Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 6. avgust, 218. dan 2026. 

        1637 - Umro je engleski pisac i glumac Ben Džonson, koji

je u komedijama realistički prikazivao ljudsku prirodu, nastranosti

i strasti. Pisao je poeme, tragedije sa klasičnim motivima, liriku.

Dela: komedije "Ljudi i ćudi", "Volpone ili lisica", "Episena ili

ćutljiva žena", "Vartolomejski vašar", tragedije "Sejan",

"Katilina", proza "Građa, ili otkrića o ljudima i stvarima".

        1660 - Umro je španski slikar Dijego Rodriges de Silva i

Velaskes, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar

španskog kralja Felipea IV. Dela poput "Predaje Brede", "Prelje",

"Dvorske dame", portreta članova kraljevske porodice, dvorskih

luda, ljudi iz naroda, svedočanstvo su njegove umetničke

genijalnosti, ali i vremena i društva u kojem je živeo. Izraziti

je predstavnik barokne umetnosti. Njegove slike odlikuje oštrina

posmatranja, pronicljiva analiza, traganje za psihološkom

suštinom, majstorstvo forme.

        1806 - Napoleon Bonaparta je i formalno ukinuo Sveto rimsko

carstvo nemačke nacije. Habzburški vladari, koji su vekovima

nosili titulu vladara (cara) te države, osnovane još 962. od

strane Otona I, prethodno su ustanovili Austrijsko carstvo,

spojivši nasledne zemlje Habzburga pošto ih je Napoleon istisnuo

iz drugih Nemačkih zemalja.

        1807 - Dositej Obradović je tokom Prvog srpskog ustanka 

iz Zemuna prešao u Beograd. Mnoštvo varošana dočekalo ga je 

na pristaništu, a topovi sa zidina objavili su dolazak Dositeja, 

koji je ubrzo otpočeo veliki prosvetiteljski posao u Karađorđevoj 

Srbiji.

        1809 - Rođen je engleski pisac Alfred Tenison, majstor

forme, poeta neobične melodičnosti. Tenisonovo obimno i raznovrsno

delo izražava duh i raspoloženje njegovog vremena: filozofske i

verske sumnje izazvane evolucionističkim učenjima kao i sklonost

demokratskom poretku. Dela: poeme "Kraljevske slike", "Princeza",

elegija "In memoriam", mnoštvo lirskih pesama.

        1825 - Oblast Gornjeg Perua proglašena je nezavisnom

državom posle tri veka španske kolonijalne vladavine. Nova država

uzela je ime Bolivija po prezimenu Simona Bolivara, oslobodioca

Latinske Amerike.

        1881 - Rođen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming,

koji je 1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik

penicilin. Otkriće nije korišćeno do Drugog svetskog rata, kada

su ga britanski fiziolog i biohemičar Ernst Čejn i australijski

lekar Hauard Flori primenili u lečenju infekcija. Fleming je 1945.

sa njima podelio Nobelovu nagradu za medicinu.

        1890 - U njujorškom zatvoru "Oburn" ubica Vilijam Kemler

pogubljen je na električnoj stolici. Bio je to prvi slučaj u 

istoriji da se smrtna kazna izvršava na ovaj način.

        1903 - U Senjskom rudniku, najstarijem rudniku u Srbiji 

za eksploataciju uglja započeo je masovni štrajk rudara, zbog

otpuštanja grupe radnika i nesreće koja se prethodno dogodila.

Nakon devet dana štrajk je okončan uspehom, povratkom na posao

otpuštenih, skraćenjem radnog vremena i uopšte poboljšanim

uslovima. Taj datum je kasnije prihvaćen kao - Dan rudara, i on 

se svake godine u Srbiji posebno obeležava. U Senjskom rudniku

proizvodnja uglja je započela 1853.

        1914 - Austrougarska je objavila rat Rusiji.

        1914 - Srbija je, solidarišući se saveznicima,  

objavila rat Nemačkoj, pošto je Nemačka objavila rat Rusiji 

1. avgusta a Francuskoj 3. avgusta.

        1917 - Rođen je američki filmski glumac Robert Mičam, 

koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama junaka izrazite 

personalnosti. Filmovi: "Priča o G.I. Džou", "Iz prošlosti", 

"Crveni poni", "Makao", "Anđeosko lice", "Druga prilika", "Reka 

bez povratka", "Bandido", "Lovci", "Najduži dan", "Eldorado", 

"Ancio", "Dobri momci i rđavi momci", "Zbogom lepojko", "Rajanova 

kći", "Jakuza", "Bitka za Midvej", "Marijini ljubavnici", "Ambasador".

        1918 - Nemačka ofanziva na Marni, poslednji veliki napad

Nemaca u Prvom svetskom ratu, okončana je neuspehom, a iz stroja 

je izbačeno najmanje 100.000 nemačkih vojnika.

        1928 - Rođen je Endi Vorhol, američki slikar, novinar, 

filmski režiser i producent, jedan od najznačajnijih pop-art 

autora. Drsko i duhovito ismevao je banalnost masovne potrošačke 

civilizacije, i američke mitove, sve do takozvanog pokreta za 

oslobađanje žena. Filmovi: "Empajer", "San", "Devojke iz Čelzija", 

"Usamljeni kauboji", "Meso", "Đubre", "Seks", "Pobunjene žene", 

"Meso za Frankeštajna", "Krv za Drakulu".

        1940 - Estonija je i formalno postala sastavni deo

Sovjetskog Saveza pod nazivom Estonska Sovjetska Socijalistička

Republika. Sovjetske trupe ušle su na teritoriju Estonije 1939. 

u skladu sa odredbama sporazuma Staljin-Hitler o podeli Poljske. 

Do Prvog svetskog rata ona je vekovima bila sastavni deo ruskog

carstva.

        1945 - Američki bombarder tipa "B-29" izbacio je atomsku 

bombu na japanski grad Hirošimu. Eksplozija je pretvorila u pepeo 

prostor u radijusu 11 kilometara. Od udaranog talasa je neposredno 

poginulo oko 78.000 osoba, a do kraja 1950. umrlo je približno 

250.000 stanovnika Hirošime. Uništeno je 69 procenata objekata 

u gradu. Posledice su uočljive decenijama potom, masovna leukemija 

i brojne genetske i patološke promene na novorođenima. Tri dana 

kasnije druga američka atomska bomba bačena je na Nagasaki. Japan 

je potom pristao na kapitulaciju čime je Drugi svetski rat okončan.

        1946 - Umro je Veselin Čajkanović, srpski klasični

filolog i istoričar religije, član Srpske kraljevske akademije. Po

okončanju studija klasičnih jezika na Velikoj školi u Beogradu

1903. usavršava se u Nemačkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je

doktorirao 1907. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je

katedrom za klasičnu filologiju. Na Bogoslovskom fakultetu predavao

je Uporednu istoriju religija. U više navrata bio je dekan

Filozofskog fakulteta. Rukovodio je Zadužbinom Nikole Čupića,

Društvom Sv. Save, bio je upravnik Srpske književne zadruge. Kao

rezervni oficir učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom

svetskom ratu. U Bizerti je osnovao Štampariju srpskih invalida i

časopis "Napredak". Prevodio je Plutarha, Tacita, Vergilija,

Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su značajna njegova

istraživanja stare srpske religije i mitologije. Odlikovan je nizom

odlikovanja, između ostalih i Legijom časti. Dela: "Vergilije i

njegovi savremenici", "O srpskom vrhovnom bogu", "Mit i religija u

Srba", "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama", "Stara

srpska religija i mitologija". 

1960 - Kubanski lider Fidel Kastro objavio je odluku o 

nacionalizaciji američkih kompanija na Kubi. Odluka je doneta 

pošto su SAD ograničile uvoz kubanskog šećera.

        1962 - Jamajka je stekla nezavisnost posle 300 godina

britanske vladavine.

        1973 - U egzilu je umro negdašnji kubanski diktator

Fulhensio Batista i Saldivar, koji je vladao Kubom od 1952. do 1959.

kada je zbačen u revoluciji pod vođstvom Fidela Kastra.

        1990 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je

izglasao rezoluciju o zabrani trgovine sa Irakom posle invazije

iračkih trupa na Kuvajt.

        1996 - Američki naučnici su saopštili da su pronašli

dokaz da je na Marsu postojao život, na osnovu ispitivanja ostataka

meteora pronađenog na Antarktiku.

        2003 - Sud na Madagaskaru osudio je bivšeg predsednika te

afričke ostrvske zemlje Didijea Raciraku na 10 godina prinudnog

rada zbog pronevere javnih fondova u vrednosti 49 miliona malgaških

franaka (8,24 miliona dolara).

        2005 - Umro je bivši britanski ministar spoljnih poslova

Robin Kuk, koji je imao istaknutu ulogu u agresiji NATO snaga na

Srbiju odnosno SRJ 1999. godine.

        2005 - Umro je kubanski pevač Ibrahim Ferer, član jedne

od najpoznatijih kubanskih muzičkih grupa "Buena Vista Social

Club" koja je svetu otkrila lepote tradicionalne kubanske muzike.

2025 - U Gani je u padu helikoptera, poginulo osmoro ljudi, 

među njima i dva ministra, odbrane i životne sredine. Letelica se 

kretala iz prestonice Akre prema regionu Ašanti. Među poginulima 

je bio i potpredsednik vladajuće stranke Nacionalni demokratski 

kongres kao i visoki savetnik za nacionalnu bezbednost, pa je 

nesreća doživljena kao nacionalna tragedija.