Dogodilo se na današnji dan

Danas je sreda, 8. jul ,189. dan 2026.

        1497 - Portugalski moreplovac Vasko da Gama isplovio je

iz Lisabona, predvodeći ekspediciju koja je tražila morski put

u Indiju.

        1621 - Rođen je francuski pisac Žan de Lafonten, član

Francuske akademije. Pisao je basne veoma duhovito i poučno 

a takođe i poeziju. Ostala dela: pesme "Adonis", "Elegija

nimfama Boa", "Filemon i Baukida", roman "Ljubav Psihe i Kupidona", 

stihovane "Priče".

1695 - Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski

fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda

Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog

izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i

Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove revolucije.

Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na

polovima, kao posledica rotacije planete. Pronašao je zakone sudara

tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu (valnu)

teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti ("Hajgensov

princip"). Konstruisao je 1657. časovnik sa sekundarnim klatnom

(Horologium oscillatorium) i uveo ga za merenje vremena pri

astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je 

više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

        1709 - Ruska vojska pod komandom cara Petra Velikog

porazila je kod Poltave armiju švedskog kralja Karla XII. Poraz 

kod Poltave bio je kraj Švedske kao velike sile, a Karlo XII je 

jedva izvukao živu glavu. Pobeda nad tada najboljom vojskom 

Evrope podigla je prestiž Rusije, koja je time postala sila 

prvog reda.

        1822 - Engleski pisac Persi Biš Šeli, jedan od najboljih

liričara engleskog jezika, udavio se u moru kod italijanskog grada

Livorno. Izuzetno obrazovan, znalac filozofije, književnosti i 

lingvistike, romantik, uneo je u englesku poeziju notu slobode i 

intelektualne smelosti. U poemi "Kraljica Mob" izrazio je svoja 

revolucionarna osećanja. Ostala dela: pesničke drame "Čenči", 

"Oslobođeni Prometej", lirske pesme "Ševa", "Oblak", "Oda 

zapadnom vetru", esej "Odbrana poezije".

        1838 - Rođen je nemački konstruktor i general grof

Ferdinand fon Cepelin, koji je 1900. konstruisao veliku vazdušnu

lađu, dirižabl, nazvanu po njemu "cepelin". Njegova letelica

duga 248 metara bila je lakša od vazduha, s velikim balonom

profilisanog vretenastog oblika i motornim pogonom.

        1875 - Rođen je Arčibald Rajs, kriminolog, veliki

prijatelj srpskog naroda. Rođen u južnonemačkoj pokrajni

Baden, studirao je u Švajcarskoj gde se posvetio kriminologiji. Bio

je profesor univeziteta u Lozani. Na poziv srpske vlade došao je u

Srbiju 1914. kako bi zabeležio zločine Austrougarske, Bugarske i

Nemačke. Sa srpskom vojskom prošao je čitavu golgotu povlačenja

1915. preko planinskih vrleti do Jadrana i Krfa. Bio je član srpske

delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. Tehnički je

modernizovao kriminalističku policiju u Kraljevini Srba, Hrvata 

i Slovenaca. U skladu s ličnom željom, njegovo srce je nakon smrti 

uzidano u spomenik srpskim ratnicima na Kajmakčalanu. Dela: "Šta 

sam video i proživeo u velikim danima", "Čujte Srbi".

        1885 - Rođen je nemački filozof Ernst Bloh, jedan od

najznačajnijih mislilaca 20. veka. Završio je studije filozofije,

fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru

počeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933.

izbegao je iz Nemačke u Švajcarsku, potom u SAD. Predavao je

filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kada mu

je profesura onemogućena. Po prelasku u Zapadnu Nemačku, 

od 1961. do smrti 1977. bio je profesor na Univerzitetu u

Tibingenu. Dela: "Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog

revolucije", "Tragovi", "Nasleđe ovog vremena", "Sloboda i

poredak", "Subjekt-Objekt" (monografija o Hegelu), "Princip nada",

"Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo", "Tibingenski uvod u

filozofiju".

        1894 - Rođen je ruski fizičar Pjotr Leonidovič Kapica,

jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka, dobitnik Nobelove

nagrade za fiziku 1978, inostrani član Srpske akademije nauka i

umetnosti. Od 1921. do 1934. radio je u Velikoj Britaniji, a po

povratku je rukovodio Institutom Akademije nauka Sovjetskog Saveza

za fiziku. Uspeo je da stvori vrlo jaka magnetna polja, otkrio je

zavisnost električnog otpora polikristalnih metala od jakog

magnetskog polja. Radio je na fizici niskih temperatura (helijum II, 

tečni vazduh, vodonik), unapredio hidrodinamiku.

        1920 - Gradu Šapcu svečano je uručeno francusko

odlikovanje "Ratni krst" za heroizam i stradanje njegovog

stanovništva u Prvom svetskom ratu. Šabac je 1914. i 1915.

pretrpeo velika razaranja od strane austrougarske vojske, koja 

je počinila masovne ratne zločine nad srpskim civilima u Šapcu 

i Mačvi.

1932 - Rođen je Petar Lalović, srpski filmski reditelj, 

scenarista, snimatelj. Snimio je oko 200 dokumentarnih filmova. 

Završio je filmsku akademiju u Zagrebu i diplomirao na Fakultetu 

dramskih umetnosti u Beogradu. Njegovo glavno opredeljenje bili 

su filmovi na temu prirode. Dobitnik je brojnih nagrada, domaćih 

i inostranih. Najpoznatiji filmovi: "Poslednja oaza", "Svet koji 

nestaje", "Ptice koje ne polete", "Beogradska oaza".

        1940 - Vlada Norveške je u Drugom svetskom ratu emigrirala

u London, pošto je norveška vojska kapitulirala posle 62 dana

otpora invazionim snagama Nemačke.

        1942 - Umro je francuski maršal Franše Depere, istaknuti 

vojskovođa u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske. 

U junu 1918. preuzeo je vrhovnu komandu nad savezničkim snagama 

na Solunskom frontu. Njegova je bila odluka da Srpska vojska prva 

krene u proboj fronta. Posle proboja Solunskog fronta srbi su 

brzo porazili Bugare i prisilili ih na kapitulaciju, a potom i

austrijske i nemačke trupe, što je bilo odlučujuće za slom

Centralnih sila i okončanje Prvog svetskog rata.

        1943 - Umro je heroj francuskog Pokreta otpora u Drugom

svetskom ratu Žan Mulen, poznat kao "Maks", koji je rukovodio

otporom nacistima u okupiranoj Francuskoj. Posle hapšenja mučen

je u Gestapou i umro je od povreda.

        1956 - U Beogradu je izveden prvi javni TV prenos

bežičnim putem, povodom proslave stogodišnjice rođenja srpskog

naučnika Nikole Tesle. Program iz privremenog TV studija u

Institutu "Nikola Tesla" u Beogradu građani su pratili na

četrdesetak prijemnika smeštenih u izlozima prodavnica u raznim

delovima grada.

        1967 - Umrla je engleska pozorišna i filmska glumica

Vivijen Li, koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O'Hara u

američkom filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je nagrađena

Oskarom. U pozorištu je igrala niz vodećih uloga u dramama

Vilijama Šekspira, često s mužem Lorensom Olivijeom. Ostali 

filmovi: "Bura u čaši vode", "Požar nad Engleskom", "Cezar 

i Kleopatra", "Ana Karenjina", "Ledi Hamilton", "Tramvaj nazvan 

želja" (Oskar), "Rimsko proleće gospođe Ston".

        1994 - Umro je severnokorejski lider Kim Il Sung, za 

podanike "Veliki vođa" koji je neograničenom ličnom vlašću 

upravljao od osnivanja te zemlje 1948. do smrti.

        2000 - Umro je Nikola Hercigonja jugoslovenski kompozitor i

muzikolog. Studirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Zagrebu.

Bio je profesor istorije muzike i muzikologije na Muzičkoj akademiji

u Beogradu od 1950. do 1975. Autor je više od 300 muzičkih dela

različitih žanrova, od monumentalnih muzičko-scenskih dela: scenski

oratorijum "Gorski vijenac", muzičko-scenska vizija "Planetarijom",

Opera balet "Stavite pamet na komediju", oratorijum "Jama", "Sluga

Jernej i njegovo pravo" pa do masovnih pesama, poput Svečanih pesama

"Jugoslavijo" i "Uz maršala Tita".

        2002 - Lideri 34 afričke zemlje na sastanku u Durbanu

ukinuli su Organizaciju afričkog jedinstva i sutradan je zamenili

novom organizacijom po ugledu na Evropsku uniju, pod nazivom

Afrička unija.

        2003 - Sudanski "Boing 737" sa 104 putnika i 11 članova

posade srušio se odmah po poletanju iz Port Sudana ka Kartumu, što

je preživeo samo jedan dvogodišnji dečak.

        2007 - U napadu kamionom vozač samoubica je južno od

Bagdada usmrtio 23 regruta, dok je 27 povređeno. Kamion napadača

samoubice udario je u vozilo s regrutima koji su putovali iz

regrutnog centra u gradu Faludži a napad se dogodio kod mesta

Hasva.

        2008 - Najviše diplomate SAD i Češke, Kondoliza

Rajs i Karel Švarcenberg, potpisali su, u Pragu, sporazum o

razmeštanju američkog antiraketnog sistema u Češkoj.

Ipak, dve strane nisu uspele da se dogovore o drugom sporazumu

koji se odnosi na status američkih vojnika u Češkoj.

Više od 100.000 Čeha potpisalo je prethodno peticiju protiv

američog vojnog prisustva u Češkoj. U medijima je posebno

naglašavana činjenica da je sporazum potpisan za stolom na

kojem je 40 godina ranije potpisan pakt o sovjetskoj okupaciji

Čehoslovačke, avgusta 1968. kada je ugušeno "Praško 

proleće".

2016 - U Varšavi je započeo dvodnevni samit NATO, 

tokom kog su se lideri 28 zemalja članica dogovorili o odgovorima 

na bezbednosno problematične situacije, sirom sveta, od Avganistana 

i "Islamske države" do Ukrajine. Donesena je odluka o otporu 

ekstremističkoj grupi "Islamska država", ali i o predupređivanju, 

kako je rečeno, "ruske agresije" na istočnim granicama Alijanse.

2018 - Šest pripadnika bezbednosnih snaga Tunisa ubijeno je, 

u napadu iz zasede, na severozapadu zemlje uz granicu s Alžirom, 

u oblasti Dženduba, a trojica su ranjena. Napad su izvršili islamski 

ekstremisti.  

2018 - Najmanje 85 osoba je poginulo, više desetina je nestalo, 

a stotine hiljada je bilo prisiljeno da napusti domove nakon što su 

rekordne kiše pogodile jugozapadne delove Japana, čak osam prefektura, 

uključujući Kjoto i Hirošimu, izazivajući nezapamćene poplave i 

klizišta. 

2022 - Šinzo Abe, dugogodišnji predsednik Vlade Japana i čelnik 

Liberalno demokratske partije ubijen je prilikom političkog skupa u gradu 

Kašihara, prefektura Nara, na jugu centralnog japanskog ostrva Honšu. Ubica 

Tecujo Jamagami (41) bivši pripadnik japanske ratne mornarice, pucao je u 

Abea dok je držao govor, sa leđa, ispalivši dva projektila. Šinzo Abe (67), 

koji je bio čelnik Vlade Japana od decembra 2012. do septembra 2020. izdanak 

je drevne ugledne porodice, čijih je više predstavnika imalo važnu ulogu 

u istoriji Japana.