Dogodilo se na današnji dan

  Danas je subota, 11. jul, 192. dan 2026. 

        1533 - Papa Klement VII zapretio je engleskom kralju

Henriju VIII da che ga ekskomunicirati iz rimokatoliccke crkve ako

ne obnovi brak s Katarinom Aragonskom, od koje se razveo u maju

1533. Henri VIII je ignorisao pretnju, raskinuo sve veze s Vatikanom

i 1534. osnovao je Anglikansku crkvu, proglasivssi sebe za njenog

poglavara.

        1804 - Bivssi potpredsednik SAD Aron Ber ubio je bivsseg

ministra finansija Aleksandera Hamiltona u dvoboju izazvanom

politicckim rivalstvom i medjusobnim optuzzbama.

        1844 - Rodjen je kralj Petar I Karadjordjevich, poznat

i kao kralj Oslobodilac, vladar Srbije od 1903. do 1918. i

potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Tokom 

njegove uprave ojaccane su politiccke i kulturne veze s 

juzznoslovenskim narodima a Srbija je dozzivljavana kao svojevrsni 

juzznoslovesnki Pijemont. Pored razvoja parlamentarizma, njegova 

vladavina obelezzena je i samovoljom grupe oficira zaverenika iz 

1903. pripadnika "Crne ruke". Posle zbacivanja s prestola 1858. 

njegovog oca kneza Aleksandra Karadjordjevicha, zziveo je u 

inostranstvu i zavrssio je Vojnu akademiju u Sen Siru i vissu 

Vojnu akademiju u Mecu. Uccestovao je kao dobrovoljac u Legiji 

stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870/1871. kada je zbog 

ispoljene hrabrosti odlikovan Ordenom Legije ccasti, postavssi 

jedini evropski vladalac koji je to odliccje zasluzzio na bojnom 

polju. Pod imenom Petar Mrkonjich u bosansko-hercegovacckom ustanku 

protiv Turaka komandovao je 1875/1876. jednim ustanicckim 

odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovicha, Skupsstina 

Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U Balkanskim 

ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku 

vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji 

je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. 

prossao je sa srpskom vojskom preko planinskih bespucha do jadranske 

i jonske obale. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog 

filozofa Dzzona Stjuarta Mila.

        1863 - Rodjen je srpski biolog ZZivojin Jurissich, osnivacc

Muzeja srpske zemlje i Srpskog botanicckog drusstva. U rodnom SSapcu

zavrssio je gimnaziju, a Veliku sskolu u Beogradu. Prouccavao je

floru Srbije, Bugarske, danassnje Makedonije i Bosne i objavio niz

nauccnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i

popularisao biljne kulture.

        1882 - Gussechi bunt u Egiptu, britanske trupe su napale

Aleksandriju, a zatim zauzele Kairo i ccitavu zemlju. Potom je na

medjunarodnoj konferenciji utvrdjen sporazum o bezbednosti Sueckog

kanala, za Veliku Britaniju izuzetno znaccajnog plovnog puta zbog

britanskih kolonija u Aziji, pa su od tada Britanci, zajedno s

Francuzima, nadzirali Kanal, ccime je Egipat potpao pod punu

zavisnost od velikih sila. Egipat je tek 1956. preuzeo kontrolu nad

Sueckim kanalom.

        1920 - Rodjen je americcki filmski i pozorissni glumac

ruskog porekla Jul Briner, upeccatljiva, snazzna liccnost. Pojavio 

je u brojnim filmovima, ali je verovatno najvisse upamchen po 

ulozi u muzicckom filmu "Kralj i ja", za koji je nagradjen Oskarom, 

a godinama je igrao u istoimenoj pozorissnoj predstavi. Ostali 

filmovi: "Deset bozzjih zapovesti", "Anastasija", "Bracha Karamazovi", 

"Solomon i Saba", "Sedmorica veliccanstvenih", "Taras Buljba", 

"Zapadni svet".

        1921 - Posle pobede revolucije, privremena narodna vlada je

proglasila nezavisnost Mongolije pod nazivom Narodna republika

Mongolija.

        1937 - Umro je americcki kompozitor Dzzordzz Gerssvin, 

koji je u klasiccnu muziku uneo elemente folklora, popularne muzike, 

crnacckih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera "Porgi i Bes", 

simfonijska fantazija "Amerikanac u Parizu", "Klavirski kloncert 

u F-duru", kompozicije za klavir i orkestar, "Melanholiccna rapsodija", 

muzika za filmove.

        1960 - Proglassena je nezavisnost Katange, najbogatije 

provincije Konga. Iako je niko formalno nije priznao, vlada Moiza 

CCombea uzzivala je podrssku krupnih zapadnih kompanija. Katanga 

je inkorporirana u Kongo 1963. a njen lider CCombe postao je 

predsednik vlade u Leopoldvilu, danassnjoj Kinssasi. 

        1978 - U eksploziji cisterne s teccnim gasom u sspanskom

mediteranskom turisticckom kampu u mestu San Karlos de la Rapita

poginulo je najmanje 180 lica.

        1979 - Americcka vasionska stanica "Skajlab" se posle

ssestogodissnjeg kruzzenja oko Zemlje raspala prilikom prizemljenja.

        1982 - Umro je Mehmed Messa Selimovich, pisac, cclan 

Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvechih srpskih

knjizzevnika 20. veka. Zavrssio je Filozofski fakultet u Beogradu i

do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli.

Po izlasku iz ustasskog logora 1943. otissao je u partizane, a posle

rata bio je direktor drame Narodnog pozorissta u Sarajevu, 

umetniccki direktor "Bosna filma" i glavni urednik "Svjetlosti".

Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski politiccari, najvisse

zbog toga ssto je sebe definisao kao srpskog pisca, pressao je u

Beograd i u njemu ostao do smrti. Dela: romani "Derviss i smrt", 

"Tissina", "Tvrdjava", "Magla i mjeseccina", "Krug" (nedovrssen), 

zbirke pripovedaka "Prva cceta", "Tudja zemlja", "Djevojka zlatne 

kose", studija "Za i protiv Vuka", eseji "Pisci, missljenja, 

razgovori", memoarska proza "Sjechanja".

        1989 - Umro je engleski pozorissni i fimski glumac,

rezziser i producent Lorens Olivije, jedan od najvechih tumacca

likova iz dela Vilijama SSekspira, prvi glumac kojem je za zzivota

dodeljena plemichka titula. Dobitnik je visse nagrada "Emi" za 

TV stvaralasstvo, nagradjivan je na festivalu u Kanu, dobio

je Oskara za film "Hamlet". Ostali filmovi: "Henri V", "Riccard

III", "Princ i igraccica", "Tri sestre", "Orkanski visovi",

"Rebeka", "Ledi Hamilton", "Keri", "Otelo", "Spartak" , "Kartum",

"Ponos i predrasuda", "Bani Lejk je nestala", "Maratonac".

        1991 - Avion s muslimanskim hodoccasnicima iz Nigerije

srussio se u plamenu u gradu Dzzeda u Saudijskoj Arabiji, ssto nije

prezziveo niko od putnika. U avionu se nalazilo 261 lice, s

cclanovima posade.

        1995 - Vojska Republike Srpske zauzela je Srebrenicu.

        2000 - U eksploziji osstechenog naftovoda na jugu Nigerije

poginulo je oko 200 ljudi.

        2002 - Italijanska skupsstina dopustila je musskim

naslednicima prestola da se vrate u zemlju, okonccavssi posle 56

godina njihovo izbeglisstvo, kao posledicu saradnje pripadnika

italijanske kraljevske kuche Savoja s fassisticckim rezzimom Benita

Musolinija.

        2003 - Indija i Pakistan obnovili su autobuski saobrachaj

izmedju Nju Delhija i Lahorea, posle decenija neprijateljstva dve 

susedne zemalje koje razdvaja religioznost pored etniccke 

bliskosti.

        2006 - Umro je osnivacc i vodja legendarne britanske rok

grupe "Pink flojd" Sid Baret. Vodja "Pink flojda" je rodjen kao

Rodzzer Baret u Kembridzzu, a cclanove buduche grupe Rodzzera

Votersa i Dejvida Gilmora  upoznao je u sskoli u univerzitetskom

gradu.

        2006 - U sedam eksplozija bombi na zzeleznicckoj mrezzi u

indijskom gradu Mumbaj, ranije Bombaj, poginulo je oko 200 lica, a preko

700 je povredjeno. Eksplozije su bile deo dobro koordinisanog napada

za koji ni jedna teroristiccka grupa nije preuzela odgovornost, ali

je sumnja pala na kassmirsku islamsku teroristiccku grupu

"Lasskar-e-Tajeba", koja to poricce. Mumbaj je finansijski centar

savremene Indije.

        2007 - Pakistanske snage bezbednosti proterale su

naoruzzane verske ekstremiste iz Crvene dzzamije (Lal Masdzzid) u

Islamabadu, okonccavssi tako osam dana dugu opsadu i uliccne sukobe

u kojima je poginulo visse od 80 lica. Vojska je prethodnog dana

napala medresu kako bi isterala ekstremiste koji su navodno drzzali

oko 150 talaca, medju njima zzene i decu. U napadu je poginulo devet

vojnika i visse od 50 ekstremista, ukljuccujuchi vodju radikalnih

islamista protalibanskog svesstenika Abdula Rassida Gazija.

        2008 - Uneskov komitet za svetsku basstinu uvrstio

je na svoju prestizznu listu 27 novih lokaliteta iz ccitavog

sveta, od Papue Nove Gvineje (Kuk) preko Saudi Arabije (Al Hidzzr)

do tri ostrva arhipelaga Vanuatu ili istorijskog jezgra San Marina.

        2008 - SSpanski poslanici izrazili su podrssku posebnim

pravima velikih majmuna na zzivot i slobodu. Recc je o prvom

poznatom sluccaju da neko nacionalno zakonodavstvo takva prava

dodeljuje zzivotinjama.

        2008 - Umro je Majkl Debejki, americcki hirurg, inovator

u oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Debejki je joss tokom

studija usavrssio i dizajnirao neke medicinske instrumente.

Razvio je vesstaccko srce i srccane pumpe neophodne prilikom

presadjivanja. Svetski poznat hirurg, radio je kao profesor

Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor ccuvenog "Centra za

srce".

2019 - Tokom snazznog nevremena koje pogodilo poluostrvo 

Halkidiki, Grccka, sedam osoba je poginulo, medju njima dvoje dece, 

a visse od stotinu je povredjeno. Izuzetno jak vetar ccupao je 

stabla, nosio krovove, prevrtao automobile.

2021 - Na Kubi su se dogodili masovni protesti. Na ulice 

ssirom zemlje izassle su hiljade trazzechi ostavku predsednika 

Migela Dijaza Kanela. Protesti su bili posledica nedostatka osnovnih 

namirnica i najgore ekonomske krize poslednjih decenija. Na ulice 

su pritom izassle i pristalice tamossnje vlasti, uzvikujuchi ime 

Fidela Kastra. Predsednik Dijaz Kanel za nemire je okrivio SAD.

2023 - Umro je Milan Kundera, ccessko francuski pisac svetskog 

ugleda, disident iz vremena tzv Hladnog rata. Rodjen je u Brnu 1929. 

Zavrssio je 1958. ccuvenu Filmsku akademiju u Pragu, na kojoj je potom 

bio predavacc. Kao intelektualac primechen je prilikom istupanja na 

Kongresu pisaca CCehoslovaccke 1967. godine. Bio je angazzovan tokom 

"Prasskog prolecha" da bi potom bio sasvim skrajnut. U rodnoj zemlji 

objavljena su jedino njegova dela "SSala" i "Smessne ljubavi" potom 

povuccena iz knjizzara i biblioteka. Sredinom sedamdesetih postaje 

gostujuchi profesor na fakultetu u Renu, Francuska. Kao knjizzevnik 

stekao je globalni ugled, a zvaniccni Prag oduzeo mu je drzzavljanstvo 

1978. Do kraja zzivota zziveo je, i pisao, u Francuskoj. Odluccno je 

odbacivao odrednicu politiccki disident.