Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 24. septembar, 267. dan 2026. Do kraja godine ima 98 dana.

        768 - Umro je franački kralj Pipin Mali, prvi monarh

iz dinastije Karolinga. Vladao je od 747. a potpunu vlast prigrabio

je 751. kada je uz saglasnost rimskog pape zbacio Hilderika III,

poslednjeg vladara iz dinastije Merovinga. Osnovao je Papsku državu

756. poklonivši papi zemlje u srednjoj Italiji.

        1228 - Umro je srpski kralj Stefan Prvovenčani, drugi 

sin velikog župana Stefana Nemanje, osnivača dinastije. Tokom

vladavine Stefana Prvovenčanog Srbija je zadobila i državnu 

i crkvenu samostalnost. Nemanja je pred monašenje 1196. presto

ustupio njemu a ne najstarijem sinu Vukanu, najverovatnije zato što

je Stefan bio zet vizantijskog cara Aleksija III Anđela. Braća su

se potom oštro sukobila, ali ih je izmirio najmlađi Nemanjin sin

monah Sava, Vukan je tada postao namesnik u Zeti. Pred kraj života

napisao je "Žitije svetog Simeona" što je monaško ime Stefana

Nemanje.

        1706 - Švedska i Saksonija sklopile su u Altrantštatu mir

kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja

Stanislava Lešćinjskog.

        1852 - Francuski inženjer Anri Žifar izveo je prvi let

dirižablom na parni pogon, preletevši 27 kilometara od Pariza do

Trapa.

        1863 - Donet je zakon o osnivanju Velike škole u 

Beogradu, koja je nastavila i reformisala rad dotadasnjeg Liceja. 

Škola je imala Filosofski, Pravni i Tehnički fakultet. Nalazila 

se u Kapetan-Mišinom zdanju u kom se i danas nalazi rektorat. 

Preimenovana je u Univerzitet 1905. kada je zakonom propisano i

otvaranje Medicinskog, Bogoslovskog i Poljoprivrednog fakulteta.

        1868 - U Subotici je osnovana gradska muzička škola, 

prva takva na teritoriji današnje Srbije.

        1884 - Rođen je turski državnik i vojskovođa Mustafa

Ismet Ineni, predsednik Turske od 1938. do 1950. Učestvovao je u

balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu a posebno se istakao u

Tursko-grčkom ratu 1921. kad je posle uspeha u bici kod Inenija

dobio čin paše i uzeo prezime Ineni. Iste godine je kao komandant

Zapadnog fronta predvodio turske trupe u pobedonosnoj bici nad

grčkom vojskom na reci Sakarija. Od 1922. do 1924. bio je šef

turske diplomatije, a potom do 1937. kao blizak saradnik Kemala

Ataturka, predsednik vlade.

        1899 - Rođen je srpski kompozitor i dirigent Jovan 

Bandur, profesor Muzičke akademije i dirigent Beogradske opere. 

Posle studija u Beču i Pragu komponovao je inspirišući se motivima

narodne muzike. Dela: kantate "Poema 1941.", "Raspeva se zemlja",

ciklus madrigala za mešoviti hor, "Jugoslovenska partizanska

rapsodija", koncert za violinu i orkestar, solo pesme.

1905 - Rođen je Pavle Bogatinčević, srpski glumac. 

Školu glume, kao prethodno gimnaziju, okončao je u rodnom Beogradu. 

Godine 1923. postaje član Narodnog pozorišta u Beogradu. U vreme 

Kraljevine SHS/Jugoslavije radio je u teatrima Niša, Skoplja, 

Novog Sada, Sarajeva. Konačno od 1936. nastanjen je i radi u Beogradu. 

Zapažen je ulogama zavodljivih mladih ljudi a takođe kao komičar, 

da bi u poznijim godinama igrao karakterne uloge. Lično gospodstven, 

decentan, važio je pomalo za arbitra elegancije u teatarskim 

krugovima međuratnog Beograda. Ostvario je brojne uloge, u teatru 

i na filmu. Igrao je i u osmoj deceniji. Upamćen je po ulogama Pube, 

u Krležinim Glembajevima, udvarača Ninkovića u Nušićevoj 

Gospođi Ministarki, barona Lenbaha u Krležinoj Agoniji ili ministra 

Jovića u Povratku otpisanih.

        1911 - Rođen je sovjetski državnik Konstantin Černjenko,

koji je na najmoćniji položaj u državi, mesto generalnog

sekretara Komunističke partije, dospeo posle smrti Jurija Andropova

u februaru 1984. Na tom polozaju ostao je samo 13 meseci, do smrti 

marta 1985.

        1915 - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom

ratu odlučile da otvore Solunski front, na koji su upućene snage 

s fronta u Galipolju. Početkom 1916. te trupe su ojačane s pet

britanskih i četiri francuske divizije, a do polovine maja 1916. 

sa ostrva Krf prebačena je srpska vojska, svrstana u tri armije, 

koja je 1918. imala odlučujuću ulogu u proboju Solunskog fronta 

i ubrzanju ratnog sloma Centralnih sila.

        1941 - Užički partizanski odred ušao je u Užice, koje 

je potom više od dva meseca bilo središte slobodne teritorije, 

poznate kao Užička republika, kao i Vrhovnog štaba NOP Jugoslavije, 

do 30. novembra 1941. kada su ga zauzele nemačke trupe.

        1941 - Na konferenciji u Londonu vlade Sovjetskog Saveza,

Australije, Kanade, Velike Britanije, Novog Zelanda, Južnoafričke

Unije i izbegličke vlade Čehoslovačke, Grčke, Belgije,

Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Francuske i Kraljevine

Jugoslavije potpisale su Atlantsku povelju. O sadržaju Povelje u

osam tačaka, političkom programu o borbi protiv Sila osovine u

Drugom svetskom ratu, prethodno su se dogovorili predsednik SAD

Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil i taj

dokument je kasnije poslužio kao osnova Povelje UN. Na osnovama

Atlantske povelje i idejnog koncepta na kom je ona ustrojena

utemeljen je kasnije NATO.

        1943 - Rođen je Antonio Tabuki, italijanski pisac i naučnik.

Tabuki, verovatno najpoznatiji po delima "Indijski nokturno","Tristan 

umire" i "Pereira tvrdi" uživao je izuzetan ugled i kao naučnik i 

kao literata i prevođen je na čak 40 jezika. Bio je stručnjak za 

portugalsku kulturu i Portugal je smatrao drugom otadžbinom.

        1960 - U Njuportu je porinut "Enterprajz" prvi američki

nosač aviona na atomski pogon.

        1968 - Švajcarska je postala članica OUN. Zbog

tradicionalne neutralnosti među Švajcarcima je dugo 

preovlađivala uzdržanost prema svakom vidu međunarodnih 

organizacija.

        1971 - Velika Britanija je proterala 90 sovjetskih građana

zbog navodne špijunske delatnosti.

        1988 - Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter

afroameričkog porekla Ben Džonson postavio je svetski rekord u

finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekundi, ali je rezultat

poništen i šest dana kasnije mu je oduzeta zlatna medalja jer 

je trčao dopingovan.

        1990 - Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajceker

potpisao je sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države

ponovo biti ujedinjene, a istog dana je Istočna Nemačka formalno

napustila Varšavski pakt.

        1993 - Kralj Norodom Sihanuk ponovo je stupio na 

presto Kambodže, sa kojeg je sišao 1955. Istog dana 

potpisao je ustav prema kojem je Kambodža postala ustavna 

monarhija.

        1996 - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska

odbacile su prigovore Indije i potpisale dokument o zabrani

nuklearnih proba.

        1998 - Iran i Velika Britanija postigli su sporazum o

podizanju diplomatskih odnosa na ambasadorski nivo pošto je 

Teheran odustao od "fatve" koja je podrazumevala smrtnu kaznu 

autoru romana "Satanski stihovi" britanskom piscu indijskog 

porekla Salmanu Ruždiju. 

        2000 - Predsednički kandidat Demokratske opozicije 

Srbije Vojislav Koštunica pobedio je na izborima za predsednika 

SRJ. Pokušaj ignorisanja izbornog rezultata dovešće do masovnih 

protesta građana 5. oktobra.

        2002 - Britanska vlada objavila je dosije o iračkom

programu naoružanja, tvrdeći da irački predsednik Sadam Husein

može da lansira oružje za masovno uništenje za samo 45 minuta,

što je poslužilo kao opravdanje za agresiju na Irak, ali se

kasnije pokazalo da je tvrdnja bila lažna.

        2002 - Trojica muslimanskih terorista ubili su 29 vernika 

u hinduističkom hramu u indijskom gradu Gandinagar.

2003 - Preminuo je Edvard Said, kulturolog, dugogodišnji 

profesor komparativne književnosti na Kolumbija univerzitetu u 

Njujorku, SAD. Autor je čuvene studije "Orijentalizam" tumačenja 

zapadnog viđenja Bliskog Istoka, koja se ispostavila kao svojevrsna 

prekretnica i temeljna knjiga postkolonijalnih studija. Rodom palestinski 

hrišćanin Said je odrastao u Egiptu. Studirao je u SAD gde se potom 

nastanio. Bio je istaknuti palestinski aktivista, upamćen po brojnim 

pronicljivim zapažanjima i tumačenjima kako u stručnoj periodici 

tako u vodećim medijima SAD. Dela "Orijentalizam", "Kultura i 

imperijalizam", "Krivotvorenje islama", "Od Osla do Iraka", sećanja 

"Nepripadanje".

        2004 - Umrla je Fransoaz Sagan, francuska književnica 

i scenarista. Opisivala je život francuske mladeži i građanstva. 

Kao pisac pozorišnih komada i scenarija, oslikavala je portrete 

amoralnih i učmalih sredovečnih ljudi. Iako je povremeno osporavana 

književna vrednost njenog dela ono je bilo veoma popularno. Dela: 

romani "Dobar dan tugo", "Za mesec, za godinu", "Izvestan osmeh", 

"Volite li Bramsa", "Čudesni oblaci", "Raspremljen krevet", 

"Izgubljen profil", "Modrice na duši", drame "Dvorci u Švedskoj", 

"Čuvar srca", "Klavir u travi".

2014 - Indijska svemirska letelica dospela je do Marsa 

i ušla u orbitu "Crvene planete" nakon desetomesečnog putovanja. 

Sonda "Mangalajan" izgrađena i projektovana za rekordno kratko 

vreme, poletela je novembra 2013. godine. Indija je tako postala 

prva azijska zemlja koja je dosegla Mars, prethodno je to uspelo 

samo letelicama koje su lansirale SAD, Rusija i Eu.

2017 - Na parlamentarnim izborima u Nemačkoj pobedila 

je koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne 

unije Bavarske Angele Merkel sa 32,9 osvojenih glasova, a 20,5 dobila 

je Socijaldemokratska partija. Pravi uspeh, međutim, postigla je 

antiimigraciona Alternativa za Nemačku sa 12,6 čime je postala 

parlamentarna stranka.