balkana koje već imaju status kandidata, Jakšić kaže da se može doći do paradoksalnog zaključka da je Zapadni Balkan dovoljno stabilan da ga ne mora odmah primiti, jer, kako kaže, da je nestabilan, išao bi prekoredno, kao Ukrajina.

"Efekat može biti rast nezadovoljstva i pad podrške Evropskoj uniji koje već beležimo i koje je prisutno u Srbiji. Prema istraživanju Ipsosa, 44 odsto građana je protiv ulaska u EU, a samo 35 je za", dodao je.

Radomirović smatra da će uticaj odluke na zemlje Zapadnog Balkana zavisiti od zime koja predstoji.

"Ako zima bude teška, ne verujem da će i jedan političar na Zapadu spominjati proširenje, jer će građani gladiti da svaki evro ide njima, a ne tamo nekim zemljama od kojih nema koristi", navodi Radomirović.

Pojedine incidentne situacije, kako tvrdi, potvrđuju da globalno Evropska unija i dalje nema jasnu politiku, već "frazeologiju koja se u različitim formama ponavlja od samita 2003. godine u Solunu".

"Slovenija je razumnim argumentom stala iza Bosne i Hercegovine, rekavši da ako je rat taj koji je potreban za brzo uključivanje, i BiH je prolazila isto tako kroz ratove. Tada nikome nije palo na pamet da povlači takve poteze", ističe Jakšić.

On dodaje da, iako Holandija i Danska menjaju stavove o proširenju kada je u pitanju Ukrajina, verovatno su istog stava i dalje kada se govori o Zapadnom Balkanu.

"Severna Makedonija je takođe učinila sve, uključujući i promenu imena, da bi sada Bugarska svojim sebičnim razlozima blokirala i Severnu Makedoniju i Albaniju. Ja se pitam, šta će sutra neko reći u Skoplju kada vidi kako je lako Ukrajina dobila status kandidata", podvlači Jakšić.

Vladimir Radomirović naglašava da iz prespektive Srbije, davanje statusa kandidata Ukrajini, dok se tamo vodi rat i dok su pojedini delovi te zemlje pod kontrolom Rusije, može da bude pozitivno.

"Ako dajete status celovitoj Ukrajini, primite celovitu Srbiju u svoje članstvo", kazao je Radomirović.

Podeljena mišljenja u Nemačkoj

Novinar lista Dojče Vele Srećko Matić osvrnuo se na stav Nemačke. Nemački kancelar Olaf Šolc je prošle nedelje posle posete Kijevu podsetio da i zemlje Zapadnog Balkana imaju status kandidata i da dugo pregovaraju, nešto slično je rekla i nemačka ministarka spoljnih poslova juče. Nemačka sada podržava i status kandidata za Ukrajinu.

Matić navodi da se na ovaj potez gleda kao signal koji Unija želi da uputi Ukrajincima, znak solidarnosti u borbi, ali i da ima podeljenih mišljenja.

"Pojedini analitičari smatraju da je ovo dobra vest za obe strane, ali postoje i oni koji su skeptični, koji ovo posmatraju kao simbolično nešto samo na papiru, i da sam proces može potrajati  godinama, a možda i decenijama", kaže Matić.

On ističe da Olaf Šolc nije imao mnogo izbora, jer Nemačka pokazuje solidarnost s Ukrajinom, iako, kako dodaje, postoje sumnje, da ono što kancelar kaže nije uvek politika koju on sprovodi u praksi.

"Mnogi dovode u pitanje iskrene namere Šolca. On je tu dosta rezervisan. Neki od razloga može biti da ne želi da se eksponira kao prvi u redu koji će da podrži Ukrajinu, možda ne želi da naljuti Putina, kako on ne bi prekinuo dostavu gasa", ističe novinar.

Merkel ostavila "crnu rupu" u Evropi

Upitan, da li se u Nemačkoj govori o tome, kako ova odluka utiče na Zapadni Balkan Matić je rekao da se često kaže da je Angela Merkel iza sebe ostavila 'crnu rupu' u Evropi - područje Balkana, koje je htela integrisati u Evropsku uniju.

"To nije uspela, a to je sigurno proganja i danas", kaže Matić.

Podsetio je koliko je često bivša kancelarka posećivala Balkan, odnosno, brinula se za zemlje regiona.

"Današnja pozicija je mnogo komplikovanija, delom i zbog internih sukoba u Uniji, razlika u idejama kako bi trebalo da izgleda budućnost. Činjenica je da Nemačka Zapadnom Balkanu ne može ponuditi ništa konkretno", dodao je.