Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 24. avgust, 236. dan 2026. 

        79 - U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi

Pompeja, Herkulanum i Stabija i hiljade ljudi je poginulo. Ova

tragedija ostavila je jedinstveno svedočanstvo za potonje 

generacije pošto je Pompeja ostala potpuno očuvana ispod

vulkanskog pepela i lave, pa je danas svojevrstan izvor prvog 

reda na temu života Rimljana tog vremena.

        1540 - Umro je italijanski slikar Parmiđanino, 

portretista. Radio je freske i oltarske slike u Parmi, Rimu 

i Bolonji.

        1572 - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je

otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti, kalvinisti) u

kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 lica širom Francuske.

Inicijatori pokolja poznatog kao "Vartolomejska noć" bili su

Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX, i

rimokatolički poglavar papa Grgur XIII, koji je čak naložio

kovanje spomen medalje. 

        1872 - Rođen je engleski pisac i karikaturista Henri

Maksimilijan Birbom, poznat kao Maks Birbom, majstor satire i

ironije. Dela: roman "Zulejka Dobson", kritike "Božićni venac",

"Dela Maksa Birboma".

        1899 - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes,

jedan od najvećih literata 20. veka, kritičar, direktor 

Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio 

hispanoameričku literaturu i književnost uopšte. Enciklopedijske 

širine, maštar, znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, 

šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, 

često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu 

notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost.

Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa

"Proa", "Prisma" i "Martin Fierro". Dela: zbirke pripovedaka

"Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef",

"Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga", zbirka pesama, kratkih

parabola i priča "Stvaralac", eseji "Devet eseja o Danteu".

        1914 - Završena je Cerska bitka, prva velika 

saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Srpska vojska je do 

nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela odlučnu pobedu. Od 

oko 200.000 austrougarskih vojnika koliko je provalilo u Srbiju,

u njoj nije ostao ni jedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih

borbi započetih 12. avgusta prelaskom austrougarskih trupa preko

Drine, gubici agresora dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno

više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo.

        1922 - Predstavnici Arapa usprotivili su se na sastanku u

Nablusu odluci Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat

nad Palestinom. Oko te teritorije postojao je sukob arapskog i 

jevrejskog stanovništva. Palestina je, kao i veći deo današnjeg 

Bliskog istoka, do Prvog svetskog rata bila sastavni deo Turske. 

Društvo naroda je tada poverilo mandat nad Palestinom, Jordanom 

i Irakom Britaniji, a nad Sirijom i Libanom Francuskoj.

        1929 - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke

organizacije Jaser Arafat. Posle dugogodišnje terorističke

aktivnosti opredelio se za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba

pregovorima, otuda je 1994. zajedno sa Šimonom Peresom i Jicakom

Rabinom dobio Nobelovu nagradu za mir.

        1936 - Streljan je Lav Borisovič Kamenjev, jedan od 

prvaka Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. pošto 

je prethodno proglašen "neprijateljem naroda". Posle Oktobarske 

revolucije ušao je u boljševički Politbiro, a od 1918. do 1926. 

bio je predsednik Moskovskog sovjeta, potom zamenik predsednika 

Sovjeta narodnih komesara (vlada) i jedan od vođa takozvane 

"nove opozicije". Uhapšen je 1935. i osuđen na pet godina 

robije, a na novom procesu 1936. na smrt zbog, kako je navedeno, 

kovanja zavere protiv Staljina. Posthumno je rehabilitovan.

        1954 - Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je

samoubistvo tokom teške političke krize otvorene pokušajem

ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.

        1954 - Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o

stavljanju van zakona Komunističke partije SAD.

        1968 - Francuska je u južnom Pacifiku, na atolu Mururoa, u

Francuskoj Polineziji, izvela prvu probu hidrogenske bombe i postala

peta termonuklearna sila u svetu.

        1975 - Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte, poznate kao

"vlada pukovnika" Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog

udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.

        1991 - Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov dao

je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da

Centralni komitet vladajuće i više od 70 godina jedine političke

partije u zemlji donese odluku o samoraspuštanju te organizacije

osnovane 93 godine ranije. U tom trenutku Komunistička partija

Sovjetskog saveza imala je 16 miliona članova.

        1991 - Skupština Ukrajine proglasila je nezavisnost od

Moskve te, do tada, sovjetske republike.

        1994 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija

postigli su sporazum da Palestinci na Zapadnoj obali dobiju

autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike,

socijalne zaštite i turizma.

        1998 - Hiljade pripadnika vojske Angole tenkovima je ušlo

u Kongo, negdašnji Zair, kako bi pomoglo trupama predsednika Lorana

Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena

Tutsi, odnosno Ruande.

        1999 - Srpska pravoslavna crkva objavila je da su na 

Kosovu i Metohiji, za nešto više od 60 dana od dolaska Kfora, 

teroristi takozvane OVK razorili i opljačkali najmanje 50 

pravoslavnih hramova. I to manastire iz 14. veka Svete Trojice kod 

Mušutišta, Svetog Arhangela u Gornjem Nerodimlju i Uspenija, 

odnosno Svetog Uroša u istom mestu, Svetih Vrača Kozme i Damjana 

u Zočištu i Svetog Arhangela Gavrila kod Vitine, iz 15. veka Svetog 

Marka kod Koriše i Devič Svetog Joanikija kod Srbice, crkve iz 14. 

veka Uspenija Bogorodice u Mušutištu, Svetog Nikole u Kijevu kod 

Kline i Svetog Nikole u Donjem Nerodimlju i iz 16. veka Svetog Nikole 

u Slovinju kod Lipljana, Svete Paraskeve u Drsniku kod Peći, Svetog 

Nikole u Ljubiždi kod Prizrena, Svetog proroka Ilije u istom mestu 

i Vavedenja Presvete Bogorodice u Belom Polju kod Peći.

        2000 - Prilikom pada u Persijski zaliv u blizini Bahreina

aviona tipa "Erbas A320" bahreinske aviokompanije "Golf er" koji 

je leteo iz Kaira, poginule su 143 osobe, putnici i članovi posade.

        2004 - U Rusiji su se skoro istovremeno srušila dva

putnička aviona tipa "Tupoljev", jedan kod Rostova a drugi kod

Tule. Udese koje su izazvali čečenski islamski teroristi

samoubice nije preživeo niko od putnika i članova posade, 

ukupno 94 osobe.

        2006 - Međunarodno udruženje astronoma donelo je odluku

da Pluton nije planeta kako je kategorisan 1930. kada je otkriven,

što znači da Sunčev sistem nema devet već osam planeta. Prema

odluci 2.500 astronoma iz 75 zemalja, okupljenih na konferenciji u

Pragu, nakon žustre prepirke dogovoreno je da on pripada

kategoriji patuljastih ili minornih planeta.

        2006 - Vlada SAD saopštila je da je uragan Katrina, koji

je pogodio SAD u avgustu 2005. najveća prirodna nesreća u

istoriji te zemlje i da je ukupna šteta iznosila 118 milijardi

dolara.

2016 - Centralnu Italiju je pogodio razoran zemljoters, 

sa epicentrom u Akumoliju, oko 75 kilometara jugoistočno od 

Peruđe. Poginulo je 299 osoba, povređeno je 388, a oko 4.500 

je ostalo bez krova.

2019 - U gradu Šali, u Čečeniji na severnom Kavkazu, 

Rusija, otvorena je najveća džamija u današnjoj Evropi. Monumentalni 

hram, od belog mermera, može da primi približno 30.000 osoba, 

uz još 70.000 na platou objekta.

2023 - Donald Tramp, američki milijarder, bivši predsednik SAD, 

predao se u Atlanti, Džordžija. Pušten je uz kauciju u visini 200.000 

dolara. Tužilac okruga Fulton u Atlanti optužio je Trampa zbog navodnog 

pokušaja promene rezultata predsedničkih izbora 2020. godine, što je 

Tramp negirao. U zatvoru okruga Fulton proveo oko 20 minuta. Optužen po 

13 tačaka. Tramp je optužnicu opisao kao politički motivisan pokušaj 

da se njegova kampanja za reizbor onemogući.