Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 4. septembar., 247. dan 2026. 

        1669 - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne

uspevši da se odupre opsadi započetoj 1648.

        1768 - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene

Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku

književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica

Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do

1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814. bio je diplomata i

šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle

Julske revolucije i pada kralja Šarla X. Čitavog života ostao je

dosledni reakcionar. Dela: "Duh hrišćanstva" (čiji su deo kratki

romani "Atala" i "Rene"), poema u prozi "Mučenici", "Put iz Pariza

u Jerusalim", "Uspomene s onu stranu groba", epopeja o američkim

Indijancima "Les Natćez", politički spisi "Istorijski, politički

i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u

odnosu na Francusku revoluciju", "O Bonaparti i Burbonima".

        1781 - Španski naseljenici su, pod nazivom "Grad naše

gospe kraljice anđela" (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los

Angeles) osnovali grad Los Anđeles.

        1809 - Rođen je poljski pisac Juliuš Slovacki, tvorac

poljskog romantičarskog pozorišta, majstor jezika i forme. Dela:

zbirke pesama "Poezija", poeme "Anhelli", "U Švajcarskoj",

"Benjovski", "Čas misli", "Kralj-Duh", drame "Kordijan", "Fantazi",

"Mazepa", "Mindove", "Marija Stjuart", "Horštinjski", "Salomejin

srebrni san", tragedije "Baladina", "Lila Veneda".

        1824 - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton

Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van

Betovena i Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa,

kantate.

        1862 - U Carigradu je potpisan protokol povodom spora

Srbije i Turske posle ubistva jednog srpskog dečaka na Čukur 

česmi u Beogradu i sukoba između Turaka i Srba koji je iz

toga proizašao. Carigradskim protokolom Turcima je naloženo 

da napuste srpske gradove (tvrđave), uključujući Beograd.

        1870 - Francuska skupština je, tri dana posle zarobljavanja 

cara Napoleona III u bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu, 

obnovila republiku, čime je okončano Drugo carstvo Napoleona III. 

Pod pritiskom javnog mnjenja, odlučeno je i da Francuska nastavi rat 

protiv Pruske, što će se završiti strahovitim porazom.

        1884 - Iz Beograda je krenuo prvi svečani voz na pruzi

Beograd-Niš, prvoj u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Početak gradnje

pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj

Milan Obrenović. Ispraćaju svečanog prvog voza, iskićenog

cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana,

prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz

je krenuo u 8.30 časova, a u Niš je stigao u 18.23. Najstarija

pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854.

i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u

Rumuniji.

        1886 - Apački poglavica Džeronimo, vođa jedne od

najvećih pobuna američkih Indijanaca protiv SAD, predao se u

Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.

        1899 - Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić,

vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata

uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske

akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i

četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u

Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je

postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u

Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o

opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar

inostranih poslova je od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine 

i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza 

Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja 

Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je

doprineo donosenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao

Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum

sa Austrougarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski

zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na

položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao

regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u

Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj

radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj

Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela:

"Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija

Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost

1875-1878".

        1906 - Rođen je američki biolog nemačkog porekla Maks

Delbrik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1969. Znatno je

doprineo istraživanjima genetske srukture virusa.

        1907 - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent

Edvard Hagerup Grig, koji se inspirisao nacionalnim folklorom i

afirmisao norvešku muziku u svetu. Najbolja dela ostvario je u

malim formama poput klavirskih minijatura ("Lirski komadi"), 25

nordijskih narodnih pesama i plesova, svita "Holberg", "Poetičnih

muzičkih slika", "Humoreski", solo pesama. Ostala dela: Klavirski

koncert u a-molu, orkestarske svite "Per Gint", "Sigrud Jorsalfar",

Gudački kvartet, Koncert za klavir i orkestar, tri violinske

sonate, horske kompozicije.

        1908 - Rođen je američki filmski režiser Edvard Dmitrik,

autor oporih kriminalističkih filmova i filmova o socijalnim i

rasnim problemima u SAD. Filmovi: "Unakrsna vatra", "Zbogom,

ljubljena moja", "Plavuša iz Singapura", "Iza izlazećeg sunca",

"Daj nam danas", "Žongler", "Mladi lavovi", "Plavi anđeo", "Drvo

života", "Pobuna na Kejnu".

        1929 - Nemački dirižabl "Grof Cepelin" okončao je

putovanje oko sveta.

        1944 - Belgijske gradove Brisel i Antverpen oslobodile su 

britanske i kanadske trupe.

        1963 - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak

Rober Šuman, tvorac "Šumanovog plana" 1950. na osnovu kojeg su

1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i

Francuska stvorile Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču

Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946. predsednik vlade od

1947. do 1948. šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde

od 1955. do 1956.

        1965 - Umro je Alber Švajcer, lekar, teolog, muzičar,

književnik i hrišćanski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade 

za mir 1952. Gotovo ceo život posvetio je borbi protiv bolesti 

u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i

osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike.

Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume",

"Autobiografija", "Afričke priče", "Potraga za istorijskim

Isusom".

        1970 - U Čileu je Salvador Aljende kao prvi marksista u

zapadnoj hemisferi dobio izbore za šefa države. Uz obilatu pomoć

Vašingtona, čileanska armija ga je oborila i uklonila u septembru

1973.

        1974 - SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile

diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.

        1989 - Umro je belgijsko francuski pisac Žorž Simenon,

autor 84 kriminalistička romana čija je glavna ličnost imaginarni

inspektor Megre. Simenon je jedan od najtiražnijih autora

kriminalističkog žanra uopšte. Dela: romani "Lađar", "Noć na

raskršću", "Mali doktor", "Megre postavlja zamku".

        1992 - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, zbačen

1989. osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru

državnih fondova.

        1995 - Pod geslom "ujedinjeni Jerusalim je naš" Izrael 

je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja

Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

        1997 - U eksploziji tri bombe, koje su u Jerusalimu

postavili islamski teroristi, poginulo je sedam i ranjeno oko 200

osoba.

1998 - Osnovan je "Gugl" koji je ubrzo postao 

najveći svetski veb pretraživač. Njegovi osnivači Lari Pejdž 

i Sergej Brin započeli su rad u jednoj garaži u Silikonskoj dolini, 

i tu su prveli prvih godinu dana rada "Gugl"-a.

        1998 - Međunarodni tribunal u Hagu osudio je na doživotnu

robiju bivšeg predsednika vlade Ruande Žana Kambandu, optuženog

za genocid počinjen 1994. u sukobima plemena Tutsi i Hutu u toj

afričkoj zemlji.

        1999 - U eksploziji koju su u petospratnu stambenu zgradu 

u Bujnaksku u ruskoj autonomnoj republici Dagestan podmetnuli

čečenski islamski teroristi, poginule su najmanje 64 osobe, mahom

žene i deca ruskih oficira.

        2002 - Prema izveštaju objavljenom u SAD, finansijski

gubici Njujorka, kao posledica islamističkih terorističkih napada

na taj grad 11. septembra 2001, iznose između 83 i 95 milijardi

dolara.

        2004 - Najmanje 17 osoba je poginulo, a više od 20 je

ranjeno pošto je bombaš-samoubica aktivirao auto-bombu u blizini

policijske akademije u iračkom gradu Kirkuku.

        2006 - Umro je australijski aktivista  za zaštitu prirode

Stiv Irvin, poznat širom sveta zahvaljujući svojim emisijama o

divljim životinjama, prvenstveno krokodilima. Irvin je stradao

pošto ga je raža ubola u grudi dok je ronio prilikom snimanja

dokumentarnog filma.

        2006 - Uspešno je obavljeno prvo testiranje, s putnicima,

"Erbasovog" super-džambo aviona A380, najveće komercijalne

letelice u svetu. Avion je poleteo sa aerodroma u Tuluzu u južnoj

Francuskoj. A380 može da prevozi između 555 i 800 putnika, zavisno

od konfiguracije, i ima domet od 15.000 kilometara. Njegova cena je

čak 228 miliona evra.

        2007 - Najmanje 24 osobe su poginule, dok je 66 ranjeno, u

eksploziji dve bombe u pakistanskom gradu Ravalpindiju. Ravalpindi

se nalazi u blizini prestonice Islamabada i u njemu se nalazi

komanda vojske i međunarodni aerodrom.

        2007 - Uragan Feliks koji je zahvatio karipsku obalu odneo

je najmanje 38 života u Nikaragvi i 9 u Meksiku, a oko 200 osoba 

je nestalo. U naletu nepogode srušeno je više hiljada kuća. U 

Hondurasu nisu zabeležene žrtve ali je više od 25.000 osoba 

evakuisano. Prethodni veliki uragan u Centralnoj Americi - Mič, 

1998. odneo je čak 10.000 života.

        2008 - Umrla je Dafina Milanović, vlasnica "Dafiment banke"

najveće "piramidalne" prevare 1990-ih u Srbiji. "Dafiment banka" 

osnovana je oktobra 1991. bez ijednog dinara osnivačkog uloga i do

prestanka rada, sredinom 1993. prema grubim procenama, ostala je

dužna štedišama oko 150 miliona evra. U vreme najveće

hiperinflacije u Srbiji 1993. ona je nudila mesečne i polugodišnje

kamate i do 160 odsto.

2012 - Preminuo je legendarni srpski džez bubnjar Branislav 

Lala Kovačev. Rođen u Kikindi, Banat, u bogatoj karijeri najviše 

je svirao u Jugoslaviji i Nemačkoj. Sarađivao je sa najznačajnijim 

muzičarima i kompozitorima Srbije i sveta, poput Duška Gojkovića, 

Mladena Guteše, Boška Petrovića, Vojina Draškocija, Jovana 

Maljokovića, Vlatka Stefanovskog, kao i sa Čikom Korijom, Čarlijem 

Marianom, Larijem Korijelom, Četom Bejkerom, Horstom Jankovskim. 

Upamćen je po revolucionarnom spajanju džeza sa neparnom ritmičkom 

tradicijom Balkana, koja je zabeležena na albumima "Balkan 

Imprešions 1" (1982), "Balkan Imprešions 2" (1983) i "Izvorni 

Folklor i Jaž" (1985). 

2013 - Nemački Ustavni sud odbio je tužbu koju 

su podnele porodice žrtava vazdušnog napada NATO na most u 

Varvarinu, uz obrazloženje da obeštećenje mogu zahtevati 

države, ali ne i privatna lica. U napadu aviona NATO 30. maja 

1999. godine, poginulo je 10 a povređeno 30 civila, od čega 

17 teško.

2013 - Radijacije oko cisterni sa radioaktivnom 

vodom u oštećenoj nuklearnoj elektrani Fukušima, Japan, 

dostigla je najviši nivo, čak 2.200 milisiverta. Razorni 

zemljotres i cunami koji je presudno oštetio Fukušimu 

dogodili su se marta 2011.

2014 - U Pragu je otkriven spomenik Nikoli Tesli, najveći 

na svetu. Spomenik u bronzi, dimenzija 6x3x3 metra, delo je Stefana 

Milkova i Jiržija Trojana, vajara i arhitekate. Motiv je stilizovano 

"električno pražnjenje". Tesla je izvesno vreme boravio u Pragu 

a posedovao je i počasni doktorat praškog Češkog Tehničkog 

univerziteta.

2018 - Preminuo je Vladeta Jerotić, psihijatar, pisac, 

član SANU. Medicinu je završio u rodnom Beogradu. Specijalizirao 

je neuropsihijatriju, a potom se usavršavao u Švajcarskoj, 

Nemačkoj, Francuskoj. Rukovodio je Psihoterapeutskim odeljenjem 

bolnice "Dr Dragiša Mišović" i bio profesor na Bogoslovskom 

fakultetu u Beogradu. Kao autor bio je retko plodan. Glavna 

dela: "Psihoanaliza i kultura", "Darovi naših rođaka I-IV", 

"Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima", "Učenje Svetog Jovana 

Lestvičnika i naše vreme", "Individuacija i/ili oboženje", 

"50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćanske psihoterapeutske prakse".

2020 - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 

sporazum u Vašingtonu, u Beloj kući, sa prvim čovekom vlade 

tzv Kosova Avdulahom Hotijem, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa. 

Sporazum je predviđao više administrativnih, ekonomskih i političkih 

mera. 

2022 - Dvanaest osoba je poginulo, a 18 je ranjeno tokom više 

napada nožem u starosedelačkoj zajednici Džejms Smit Kri Nejšn, 

sa približno 1.600 pripadnika, i mestašcu Veldon, u kanadskoj 

provinciji Saskačiven. Među stradalima je i napadač Majls 

Sanderson (30).

2024 - Umro je Bora Đorđević, muzičar, tekstopisac, pevač 

i glavni autor rok grupe Riblja čorba, sa kojom je snimio neke od 

najznačajnijih pesama srpske i jugoslovenske muzičke scene, poput 

"Pogledaj dom svoj anđele" ili "Lutka sa naslovne strane". Grupa Riblja 

čorba, koju je osnovao avgusta 1978. bila je među najpopularnijim u 

negdašnjoj Jugoslaviji, već od debi albuma "Kost u grlu" 1979. Veliki 

hitovi bile su njegove pesme "Ostani đubre do kraja", "Nemoj srećo nemoj 

danas", "Neću da ispadnem životinja", "Dobro jutro", "Ja ću da pevam", 

"Tu nema Boga, nema pravde".

2024 - Preminula je Rada Đuričin, srpska glumica. Rođena 

u Vršcu, glumu je diplomirala 1958. a naredne godine i jugoslovensku 

književnost u Beogradu. Kao glumica pojavila se ulogom Ane Frank 1958. 

u Narodnom pozorištu u Beogradu. Bila je članica Jugoslovenskog 

dramskog. Upamćena je po ulogama u predstavama "Nikad se ne zna" 

Bernarda Šoa, "Krotke" po Dostojevskom, "Gospođice Julije" Strindberga, 

"Tartifa" po Molijeru, "Važno je zvati se Ernest" Oskara Vajlda, "Kad 

su cvetale tikve" D. Mihailovića, "Bube u uhu" Žorza Fejdoa. Nastupila 

je u tridesetak igranih filmova i oko pedeset televizijskih produkcija. 

Dobitnica je niza priznanja, od filma "Osma vrata" na festivalu u Puli 

1959. do Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srblji 

2007. ili Zlatne medalju za zasluge 2018. Autor je dve knjige: "Tajna 

crne ruke: dnevnik jedne glumice" (1999) i "Moje monodrame" (2005). 

Bavila se i prevođenjem, izvesno vreme i žurnalistikom.

2025 - Umro je Đorđo Armani, modni dizajner, sinonim za 

moderni italijanski stil i eleganciju. Uspešno je predvodio kompaniju 

koja je ostvarivala promet od oko 2,3 milijarde evra godišnje.