Dogodilo se na današnji dan

 Danas je utorak, 4. avgust,  216. dan 2026. 

        1578 - Pokušaj Portugala da zauzme Maroko propao je

porazom u bici kod Alkazarkivira. U tom sukobu Mavri su potukli

Portugalce i poginuli su portugalski kralj Sebastijan, kao i

predvodnik marokanskih ratnika.

        1704 - U Ratu za špansko nasleđe, englesko-holandske

snage su zauzele špansku varošicu Gibraltar, važnu zbog izuzetnog

strateškog položaja. Na osnovu Mira u Utrehtu, Holandija, iz 1713.

Gibraltar je postao britanski posed i on je to i danas, sa statusom

britanske prekomorske teritorije.

        1789 - Francuska Skupština proglasila je ukidanje svih

privilegija i prava koje je uživala aristokratija, što je jedna od

ključnih tekovina Francuske revolucije i označila je početak

građanskog društva.

        1791 - Potpisan je Svištovski mir posle četvorogodišnjeg

rata Austrije i Turske, kojim je određena granica dveju zemalja, 

u stvari potvrđene su odredbe Beogradskog mira iz 1739. Turska je 

obavezana da obezbedi plovidbu i trgovinu, a Austrija da se povuče 

sa turskih teritorija.

        1792 - Rođen je engleski pisac Persi Biš Šeli, jedan od

najboljih liričara engleskog jezika. Izuzetno obrazovan, znalac 

filozofije, književnosti, romantičarski orijentisan, slobodouman, 

u poemi "Kraljica Mob" izrazio je svoje revolucionarne stavove. 

Ostala dela: pesničke drame "Čenči", "Oslobođeni Prometej", 

lirske pesme "Ševa", "Oblak", "Oda zapadnom vetru", esej "Odbrana 

poezije".

        1859 - Rođen je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1920. Hamsun je bio medu

najmarkantnijim  književnim pojavama u istoriji uopšte. Njegovi

romani, pisani superiornim stilom, usredsređeni su na psihologiju

ličnosti i prožeti doživljajima prirode i ljubavi. U okupiranoj

Norveškoj tokom Drugog svetskog rata podržao je vladu koju su

ustoličili nacisti. Posle rata osuđen je za veleizdaju, ali u

poslednjem delu, autobiografiji "Na zaraslim stazama" nije iskazao

nikakvo kajanje. Ostala dela: romani "Glad", "Misterije", "Pan",

"Viktorija", "Sanjari", "Rosa", "Pod jesenjom zvezdom", "Benoni",

"Lutalica svira sa sordinom", "Poslednja radost", "Deca vremena",

"Grad Segelfos", "Plodovi zemlje", "Skitnice", "Žene kraj

studenca", "Poslednje poglavlje", "Avgust", "Ali život živi".

        1875 - Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen,

nenadmašni autor bajki. Napisao je 156 priča s motivima iz danskog

folklora, antičke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke je

inspiraciju pronašao u sopstvenom tegobnom detinjstvu obeleženom

siromaštvom. Uobličene u prava mala remek dela, neretko

autobiografskog karaktera, njegove priče liče na najlepše bajke,

ali katkad nose i neku vrstu društvene kritike. Pisane su izvanrednim 

stilom. Andersen se smatra i tvorcem realističke proze u Danskoj. 

Pisao je i pesme, od kojih je sačuvano samo nekoliko, romane: 

"Improvizator", "O. T.", "Samo muzičar", "Srećni Per", putopise: 

"Bazar jednog pesnika", "U Španiji". Njegova dramska dela su potpuno 

zaboravljena.

        1888 - Rođen je Milan Stojadinović, srpski političar,

ekonomski stručnjak. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 

a doktorirao iz oblasti finansija 1911. Nakon specijalizacija u 

Nemackoj, Engleskoj i Francuskoj, izvesno vreme nalazio se na obuci 

u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva 

finansija Kraljevine Srbije postaje 1914. a načelnik Glavnog 

državnog računovodstva 1918. Privatni nameštenik Engleske 

trgovačke banke u Beogradu je od 1918. Ministar finansija bio je 

od 1922. do 1926. s prekidom, i 1934. i 1935. Predsednik Vlade i 

ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije je od juna 1935. 

do februara 1939. Bio je član Radikalne stranke i njenog Glavnog 

odbora. Osnivač je Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. 

Biran je za poslanika 1923, 1925, 1927, 1935. Bio je član Senata. Na 

sugestiju Britanije smenjen s mesta predsednika vlade i stavljen 

u konfinaciju u varošsici Rudnik, ubrzo je prognan iz Jugoslavije. 

Drugi svetski rat proveo je u britanskom zatočeništvu na ostrvu 

Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik, i član 

upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard

Elektrika, Izdavačkog koncerna "Vreme", predsednik "Rotari" kluba. 

U Buenos Ajresu, gde je živeo do smrti 1961. izdavao je ugledni 

list za finansijska pitanja "El Ekonomist" i bio finansijski savetnik. 

Aktivno se bavio publicistikom, autor je autobiografske knjige: "Ni 

rat, ni pakt".

        1901 - Rođen je Luis Armstrong "Sačmo" afroamerički 

muzičar, najveći trubač u istoriji džeza. Tokom karijere 

duge više od pola veka proslavio se i kao pevač neponovljivog 

hrapavog i toplog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, 

uključujući Beograd, donele su mu nezvaničnu titulu 

"ambasadora dobre volje". Snimio je i više filmova u kojima je

takođe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljača.

        1914 - Nemačke trupe napale su u Prvom svetskom ratu

Belgiju, a pošto je Berlin odbio ultimatum Londona da do ponoći

povuče trupe, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj. Istog

dana SAD su proglasile neutralnost.

        1914 - Nemačka Socijaldemokratska stranka, članica Druge

internacionale, glasala je u Rajhstagu (nemačka skupština) za

ratne kredite i tako, na početku Prvog svetskog rata, stala uz

militaristički program zvanične Nemačke. Opredeljenje za rat

socijaldemokrata u većini evropskih zemalja označilo je kraj

Druge internacionale.

        1916 - Danski deo Zapadnoindijskih ostrva, uključujući

Devičanska ostrva, pripao je SAD, koje su ih kupile od Danske za 

25 miliona dolara.

        1944 - Posle dve godine skrivanja u Amsterdamu jevrejske

porodice Frank, nacistički Gestapo otkrio je njihovo skrovište 

i uhapsio 14-godišnju Anu Frank, njenu sestru, roditelje i još

četvoro ljudi, takođe Jevreja. Svi su stradali u koncentracionom

logoru, izuzev Aninog oca. Nakon Drugog svetskog rata otkriven je

dnevnik Ane Frank, jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanjima

ljudi kao posledica nacizma. Dnevnik je preveden na više od 30

jezika.

1962 - Umrla je američka filmska glumica Norma Džin

Mortenson, poznata kao Merlin Monro, jedan od najvećih erotskih

simbola u istoriji filma. Od nje je holivudska filmska industrija

stvorila mit. Život je, prema zvaničnim nalazima, okončala 

samoubistvom. Filmovi: "Džungla na asfaltu", "Nijagara", 

"Majmunska posla", "Autobuska stanica", "Muškarci vole plavuše", 

"Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće".

        1972 - Predsednik Ugande Idi Amin najavio je da će 

u roku od tri meseca proterati oko 50.000 Azijata s britanskim 

pasošima, mahom Indusa. Mržnja prema njima bila je posledica 

činjenice da je veći deo uspešnih poslova u Ugandi, kao 

nasleđe britanske kolonijalne uprave, bio u rukama Indusa. 

        1977 - Umro je nemački filozof Ernst Bloh, jedan od

najznačajnijih teoretičara marksizma u 20 veku. Završio je

studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a

univerzitetsku karijeru počeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska

nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nemačke u Švajcarsku, potom 

u SAD. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948.

do 1957. kad su mu vlasti Istočne Nemačke zabranile rad zbog

kritičnosti u pogledu tumačenja marksističke misli u toj zemlji. 

Posle prelaska u Zapadnu Nemačku 1961. postao je profesor na 

Univerzitetu u Tibingenu. Dela: "Duh utopije", "Tomas Mincer kao

teolog revolucije", "Tragovi", "Nasleđe ovog vremena", "Sloboda i

poredak", "Subjekt-Objekt" (monografija o Hegelu), "Princip nade",

"Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo", "Tibingenski uvod u

filozofiju".

        1983 - Betino Kraksi je kao prvi socijalista preuzeo

dužnost predsednika vlade Italije.

        1983 - Bivši predsednik vlade Gornje Volte (danas Burkina

Faso) Tomas Sankara zbacio je vojnim udarom sa vlasti predsednika

Žana Batista Uedraoga.

        1991 - U Prebilovcima kod Čapljine, posle 50  godina,

sahranjeni su posmrtni ostaci hercegovačkih Srba, žrtava zločina

hrvatskih ustaša.

        1991 - U najtežoj drumskoj saobraćajnoj nesreći u

istoriji Zimbabvea poginulo je 87 osoba, većinom deca, pošto je

autobus sleteo sa puta u provaliju.

        1993 - Japanski zvaničnici su uputili izvinjenje ženama

koje su tokom Drugog svetskog rata primoravane da služe kao

seksualno roblje japanskim vojnicima, na okupiranim teritorijama.

        1995 - Hrvatska je započela tzv akciju "Oluja", napadom 

na Republiku Srpsku Krajinu. Teritoriju pod zaštitom mirovnih 

snaga UN, hrvatske snage su napale da bi tokom vojne operacije i 

nakon nje sprovele brutalno etničko čišćenje svih Srba. Iz 

Krajine je izbeglo gotovo celokupno stanovništvo, najmanje 220.000 

osoba, a tokom akcije i posle nje ubijeno je oko 2.000.

        1999 - Britanski ministar odbrane Džordž Robertson

zamenio je na položaju generalnog sekretara NATO Španca Havijera

Solanu.

        2003 - Skupština Azerbejdžana izabrala je za predsednika 

vlade Ilhama Alijeva, sina obolelog azerbejdžanskog predsednika 

Hajdara Alijeva.

        2006 - Umro je Artur Li, ekscentrični američki pevač i

gitarista uticajnog rokenrol benda "Lav" iz 1960-ih godina. Rodom 

iz Memfisa, sebe je smatrao "prvim crnim hipikom". Grupu "Lav" 

osnovao je 1965. u Los Anđelesu. Bio je to prvi sastav te vrste 

u kom su zajedno nastupali crni i beli muzičari. "Lav" je snimio 

tri značajna albuma, svojevrsnu prekretnicu u rokenrolu, spoj 

tradicionalnog folk-roka i bluza sa simfonijskom muzikom i zvucima 

koji najavljuju pank.

        2007 - Umro je američki pevač i tekstopisac Li Hejzelvud,

najpoznatiji po pesmi "These Boots Are Made for Walkin" napisanoj za

Nensi Sinatru. Hejzelvud je stekao slavu radom sa kćerkom slavnog

Frenka Sinatre, za koju je napisao i "Sugartown" i "Some Velvet

Morning". Producirao je i "Something Stupid" koju je Nensi Sinatra

snimila u duetu sa svojim legendarnim ocem 1967. Snimio je veliki

broj solo albuma, kao i tri sa Nensi Sinatrom naslovljena

"Nancy & Lee".

2020 - U Bejrutu, Liban, dogodila se razorna eksplozija pri čemu 

je poginulo 207 osoba a više od 7.500 je povređeno. Do tragedije je došlo 

pošto je eksplodirao amonijum nitrat uskladišten u bejrutskoj luci. 

Oko 300.000 osoba je moralo biti raseljeno a ukupna procenjena šteta je 

čak 15 milijardi dolara.

2023 - Vlasti Nigera saopštile su da su opozvale sporazume 

o vojnoj saradnji sa Francuskom, što je doživljeno kao šok imajući 

u vidu dotadašnje posebne odnose Nigera sa bivšom kolonijalnom metropolom. 

Između 1.000 i 1.500 vojnika Francuske bilo je stacionirano u Nigeru, što 

od ranije, što kao pomoć u borbi protiv islamskih militanata. Predstavnicima 

zvaničnog Pariza dat je rok od 30 dana da se povuku sa prostora Nigera.

2024 - Novak Đoković je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim 

igrama u Parizu pobedom nad Karlosom Alkarazom 2:0 (7:6, 7:6) čime je postao 

peti teniser u istoriji sa "zlatnim slemom" što podrazumeva osvajanje jednog 

olimpijskog zlata i svakog od četiri grend slem pehara (Australijan open, 

Rolan Garos, Vimbldon, Ju Es open). Prethodno, to je uspelo Štefi Graf, 

Andreu Agasiju, Sereni Vilijams i Rafaelu Nadalu. Đoković je pre olimpijskog 

zlata osvojio 24 grend slem pehara, 10 Australijan opena, tri Rolan Garosa, 

sedam Vimbldona i četiri Ju Es opena.

2025 - Najmanje 76 lica, migranata, poginulo je pošto se prevrnulo 

plovilo nadomak Jemena. Spasene su 32 osobe. Agencija Ujedinjenih nacija za 

migracije (IOM) saopštila je da je na brodu bilo 157 lica, većinom iz 

Etiopije. Procenjuje se da je samo tokom 2024. više od 60.000 migranta sa 

Roga Afrike stiglo u Jemen.