Neiskrena podrška opozicije studentima

 U danima koji su iza nas, kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović izjavio je da će ZLF podržati studentsku listu ako izbori budu održani tokom leta.

Pažljivo sam čitao, odnosno slušao pomenutu izjavu gospodina Lazovića na više različitih medija, ali nisam uspeo da shvatim dobronamernost ove uslovne podrške. Nekoliko dana kasnije, smisao ove izjave pojasnio je funkcioner ZLF Dobrica Veselinović, rekavši da ne veruje da će izbora biti na leto i da je shodno tome odluka njegove stranke kratkoročna i najlogičnija.

Drugim rečima, ZLF je odlučio da podrži studentsku listu ako izbori budu održani na leto, zato što zna da izbori neće biti održani na leto. ZLF nije prva organizacija koja je uslovno podržala studentsku listu. Prvi je bio doktor Milić koji je rekao da će podržati studentsku listu ako izbori budu održani u maju.

Čemu ova lažna podrška? Opozicioni političari imaju kontakt sa građanima i svesni su da se od njih očekuje da podrže studentsku listu. Ako su svesni očekivanja svoje okoline, zašto onda iskreno ne podrže studente? Zato što imaju drugačije prioritete. NJihov prioritet nije smena naprednjačkog režima nego sopstveno pozicioniranje na političkoj sceni. Šta to konkretno znači? Bolje da u Vučićevoj Srbiji ja budem poslanik, nego da u slobodnoj Srbiji budem običan građanin.

Na mladima svet ostaje – ali kakav smo im ostavili?

Da li bi jednom Pavlu Grboviću bilo prihvatljivo da živi u slobodnoj Srbiji u kojoj je običan građanin koji se bavi svojom strukom? Verujem da ne bi. Nisam slučajno pomenuo baš Grbovića. Kao komentar na moj prošli tekst u kome sam pozivao na balansiranu studentsku listu koja bi svima bila prihvatljiva, Pavle je napisao da nikada ne bi mogao da glasa za listu na kojoj je jedan Milo Lompar. Zašto? Zato što Lomparovi stavovi po njemu nisu „umereni, normalni i dobri za Srbiju“.

<

p>Grbović i ja se svakako ne slažemo oko toga kakvi su stavovi „umereni, normalni i dobri po Srbiju“. Štaviše, smatram da njegovo insistiranje

na tome da se u Srebrenici desio genocid ukazuje na to da je ili loš pravnik ili neiskren političar. Ja poštujem njegovo pravo da se zalaže za svoju ideologiju. Ali danas, kada nam hapse i prebijaju decu po ulicama, nije vreme da insistiramo na svojoj ideologiji već podržimo jedinu političku opciju koja može da pobedi naprednjački režim. A kada oslobodimo Srbiju, imaćemo priliku da se borimo za svoju ideologiju i Grbović će moći da nas ubeđuje da smo genocidan narod.

Pogrešna strana istorije

I pored toga što smatram da opozicija treba da podrži studentsku listu, ja poštujem njeno pravo da izađe na izbore, dokle god može da garantuje prelazak cenzusa, kako se po dontu opozicioni glasovi ne bi prelivali naprednjacima. Ali postoji jedna stvar koju ne mogu da prihvatim.

Početkom prošle godine naprednjački režim je bio na kolenima i njihov legitimitet je bio pod velikim pitanjem. U takvim okolnostima, opozicija je MORALA na napusti parlament, kako bi režim u potpunosti lišila legitimiteta. Nažalost, većina opozicije se ponela krajnje neodgovorno i ostala u parlamentu. Na taj način, parlamentarna opozicija je direktno pomogla naprednjačkom režimu, kako bi zadržala političku relevantnost. Siguran sam da će građani to znati da nagrade na narednim izborima.

IZVOR: DANAS