Godišnjica smrti Milana Mladenovića

 Povodom godišnjice smrti Milana Mladenovića, Fondacija koja nosi njegovo ime objavila je da će naredne godine biti objavljena monografija posvećena njegovom životu i radu.

Mladenović je preminuo 5. novembra 1994. godine, u 36. godini, od raka pankreasa. Iza sebe je ostavio muzičko nasleđe koje i danas privlači pažnju publike, ali i brojne manje poznate priče iz privatnog života, školovanja i karijere.

Od odnosa sa roditeljima i prvih muzičkih koraka do nastanka pojedinih pesama i njegovih stavova o veri, detalji iz biografije otkrivaju drugačiju sliku umetnika kojeg publika uglavnom pamti kroz muziku.

Odličan učenik koji je sve više vremena posvećivao muzici

Milan je tokom osnovne škole bio odličan učenik, a petice je ređao sve do osmog razreda. Međutim, tada je došlo do promene. U njegovoj knjižici našle su se slabije ocene, između ostalog jedinica iz domaćinstva i dvojka iz marksizma. Školsku godinu završio je sa vrlo dobrim uspehom, dok je muzika sve više zaokupljala njegovu pažnju.

Ipak, na kraju srednjoškolskog obrazovanja ponovo je pokazao odličan uspeh. Maturirao je 1977. godine sa svim peticama, a za maturski rad odabrao je razlike između Demokritove i Epikurove filozofije, prenosi Mondo.

Iste godine, sa svega 18 godina, 1. jula postao je član Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike Beograda. Njegovi roditelji Spasa i Danica u početku nisu bili oduševljeni odlukom da se ozbiljnije posveti muzici. Njihov odnos prema njegovom izboru promenio se tek kada su u novinama videli njegovo ime.

Kako je nastala jedna od njegovih poznatih pesama

Iza pojedinih pesama Milana Mladenovića kriju se sasvim obični životni događaji, iako su slušaoci često pokušavali da u njihovim tekstovima pronađu skrivena značenja.

Jedna od takvih priča vezana je za pesmu „Soba“, čiji je nastanak povezan sa njegovim kratkim boravkom u JNA.

Njegovi roditelji želeli su da ga iznenade dok je bio odsutan, pa su izneli nameštaj iz njegove sobe i pripremili prostoriju za krečenje. Očekivali su da će Milan biti odsutan mesecima, ali se on vratio ranije nego što su planirali.

Kada je stigao kući, zatekao je praznu sobu, bez nameštaja i ličnih stvari. Upravo taj prizor poslužio je kao inspiracija za pesmu.

Mladenović je bio fasciniran i književnim stvaralaštvom Danila Harmsa. Posebno ga je privukla zbirka „Slučajevi“, o kojoj je često govorio nakon njenog objavljivanja u Jugoslaviji.

Postoji i redak snimak na albumu saksofoniste Deže Molnara na kojem Milan peva Harmsove stihove na engleskom jeziku.

Neki snimci iz njegove karijere zauvek su izgubljeni

Fondacija „Milan Mladenović“ godinama radi na prikupljanju i digitalizaciji materijala koji svedoče o njegovom stvaralaštvu. Ipak, deo snimaka nije sačuvan.

Među izgubljenim materijalima nalaze se demo-snimci Limunovog drveta iz 1978. godine, nastali u Zagrebu. Bubnjar Dušan Dejanović svojevremeno je govorio o nesuglasicama tokom rada na tim snimcima, uključujući i navodni sukob Milana sa producentom Huseinom Hasanefendićem Husom oko aranžmana.

Nisu sačuvljeni ni snimci pesme „Prevaren“, koju je snimio Šarlo akrobata, kao ni muzika koju je Milan komponovao za predstavu „Majka hrabrost“ u režiji Lenke Udovički.

Zanimljivo je i da nije bio zadovoljan svojim glumačkim iskustvom u filmu „Crna Marija“. Iako je želeo da se oproba i na tom polju, kasnije je kritikovao ostvarenje, muziku Srđana Jula, ali i sopstveno pevanje. Pred premijeru je, prema navodima iz biografskih priča, izrazio nadu da se neće stideti rezultata.

Pred 70.000 ljudi poslao antiratnu poruku

Jedan od najvećih nastupa u njegovoj karijeri dogodio se u Beču, u septembru 1992. godine, kada je učestvovao u antiratnom projektu Rimtutituki.

Na koncertu na Heldenplacu okupilo se oko 70.000 ljudi, a Mladenović je sa saradnicima poslao jasnu poruku protiv rata. Među izvođačima koji su učestvovali u programu bila je i grupa Temptejšons. Milan je pred publikom uzvikivao „Mir“, iako veliki deo prisutnih nije razumeo srpski jezik.

Nekoliko godina ranije trebalo je da nastupi i ispred Hrama Svetog Save, kao gost Riblje čorbe. Iako je patrijarh German dao blagoslov za koncert, policija nije izdala dozvolu, pa je događaj otkazan.

Mladenović je imao i jasno izražene stavove o društvenim i političkim pitanjima. Bio je među potpisnicima peticije za smenu Slobodana Miloševića, a aktivizam je ostao važan deo njegovog javnog delovanja.

Nije verovao u Boga, a baku je iznenadio odgovorom

Milan Mladenović bio je deklarisani ateista i nije krio svoje stavove o religiji. Na pitanja o višim silama govorio je da čovek sam kroji svoju sudbinu.

Jedna anegdota iz njegovog detinjstva posebno se izdvaja. Članovi porodice u Makarskoj pamtili su situaciju u kojoj mu je baka zapretila božjom kaznom, na šta joj je Milan odgovorio:

- Bako, nema Boga, to ti ne postoji! Gagarin je bio gore i nije ga video!

Ova rečenica ostala je upamćena kao ilustracija njegovog ranog pogleda na svet i načina na koji je umeo da brani sopstvene stavove.

Naredne godine stiže monografija o njegovom životu

Mladenović je ostao aktivan do poslednjih godina života, a jedan od njegovih poslednjih javnih muzičkih projekata dogodio se u septembru 1994. godine.

Tada su, uz pomoć telefonskih veza, muzičari iz različitih gradova povezani u zajednički nastup. Uprkos tehničkim problemima i prekidima veze, Milan i Vlatko Stefanovski učestvovali su u muzičkom sešnu koji su prenosile radio-stanice širom regiona.

Fondacija „Milan Mladenović“ nastavlja da prikuplja i čuva dokumentaciju o njegovom životu i stvaralaštvu, a za narednu godinu najavila je objavljivanje monografije koja će objediniti brojne priče, fotografije i druge materijale o jednom od najznačajnijih muzičara sa ovih prostora.