Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 28. jul, 209. dan 2026. 

BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je utorak, 28. jul,

209. dan 2026. Do kraja godine ima 156 dana.

        1330 - Srpski kralj Stefan Dečanski potukao je "do nogu" 

u bici kod Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj) vojsku

bugarskog cara Mihajla Šišmana i tako onemogućio ostvarenje

njegovog dogovora sa vizantijskim carem Andronikom III Paleologom da

Bugarska i Vizantija paralelno zajedničkim snagama napadnu Srbiju.

Nakon teškog poraza Bugara, Vizantija nije ni ušla u sukob. 

Bitka kod Velbužda označila je veliki preokret, od tada do

bitke na Marici 1371. Srbija je najjača država na Jugoistoku

Evrope.

1402 - Tamerlan, kan Samarkanda koji je vremenom uspeo da

stvori ogromno carstvo, je do nogu u bici kod Angore (sadašnja

Ankara) potukao vojsku turskog sultana Bajazita I. Turski vladar

koji je tada zatočen, umro je 1403. u mongolskom ropstvu,

poludevši prethodno, pošto ga je Tamerlan  držao u kavezu kako bi

ga pokazivao kao trofej. Kao vazal u okviru Bajazitovih trupa

učestvovao je i Stefan Lazarević, potonji despot, sa srpskim

odredom. Interesantno je da je Tamerlan posekao zarobljenike, ali ne

i Srbe, zadivljen njihovim junaštvom. Posle perioda zatočeništva 

u Samarkandu pustio ih je nazad u Srbiju. Sačuvan je persijski 

dokument sa preciznim spiskom njihovih imena, bilo ih je iz raznih 

krajeva koje su nastanjivali Srbi, od danasnje Makedonije ili Skadra 

do Podunavlja.

        1586 - Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u

Englesku. Smatra se da je tek pojava krompira, u masovnoj upotrebi, 

postepeno spasla evropski kontinent od gladi. Nerodne godine ranije 

su najčešće dovodile do masovne gladi i pomora stanovništva.

        1655 - Umro je francuski pisac Sirano de Beržerak, čija

su dela kombinacija političke satire i fantazije. Teško je ranjen

1640. zbog čega je napustio vojsku, u kojoj se istakao kao izuzetan

mačevalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne mašte, pisao je pesme,

napisao je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po

delu "Drugi svet", gde je opisivao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon

Rostan ovekovečio ga je u herojskoj komediji "Sirano de Beržerak",

stvorivši od njega simbol retke duševnosti i neobičnog uma.

        1741 - Umro je italijanski kompozitor i violinski virtuoz

Antonio Vivaldi. Tipičan je predstavnik zrelog baroka. U svoje 

vreme nije bio poznat samo kao kompozitor već je oduševljavao 

savremenike i izvanrednim izvođačkim umećem. Dela: "Četiri 

godišnja doba", "L'estro armonico", "Il cimento dell'armonia e 

dell'inventione", niz koncerata za violinu, flautu, fagot.

        1750 - Umro je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah,

jedan od najznačajnijih u istoriji muzike. Za života je više

cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson

otkrio njegovu vrednost izvođenjem "Muke po Mateji". Bahov veliki

opus, delom izgubljen, jer je posle smrti 1750. pao u zaborav, 

osnova je razvitka muzičkih pravaca novijeg doba. Komponovao je

više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija,

tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo,

violinu, violončelo, klavikord, flautu. Dela: duhovne kompozicije 

"Imao sam mnogo jada", "Hristos je ležao u samrtnim mukama", 

"Snažna tvrđava je naš Bog", "Misa u h molu", "Božićni oratorijum", 

"Magnifikat", "Muka po Jovanu", "Muka po Mateji", svetovne kompozicije 

"Kantata o kafi", "Seljačka kantata", "Francuske svite", "Engleske 

svite", "Dobro temperovani klavir", "Italijanski koncert", "Goldberg 

varijacije", šest "Brandeburških koncerata", "Umetnost fuge", 

"Trostruki koncert" za flautu, violinu i klavir.

        1794 - Dan posle obaranja s vlasti, na giljotini su

pogubljene vođe Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor 

de Robespjer, Antoan Sen Žist i još dvojica jakobinskih prvaka.

Pošto je tokom jakobinskog terora poslao na giljotinu gotovo sve

vođe revolucije, Robespjer je postao krajnje nepopularan, pa je 

sa vlasti lako oboren u termidorskom prevratu.

        1821 - Peru je proklamovao nezavisnost od Španije.

        1861 - Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, 

(tada u sastavu Austrije, od 1867. Austrougarska). Gostovanje 

pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana 

Đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom "Srbskom 

dnevniku" o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U 

pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stefan 

Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište 

osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar 

Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko 

narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. 

Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.

        1868 - Ratifikovan je 14. amandman ustava SAD, kojim je

Afroamerikancima najzad dato puno državljanstvo SAD.

        1899 - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar

Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od

1965. do 1971. Uređivao je više časopisa, iskazavši se kao

zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: "Kritike", "Lica i

maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski

realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić",

"Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga života", "Kuća smrti".

        1902 - Rođen je britanski filozof austrijskog porekla 

Karl Rejmond Poper, jedan od uticajnijih mislilaca 20. veka. U

filozofiju je uveo "princip opovrgljivosti" prema kojem se tvrdnja

može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena

pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u

metafiziku. Dela: "Logika istraživanja", "Otvoreno društvo i

njegovi neprijatelji", "Beda istoricizma".

1913 - Rođen je Bogdan Krizman, hrvatski i jugoslovenski 

istoričar. Rođen je u Varaždinu, gde je njegov otac držao 

advokatsku kancelariju. Kao pristalica integralnog jugoslovenstva 

otac Hinko bio je jedan od tvoraca ujedinjenja 1918. a potom narodni 

poslanik i u više navrata ministar u Kraljevini SHS/Jugoslaviji. 

Bogdan je studije završio na Pravnom fakultetu u Zagrebu 1937. da bi 

se potom usavršavao u Parizu, u Slobodnoj školi političkih nauka. 

Potom radi u Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije. 

Po okupaciji zemlje hrvatske ustaške vlasti ga smeštaju u logor 

u Lepoglavi. Kraj rata dočekuje u internaciji u Gracu. Doktorirao 

je 1952. u Zagrebu tezom na temu diplomatije Dubrovačke republike 

u 18. veku. Od 1950. do 1958. radi kao arhivista, potom u JAZU. Od 

1970. radi na katedri Opšte istorije države i prava na Pravnom 

fakultetu u Zagrebu. Temeljnim i vrlo savesnim proučavanjem postao 

je najveći stručnjak za takozvanu NDH, ustaški pokret i samog 

Pavelića. Dela: "O dubrovačkoj diplomatiji", "Spoljna politika 

jugoslovenske države 1918 - 1941", "Raspad Austrougarske i stvaranje 

jugoslavenske države", "Ante Pavelić i ustaše", "Pavelić između 

Hitlera i Musolinija", "Ustaše i Treći rajh" I-II, "Pavelić u 

bjekstvu", "Hrvatska u Prvom svjetskom ratu".

        1914 - Austrougarska je mesec dana posle atentata u

Sarajevu, u kojem je ubijen prestolonaslednik nadvojvoda Franc

Ferdinand, objavila rat Srbiji, otpočevši tako Prvi svetski rat.

1918 - Pred Belom kućom u Vašingtonu zavijorila se 

zastava Kraljevine Srbije. Zastava Srbije jedna je od samo dve strane 

zastave koje su se ikad vijorile iznad Bele kuće, a tada je bila 

istaknuta i na zgradama drugih državnih institucija u Vašingtonu 

po nalogu predsednika SAD Vudroa Vilsona, povodom četvrte godišnjice 

objave rata Austrougarske Srbiji.

        1937 - Japanci su okupirali kinesku prestonicu Peking.

        1940 - Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nemački

desant na mediteransko ostrvo Malta. Ta mala sredozemna zemlja, 

tada britanski posed, nikada nije zauzeta od strane Nemaca, iako 

je na malteški arhipelag palo više bombi po kvadratnom kilometru 

nego bilo gde drugde.

        1941 - U odmazdi zbog požara u nemačkim garažama, Nemci

su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 lica,

mahom Jevreja ali i drugih talaca, većinom pripadnika pokreta 

otpora.

        1944 - Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila

Brest-Litovsk, pogranični grad koji su Nemci okupirali 24. juna

1941. dva dana posle napada na Sovjetski Savez.

        1945 - Američki bombarder tipa "B-25" udario je, pri

gustoj magli, u "Empajer stejt bilding" u Njujorku, tada najvišu

zgradu u svetu, usmrtivši 14 lica.

        1968 - Umro je nemački hemičar i fizičar Oto Han,

profesor univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove

nagrade za hemiju 1944. koji je 1957. potpisao Getingenšku

deklaraciju, odbijajući da sarađuje u razvoju eventualnog

zapadnonemačkog nuklearnog oružja. Dokazao je 1938. raspadanje

rubidijuma, a 1939. s Fricom Štrasmanom otkrio je nuklearnu fisiju

(cepanje) jezgra urana. Otkrio je i mezotorijum, radio-torijum i, 

s Lizom Majtner, protoaktinijum.

        1976 - U zemljotresu je potpuno razoren kineski grad

Tangšan. Poginulo je 242.000 osoba, što je najveći broj 

mrtvih zabeležen u nekom zemljotresu u modernom dobu.

        1984 - Predsednik SAD Ronald Regan otvorio je Olimpijske

igre u Los Anđelesu, koje su bojkotovali Sovjetski Savez i ostali

saveznici Moskve, izuzev Rumunije, Kube i još nekoliko

socijalističkih zemalja. Bio je to revanš Amerikancima za bojkot

Olimpijskih igara u Moskvi 1980. a Igre u Los Anđelesu bojkotovali

su i Iran, Libija, Albanija i Bolivija.

        1986 - U eksploziji automobila bombe, koju su u

hrišćanski deo Bejruta podmetnuli islamski teroristi, poginula su

najmanje 32 civila.

        1995 - Regularne trupe Hrvatske i snage bosanskih Hrvata

okupirale su gradove u zapadnoj Bosni, Glamoč i Grahovo, ogromnom 

većinom nastanjene Srbima. Usledio je masovan egzodus civila.

        2000 - Demonstranti na ulicama glavnog grada Perua, Lime,

žestoko su protestovali zbog inauguracije kompromitovanog

predsednika Alberta Fudžimorija, paleći vladine zgrade i bacajući

kamenice. U neredima je poginulo najmanje pet lica.

        2004 - Umro je britanski naučnik i nobelovac Frensis Krik,

koji je 1953. godine sa Amerikancem Džejmsom Votsonom odgonetnuo

strukturu dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) "naslednog zapisa"

svega živog na našoj planeti. Otkrivanjem zapisa DNK postavljen

je temelj biotehnologije.

        2004 - U samoubilačkom napadu automobilom bombom u

iračkom gradu Bakuba ubijeno je 68 osoba.

        2005 - Irska republikanska armija (IRA) naredila je svim

svojim aktivistima da okončaju oružanu borbu, a da se za

ostvarenje cilja ponovnog ujedinjena Irske i okončanje britanske

vlasti nad Severnom Irskom bore isključivo političkim sredstvima.

U terorističkom ratu IRE protiv britanskih vlasti, započetom 1969.

u Severnoj Irskoj je poginulo više od 3.500 lica, a ranjeno je

više od 45.000.

        2006 - Preminuo je akademik Vojislav Đurić. U Kragujevcu 

je maturirao a književnost je diplomirao na beogradskom univerzitetu 

1935. gde je 1939. i doktorirao. Vodio je katedru za Opštu književnost 

i teoriju književnosti. Izabran je za dopisnog člana SANU 1961. Bio

je sekretar Odeljenja za jezik i književnost, generalni sekretar

SANU i njen potpredsednik. Kao izuzetan poznavalac srpske narodne

književnosti objavio je veliki broj naučnih radova i publikacija i

sačinio je više antologija. Dela: "Postanak i razvoj narodne

književnosti", "Govor poezije", "Lirika u svetskoj književnosti".

        2007 - Umro je Dušan Prelević, pevač i pisac. 

Profesionalno se bavio muzikom od 1965. Bio je član Korni grupe, 

a potom solista. Snimio je nekoliko ploča. Posebno je upamćna 

njegova uloga u tada kultnoj predstavi "Kosa", "Ateljea 212".

Poslednjih dvadesetak godina objavljivao je priče i eseje u NIN-u,

Književnim novinama, Dugi. Autor je tri knjige pripovedaka i

scenarija za film "Poslednji krug u Monci".

        2010 - Umro je Zdravko Randić, filmski reditelj. 

Karijeru je započeo 1953. kao asistent režije u filmu "Daleko 

je sunce". Debitovao je filmom "Cipelice na asfaltu" 1956. a 

svoje najznačajnije filmove "Opklada" i "Tragovi crne devojke" 

snimio je sedamdesetih, po scenarijima Živojina Pavlovića 

i Aleksandra Tišme. Drugi filmovi: "Zemljaci", "Leptirov oblak". 

2017 - Preminuo je Miodrag Miki Savićević, jedan od 

najuspešnjih privrednika negdašnje Jugoslavije, dugogodišnji 

direktor Geneksa. Još kao student 1956. počeo je da radi u Geneksu, 

a generalni direktor bio je od 1970. do kraja 1990. kada je primoran 

da se povuče. U sklopu tadašnje velike međunarodne uloge 

Jugoslavije rukovodio je, izuzetno vešto, Geneks sistemom koji je 

imao mrežu profitabilnih poslova širom sveta i bio je, tih decenija, 

jedno od najuspešnjih preduzeća Jugoslavije s vrlo zavidnim 

međunarodnim ugledom i visokim profitima. U vreme kada je uklonjen 

sa čelnog mesta tog preduzeća Geneks je držao više od deset odsto 

celokupne jugoslovenske spoljne trgovine i blizu 30 odsto uvoza i 

izvoza Srbije.

2018 - Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je Evropsko 

prvenstvo pobedom u finalu, četvrti put uzastopno, protiv Španije.