Kako se Vučić nameračio da „popravi“ visoko obrazovanje, „taman da ga zbog toga streljaju“

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je najavio izmene Zakona o visokom obrazovanju do kraja njegovog mandata po cenu da ga zbog toga „streljaju”, sa ciljem da u Srbiju nagrnu strani privatni univerziteti koji bi se delimično finansirali iz državnog budžeta. Ostavku će, rekao je ranije, podneti za nekoliko meseci.

„Uradiću to taman da im bude prvi razlog za streljanje kad pobede na izborima“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljujući da će pre kraja mandata reformisati obrazovni sistem i omogućiti dolazak stranih univerziteta u Srbiju.

U njegovoj interpretaciji, reč je o potezu koji bi domaćim studentima doneo besplatno i kvalitetno obrazovanja. U akademskoj zajednici, međutim, takve najave izazivaju više pitanja nego odgovora, pošto za sada niko ne zna šta se tačno sprema, osim da naprednjačka vlast svim silama pokušava da državne univerzitete stavi pod svoju kontrolu i ukine im autonomiju.

Nije poznato koji bi univerziteti došli u Srbiju, pod kojim uslovima bi radili, da li bi morali da prođu postupak akreditacije kao domaće ustanove, niti kako bi se finansirali. Nije poznato ni da li je reč o pokušaju unapređenja visokog obrazovanja ili o novom političkom obračunu sa univerzitetima koji se duže od godinu i po nalaze na udaru vlasti.

Stara ideja, ali bez poznatih novih detalja

Da ideja nije nova podseća za „Vreme” rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić. Kaže da je još krajem 2024. godine, u vreme kada je ministarka prosvete bila Slavica Đukić Dejanović, bilo pokušaja izmene Zakona o visokom obrazovanju.

„Postojao je pokušaj promene zakona uvođenjem novog člana koji je trebalo da omogući dolazak stranih univerziteta koji ne bi bili akreditovani, a koji bi se finansirali iz budžeta. To je bilo neposredno nakon pada nadstrešnice. Od te promene se tada odustalo“, kaže Nikolić.

Zašto Vučiću toliko smetaju univerziteti u Srbiji?

Sada se, međutim, ista ideja vraća kroz predsednikovu priču o liberalizaciji tržišta visokog obrazovanja i većem izboru za studente. Posebno joj, kaže, smeta deo u kojem Vučić govori o „besplatnim i kvalitetnim programima“.

„Mi u Srbiji već imamo besplatne programe za budžetske studente. Besplatno studiranje postoji za najbolje studente, a postoji i sufinansiranje studenata. Druga stvar, da li to znači da predsednik izražava sumnju u kvalitet visokog obrazovanja? Beogradski univerzitet je među najboljima u svetu. Znači li to da predsednik smatra da uprkos tome nije dovoljno dobar za studente?“, pita Nikolić.

Bez konkretnih informacija, za sada

Za akademsku zajednicu problem nije sama ideja međunarodne konkurencije. Problem je što iza političkih najava nema nikakvih konkretnih informacija.

„Mi ne znamo koji će univerziteti dolaziti, ko će na njima predavati, da li će doći profesori sa tih univerziteta, na kom jeziku će se izvoditi nastava. Ako će doći neki trećerazredni univerziteti, čemu to služi? Mnogo je pitanja. Nas konkurencija ne plaši, ali mnogo je nepoznatih“, kaže Nikolić.

Slično govori i dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu Denimir Mandić. Ni on nema informacije o tome šta vlast podrazumeva pod reformom visokog obrazovanja.

„Mi ne znamo u kom smislu reforme idu, na koji način. Čuli jesmo da postoji najava“, kaže Mandić za „Vreme”.

Prema njegovom mišljenju, visokom obrazovanju jesu potrebne reforme, ali ne nužno one o kojima govori predsednik države.

„Bilo bi značajnije da se visoko obrazovanje reformiše u metodama rada, organizaciji nastave, načinu vrednovanja znanja. Potrebno je značajno izmeniti metode rada, pogotovo sa razvojem veštačke inteligencije i tehnoloških promena“, smatra on.

Ni Mandić ne vidi problem u dolasku stranih univerziteta ukoliko su oni kvalitetniji od domaćih i ukoliko podležu istim pravilima.

„Mi nemamo ništa protiv dolaska stranih univerziteta ako su bolje rangirani od naših i ako prođu akreditaciju. Ne bojimo se dobre konkurencije, ali je pitanje da li je to namera“, kaže on.

Kakva će biti pravila

Upravo pitanje akreditacije predstavlja ključnu tačku spora. Dekan Hemijskog fakulteta Dejan Roglić podseća da je i prethodni pokušaj izmene zakona predviđao privilegovan položaj za strane univerzitete.

„Naš stav je vrlo jasan: nemamo ništa protiv stranih univerziteta ukoliko prolaze akreditacioni postupak koji prolazimo mi. To je naš jedini uslov bio i prošlog puta. Prethodni predlog podrazumevao je da idu po specijalnoj dozvoli Ministarstva, bez akreditacije“, podseća Roglić za „Vreme”.

On upozorava na još jednu nelogičnost.

„Dovođenje novih univerziteta u situaciji kada ne možemo da popunimo ni državne ni privatne univerzitete ne znam kome je u interesu. Pitanje je koje univerzitete planira da dovede i po kom kriterijumu“, navodi Roglić.

Prema njegovim rečima, malo je verovatno da bi najprestižnije svetske institucije bile zainteresovane za otvaranje kampusa u Srbiji.

„Ja sam ubeđen da univerziteti koji su ispred Beogradskog univerziteta na listi nisu zainteresovani za dolazak“, kaže on.

Grafiti protiv studentskih blokada na zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu

Šta je Vučić tačno rekao

U nedelju je predsednik države Aleksandar Vučić najavio promene u obrazovnom sistemu, kao stvar koju će uraditit pre nego što podnese ostavku.

„Pre nego što podnesem ostavku, daću sve od sebe da obezbedim većinu u Skupštini za promenu obrazovnog sistema u Srbiji, posebno visokog. Hoću da imamo konkurenciju, da deca koja imaju manje para mogu da se školuju na univerzitetima koji su bolji nego mnogi naši. A naše ćemo da popravljamo. Uradiću to da prođe kroz Skupštinu, taman da me streljaju kada pobede, da imaju razlog”, izjavio je Vučić u gostovanju na TV Prva.

Da li je ovo novi udar na univerzitet

Otkako je počela studentska pobuna, svi nivoi obrazovanja našli su se na udaru vlasti. Ona se najjače osetila u visokom obrazovanju, a predstavnici vlasti često izražavaju vlastite konfrontacije sa čelnicima univerziteta.

U tome im pomažu režimski tabloidi, koji sprovode kampanje blaćenja.

Nova Vučićeva izjava izazvala je reakciju ne samo domaće, već i inostrane javnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi da promeni zakon o visokoškolskom obrazovanju što je najava ofanzive protiv studentskog pokreta, a glavni cilj je da se slomi podrška koju državni univerziteti pružaju borbi studenata za vladavinu prava, piše austrijska nacionalna agencija APA.

Agencija piše da je Vučić optužio demonstrante da „predvode obojenu revoluciju“ i da je, u intervjuu za „vlastima blisku“ televiziju Prva rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da pridobije parlamentarnu većinu za izmenu Zakona o obrazovanju, a pre svega o visokoškolskom obrazovanju.

„Kako tačno reforma treba da izgleda Vučić nije precizirao. Rekao je da namerava da omogući deci iz slabijih društveno-ekonomskih slojeva pristup boljim univerzitetima. Prema studiji Centra za rangiranje svetskih univerziteta (CWUR) Beogradski univerzitet je sada među najboljim svetskim univerzitetima na 387. mestu“, piše APA.

Napominjući da je Vučićev plan ostvariv s obzirom na većinu njegove Srpske napredne stranke (SNS) i njenih koalicionih partnera u parlamentu, APA dodaje da se tu „Vučiću ipak verovatno radi o tome da slomi otpor državnih univerziteta koji od 2024. godine podržavaju studente u njihovoj borbi za vladavinu prava“.