Dogodilo se na današnji dan

Danas je petak, 17. jul, 198. dan 2026.

 

        1453 - U bici kod Kastijona Francuzi su pobedili Engleze. Pobeda Francuza označila je okončanje Stogodišnjeg rata.

        1762 - Ubijen je ruski car Petar III Fjodorovič Romanov. Vladao je samo nekoliko meseci, od 5. januara do 9. jula 1762. kada je zbačen. Otrovan je po nalogu supruge, kasnije carice 

Katarine Velike. Dvorskom prevratu je prethodilo nezadovoljstvo labilnim Petrom III, koje je kulminiralo sramnim okončanjem sedmogodišnjeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan u ruskoj politici. Zaverenici su pridobili carsku gardu, Senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve, prisilili cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i ubili.

        1790 - Umro je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda, čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi

smatra klasičnom. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog

rada.

        1793 - Na giljotini je pogubljena žirondinka Šarlota Korde, koja je četiri dana ranije ubila lidera Montanjara (izrazito levo najekstremnije krilo revolucionara) i jednog od vođa Francuske

revolucija Žana Pola Maraa.

        1804 - Iz beogradske tvrđave su niz Dunav pobegle starešine turskih Janičara, dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih, koji su prethodno tokom seče knezova poubijali najviđenije i najuglednije srpske prvake, što je bio neposredan povod Prvog 

srpskog ustanka. Namera im je bila da se dočepaju Vidina u današnjoj Bugarskoj, ali ih je pohvatao Milenko Stojković, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka.

        1874 - Ministarstvo prosvete odobrilo je Pravilnik 

(statut) Srpskog Lekarskog društva. Pored staleških pitanja 

Društvo se bavilo i stručnim radom vezanim za medicinske, zdravstvene 

i socijalne prilike u srpskom narodu. Kada je započelo s radom Srpsko 

Lekarsko društvo imalo je devet redovnih, jednog počasnog i 34 dopisna 

člana iz unutrašnjosti, kao i 24 člana iz drugih zemalja. Osnivači 

su bili: Aćim Medović, Jovan Mašin, Đorđe Klinkovski, Jovan Valenta, 

Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, 

Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Đorđević, Petar Ostojić i 

zubni lekar Ilija Ranimir. Ubrzo su im se pridružili i Josif 

Pančić i Mladen Janković.

        1876 - Rođen je sovjetski političar i diplomata

Maksim Maksimovič Litvinov, šef sovjetske diplomatije od 1930. 

do 1939. Posle hapšenja 1901. u zatvoru se pridružio pristalicama 

potonjeg vođe Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. je pobegao 

s robije i emigrirao u Švajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio

boljševicima, istupivši iz "Inostrane lige ruske revolucionarne

socijaldemokratije". Od 1918. bio je prvi predstavnik sovjetske

vlade u Velikoj Britaniji, a od 1921. zamenik ministra inostranih

poslova. Od 1941. do 1943. bio je ambasador u SAD.

        1899 - Rođen je Džejms Kegni, američki filmski 

glumac nesvakidašnje energije i ekspresivnosti, koji je u žanru

kriminalističkog filma bio personifikacija folklornog heroja 

doba prohibicije i velike ekonomske krize. Filmovi: "Državni 

neprijatelj", "Grešnikov odmor", "Prolaz za pakao", "Huk gomile", 

"Pobednik uzima sve", "Anđeli garava lica", "San letnje noći", 

"Oklahoma Kid", "Jenki Dudl Dandi" (Oskar), "Krv na suncu", 

"Belo usijanje", "Cena slave", "Čovek sa hiljadu lica",

"Jedan, dva, tri", "Regtajm".

        1912 - Umro je francuski matematičar i fizičar, 

Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao

specijalnu teoriju relativnosti. Objavio je više od 500

matematičkih radova, izučavao je mehaniku, hidrodinamiku, 

astronomiju, geodeziju, fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih 

funkcija, jedan je od osnivača topologije, razvio je 

elektromagnetsku teoriju svetlosti, dao kritičku analizu

kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke,

teorijom saznanja i opštom metodologijom. Objavio je 32 knjige.

Dela: "Nauka i hipoteza", "Vrednost nauke", "Nauka i metoda",

"Nove metode nebeske mehanike I-III".

        1917 - Na talasu antinemačkih osećanja tokom Prvog 

svetskog rata, britanska kraljevska kuća promenila je prezime 

Saks-Koburg-Gota u Vindzor. Ono je trebalo da potisne u drugi 

plan nemačko poreklo vladarske porodice a Vindzor je uzeto 

po nazivu kraljevske palate u blizini Londona.

        1918 - Ubijen je ruski car Nikolaj II Romanov, poslednji

monarh Rusije, od 1894. do abdikacije 1917. Dinastija Romanov 

vladala je Rusijom od 1613. i od te zemlje stvorila je svetsku 

silu prvog reda. Sa suprugom, petoro dece i poslugom ubijen je 

u Jekaterinburgu, u sovjetsko vreme Sverdlovsk, posle čega su 

svi iskasapljeni i bačeni u neobeleženu grobnicu. Kanonizovan 

je od strane Ruske zagranične crkve a docnije i od Moskovske 

patrijaršije.

        1928 - Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član

Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu,

ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo,

a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko

društvo. Kao ministar je doneo prva pravila Rudarsko-bratinske

kase za osiguranje rudara, ustanovio škole za šegrte i izdao prvi 

Godišnjak rudarskog odeljenja Ministarstva privrede. Dela: "Uvod u 

geologiju istočne Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod 

Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke", 

"Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites ferraginensis nov. spec. 

iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O velikom šarijažu u 

istočnoj Srbiji".

        1928 - Rođen je Džo Morelo, američki džez bubnjar, 

član proslavljenog kvarteta Dejva Brubeka. Morelo je sa Brubekovim 

kvartetom svirao neka od najznamenitijih džez ostvarenja uopšte, 

poput "Take Five". Njihov album "Time Out" prvi je džez album prodat 

u više od milion primeraka. Morelo je proglašen za najboljeg bubnjara 

u izboru časopisa "Daunbit" (Downbeat).

        1936 - Pobunom trupa generala Franciska Franka, u Melilji u

Španskom Maroku, protiv vlade "Narodnog fronta" Manuela Asanje,

pobednika na izborima u februaru 1936, počeo je građanski rat u

Španiji u kojem je poginulo oko milion ljudi. Bila je to reakcija

tradicionalnih struktura Španije, desnice, aristokratije i crkve na

prokomunističke i izrazito anticrkvene poteze Asanjine vlade. Uz

pomoć nacističke Nemačke i fašističke Italije monarhisti su

vremenom potukli pristalice vlade "Narodnog fronta". U pomoć

Republici su priskočili i dobrovoljci (komunisti i anarhisti

velikom većinom) iz celog sveta i formirane su internacionalne

brigade u kojima je bilo i građana tadašnje Kraljevine Jugoslavije

(oko 1.500 lica). Franko je pobedio u proleće 1939. Režim koji je

on ustrojio, izrazito reakcionaran, trajao je sve do 1975. ali je

kralj Huan Karlos koga je on pripremao za preuzimanje vlasti i

vaspitavao, ubrzo uveo demokratski poredak.

        1945 - Konferencija velikih sila pobednica u Drugom

svetskom ratu o posleratnoj budućnosti Evrope počela je u bivšoj

rezidenciji pruskih kraljeva i nemačkih careva u Potsdamu, pored

Berlina. Na skupu okončanom 2. avgusta 1945, sovjetski lider

Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i premijer Velike Britanije

Vinston Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske

vlade Klement Atli, odlučili su da Nemačka bude potpuno

demilitarizovana. Zabranjena je Nacionalsocijalistička partija 

i propisano je da Nemačka plati ratnu odštetu. Dogovorene su 

i teritorijalne promene u Istočnoj Evropi, uključujući iseljavanje

takozvanih sudetskih Nemaca iz Čehoslovačke, ali i Nemaca iz

drugih delova Istočne Evrope, poput Poljske. Uprkos zaklinjanju 

u trajni mir, ubrzo su duboka razmimoilaženja Istoka i Zapada

izazvala hladni rat.

        1946 - Streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant 

Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski 

rat ušao je kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin 

generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim 

ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni 

ataše u Pragu i Sofiji. Nakon kapitulacije 1941. odlučio se na otpor 

okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Odmazde koje je 

sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktiziranje, što će 

imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci odlučili da podrže 

efikasniji Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je 

predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 

1944. označio je i konačno slom Mihailovićevog pokreta. Osuđen je 

s obrazloženjem da je sarađivao sa okupatorom kao i zbog zločina 

njegovih potčinjenih. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je 

Legijom časti, posthumno 1948, zbog spasavanja američkih pilota. 

Rehabilitovan je odlukom Skupštine Srbije 2004. godine.

        1959 - Umrla je Bili Holidej, američka pevačica nazvana 

"kraljicom džeza i bluza", do danas umnogome neprevaziđena. Imala 

je karakterističnu boju glasa i interpretaciju. Pored ogromnog uspeha 

često je bila žrtva sistema, delom zbog zavisnosti. Društveno 

angažovana, bila je i veliki zagovornik prava žena i borac protiv 

rasizma.

        1965 - Američki bombarderi "B-52", poznati kao "leteće

tvrđave", iz američke pacifičke baze na ostrvu Guam, prvi put su

bombardovali ciljeve u Vijetnamu.

        1968 - Iračku vojnu vladu generala Abdula Rahmana Muhameda

Arefa oborio je general Ahmed Hasan el Bakr, koji je postao

predsednik Iraka, predsednik vlade i predsedavajući Saveta

revolucionarne komande.

             1975 - U orbiti oko Zemlje spojili su se sovjetski i

američki vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18", a komandanti

letelica Aleksej Leonov i Tom Staford rukovali su se i razmenili

čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.

        1976 - Indonezija je pripojila bivšu portugalsku koloniju

Istočni Timor i proglasila ga 27. provincijom, uprkos protivljenju

matičnog stanovništva koje je, kao posledica vekovne portugalske

uprave, izrazito rimokatoličko, dok u Indoneziji preovladava islam. 

Posle višedecenijskog otpora i brojnih žrtava Istočni Timor 

je konačno 2002. dobio nezavisnost.

        1987 - Francuska je prekinula diplomatske odnose sa Iranom.

        1988 - Iran je prihvatio rezoluciju Ujedinjenih nacija 

o prekidu vatre, što je bio uvod u okončanje osmogodišnjeg

Iračko-iranskog rata.

        1994 - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD

osvojio četvrtu šampionsku titulu, što do tada nikome nije

uspelo.

        1995 - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel

Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli-1". Bio je prvak

sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.

        1996 - Ubrzo posle poletanja iz Njujorka ka Parizu, iznad

Atlantskog okeana je eksplodirao američki putnički avion "Boing

747", što nije preživeo niko od 230 lica u njemu. Islamska

teroristička organizacija "Pokret za islamske promene", koja je

prethodno istog meseca podmetnula eksploziju u Saudijskoj Arabiji 

kada je poginulo 19 američkih vojnika, posredno je preuzela

odgovornost, ali višemesečna istraga nije pouzdano utvrdila 

uzrok eksplozije.

        1998 - Džinovski talasi, cunami, izazvani snažnim

zemljotresom u pacifičkom podmorju zbrisali su s lica zemlje 

šest sela na severnoj obali Papue Nove Gvineje, usmrtivši više 

od 3.000 lica.

        1998 - Na konferenciji u Rimu usvojen je Rimski

statut, čime je omogućeno osnivanje Međunarodnog krivičnog

suda. Ideja konferencije u Rimu na kojoj je usvojen statut suda

bila je da svaka zemlja donese zakone na osnovu kojih bi bilo

moguće suditi i političarima i visokim oficirima ukoliko počine

zločine. Međunarodni krivični sud u Hagu ustrojen je četiri

godine docnije.

        2000 - Bašar el Asad formalno je proglašen predsednikom

Sirije, nasledivši preminulog oca Hafeza koji je tom

bliskoistočnom zemljom vladao tri decenije.

        2003 - U Kinšasi, glavnom gradu Demokratske Republike

Kongo (bivši Zair) svečano su položila zakletvu četiri

potpredsednika prelazne vlade, uključujući dvojicu vođa

dotadašnjih ustaničkih pokreta, čime je okončan petogodišnji

građanski rat u kom je stradalo čak tri miliona lica.

        2005 - Vlada u Džakarti i separatistički pobunjenici iz

provincije Aće na najzapadnijem indonežanskom ostrvu Sumatri,

postigli su sporazum o uspostavljanju mira posle skoro tri decenije

sukoba u kojima je poginulo oko 15.000 ljudi

        2005 - Umro je bivši premijer Velike Britanije ser Edvard

Hit, za čijeg je mandata od 1970. do 1974. Britanija ušla u

Evropsku ekonomsku zajednicu, potonju Evropsku uniju.

        2006 - Umro je američki pisac Miki Spilejn, autor serije

romana o privatnom detektivu Majku Hameru. Rođen 1918. u Bruklinu, 

Njujork, studirao je na Fort Hejz državnom univerzitetu u Kanzasu. 

Ukupno, njegove knjige, iako prvobitno smatrane šokantnim i 

preslobodnim, prodate su u više od sto miliona primeraka, širom 

sveta, a na osnovu njih je snimljeno više filmova i tv serija. 

        2006 - U Indoneziji je u cunamiju 525 osoba izgubilo život

a 160 se vode kao nestali, dok je oko 54.000 ostalo bez krova

nad glavom. Zemljotres jačine 7,7 stepena Rihterove skale pogodio

je indonežansko ostrvo Java, kao i prestonicu Džakartu, ali je

pokrenuo i cunami koji je pogodio južne plaže zapadne Jave.

Epicentar prvog zemljotresa bio je u Indijskom okeanu, južno od

Pangandarana, grada na zapadnom delu Jave.

        2008 - Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podnelo

je zahtev za sprovođenje istrage protiv Fatmira Ljimaja i još

27 pripadnika terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.

Osumnjičeni se terete da su od juna do oktobra 1998. na

području opština Lipljan, Štimlje i Glogovac na Kosovu i

Metohiji, delujući u sastavu tada formirane 121. brigade tzv.

OVK, protivpravno zatvorili 35 civila, od kojih su 22 lišili

života. Haški tribunal je krajem 2005. godine oslobodio

Fatmira Ljimaja krivice zbog zločina.

        2009 - Umro je Lešek Kolakovski, poljski filozof.

Svetski ugled stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije,

doktrine liberalizma i istorije religijskih ideja. Studije

filozofije je završio na Univerzitetu u Lođu a sa katedre za

filozofiju Varšavskog univerziteta izbačen je posle protesta

studenata 1968. Od 1970. predavao je na Oksfordskom univerzitetu,

a potom i na prestižnim univerzitetima u SAD. Najpoznatija

dela: "Glavni pravci marksizma", "Razgovori sa đavolom" i

"Kultura i fetiši". Njegov esej "Teze o nadi i beznađu" bio 

je svojevrsni manifest poljskih antikomunista.

        2009 - Umro je Meir Amit, izraelski general, političar,

obaveštajac. Predvodio je Mosad od 1963. do 1968. godine i

nalazio se na čelu obaveštajne grane izraelske armije.

Njemu se pripisuje uspeh obaveštajnog rada koji je doprineo

pobedi Izraela u šestodnevnom ratu 1967. kao i vise drugih, 

poput mirovnog sporazuma sa Egiptom. Nakon vojne službe, bio 

je ministar transporta i komunikacija.

        2009 - Umro je Volter Kronkajt američki novinar, jedan 

od najcenjenijih radio/Tv novinara na svetu, dugogodišnji urednik 

Si-Bi-Es-a, svojevremeno proglašen "čovekom kojem se najviše 

veruje u Americi".

2014 - Malezijski avion, koji se kretao od Amsterdama 

kao Kuala Lumpuru, srušio se iznad Donjecke oblasti na istoku 

Ukrajine, nedaleko od granice s Rusijom, pri čemu je poginulo 

298 osoba. Ubrzo su usledile pretpostavke da je letelica 

oborena projektilom zemlja-vazduh, a holandsko tužilaštvo 

pokrenulo je proces protiv četiri osobe, trojice Rusa i jednog 

Ukrajinca, na osnovu navodne komandne odgovornosti.

2019 - Preminuo je Nikola Hajdin, profesor i dekan Građevinskog 

fakulteta u Beogradu, član i predsednik SANU. Predavao je kao gostujući 

profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu. Bio je član pet 

inostranih akademija, Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne 

akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature, Pariz, 

Evropske akademije nauka, Salcburg, Evropske akademije nauka, Lijež. 

Dao je izuzetan doprinos u primeni numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti 

i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača. 

Poslednjih godina posebno se bavio nelinearnim dinamičkim problemima 

mehanike. Autor je preko 230 stručnih radova, od čega je približno 

polovina objavljena u inostranim časopisima. Glavna dela: železnički 

most preko Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most preko 

Dunava u Novom Sadu (1981), lučna brana "Glažnje" u Makedoniji (1967), 

most preko Visle u Poljskoj.

2023 - Napadnut je Krimski most koji povezuje Kerč odnosno 

Krasnodarski kraj Rusije sa poluostrvom Krim, dužine 18 kilometara, 

pušten u rad maja 2018. Dve osobe su poginule, jedno dete je povređeno. 

Most je ozbiljno oštećen, saobraćaj obustavljen. Ruski Nacionalni 

antiteroristički komitet saopštio je da su Krimski most u 3.05 sati 

napala dva ukrajinska pomorska drona.

2025 - Ekstremni sportista, Austrijanac Feliks Baumgartner 

poginuo je u nesreći paraglajdinga u Porto Sant'Elpidiju, u italijanskoj 

oblasti Marke. Navodno je izgubio kontrolu nad paraglajderom zbog iznenadne 

slabosti. Baumgartner, avanturista, ekstremni sportista, postao je globalno 

poznat pošto je 2012. skočio sa rekordne visine iz stratosfere.