Nastavlja se javno vređanje u Partizanu: Mijatović odgovorio Lazoviću

 „Zavladao je nepotizam, u jednom trenutku nije pričao ni sa kim, bunio se svaki put kad sam imao zakazan intervju“, uverava generalni direktor crno-belih.

Počelo je nesuglasicama, pretvorilo se u nepodnošenje, a završiće se ratom do istrebljenja. Možda je konstatacija pregruba, ali je – tačna. Neodrživo stanje u Partizanu dobiće epilog 1. juna, na dugo čekanoj Skupštini kad bi trebalo da se odredi ko će i kako dalje da predvodi crno-bele.

U opštem metežu koji traje mesecima na jednoj strani, usamljen, nalazi se Predrag Mijatović, uveren da ima podršku delegata u najvišem klupskom telu, a na drugom Rasim Ljajić, Danko Lazović, Milka Forcan i Vojin Lazarević, takođe sigurni u pobedu.

Zagovornik te ideje, generalni direktor Danko Lazović, u razgovoru za Večernje novosti detaljno je objasnio genezu sukoba sa Mijatovićem, a iz svega izrečenog potpredsednika za sportska pitanja vidi kao glavni problem napretka kluba.

„Skupština je zakazana iz prostog razloga, zato što rijaliti u režiji Predraga Mijatovića tog 1. juna mora da prestane. U istoriji Partizana se nije desilo ovako nešto, od decembra do dana današnjeg smo svedoci rijaliti priče koja je oko Partizana svakodnevna. Ovaj klub i navijači to ne zaslužuju, nikada se ništa slično nije dogodilo“, ističe Lazović za Novosti.

I odmah odbacuje pretpostavku, kakva je počela da kruži kuloarima, da će više instance uticati na pomirenje i da će se sve nastaviti po starom.

„Pomirenje ne može da bude opcija ako pričamo o mojim relacijama sa potpredsednikom. Meni je drago što će to vrlo brzo da se reši. Lično sa Mijatovićem imam problem samo u sportskom smislu, ništa lično. Zdravo je i dobro da se to 1. juna reši i prestane. O privatnom, šta je taj čovek u stanju sve da uradi stvarno neću da pričam, a imao bih i na tu temu šta da kažem. Ne bih da ulazim u odnose drugih ljudi. U jednom trenutku Mijatović nije pričao ni sa kim u klubu, a na kraju krajeva on je i ušao u ovu priču da sruši predsednika“.

Onda secira problem, deo po deo.

„Govori se o tome da u omladinskoj školi ništa ne valja, a osvojene su četiri titule u šest selekcija, dok je prethodne sezone osvojen samo jedan pehar. Nigde se nije pričalo o tome, važno je izgleda samo negativno da se priča i piše. Nije to baš tako loše kako se predstavlja, pa nije baš da ništa ne valja“.

Zatim, jesenja smena Srđana Blagojevića, upravo u režiji Mijatovića.

„Pokušaću da objasnim šta se desilo i šta su posledice. Mijatović je mislio da je lično, a ja sam iz najbolje namere izneo probleme sa stručnim radom. Sa Srđanom sam tada dogovorio sporazumni raskid, a u medije je gurnuta priča o otkazu. Smena nije problem, ali ona dolazi kada imaš bolje rešenje. Mijatović ga nije imao. Na sastanku sam najiskrenije ukazao na probleme koji postoje u „Zemunelu“, a to je sestrić Predraga Mijatovića (Đorđije Ćetković, op. au) koji je bio jedan od pomoćnika. Iz te moje najbolje namere da zaštitimo interese Partizana i rešimo problem došli smo u situaciju da zavlada nepotizam. Pomoćnici Jovanović i Tomić nisu želeli da ostanu pri timu dok je tu Đorđije Ćetković. Tada kreće prvi naš problem. Moja najbolje namera u interesu Partizana je njemu delovala kao da je u pitanju moj napad na njega, a to ne postoji“.

Dosta poteza u sportskom sektoru bilo je sporno.

„Kod Mijatovića je jedan dan Španac trener, drugi dan Balkanac sa trofejima, treći neko iz naše strukture. Neša Stojaković je kolateralna šteta, a ideja je bila nešto sasvim drugo i to je problem. Za mene je neprihvatljivo da neko sa takvim iskustvom donese takvu odluku i posledice su ovo“.

Idemo dalje, prekomanda Dušana Jovanovića iz omladinaca direktno u seniore izazvala je ogromnu buru.

„Nastavak problema je pobuna u omladinskoj školi, odmah posle nekoliko dana. Sulejmani i Marinković su imali 50 zakazanih sastanaka sa roditeljima, igračima, agentima, da žele da napuste Partizan. Svi mi dolazimo iz škole i vezani smo za nju, a Mijatović to ne poznaje. Crvena linija preko koje nisam mogao da pređem je trenutak kada je jedan igrač došao kod mene na sastanak sa zastupnicima i rekao da ne želi da ostane više u Partizanu i da ga mrzi. Na moje pitanje zašto mrzi Partizan, dobio sam odgovor: „Zamrzeo sam ga zbog Predraga Mijatovića“. Preko toga nisam mogao da pređem i nikada neću. Ne želim da dozvolim da bilo koje dete napusti Partizan zbog Peđe, mene ili nekog trećeg. Uspeli smo zahvaljujući trudu i predanosti Miralema Sulejmanija, Nenada Marinkovića i Marka Jovanovića da zadržimo tog momka u klubu“.

Slučaj Dušan Jovanović je bio granična tačka, mesto gde se pogledi dvojice funkcionera razilaze.

„Nemam sa njim nikakvu komunikaciju od tog momenta. Vezan sam za tu decu jer sam i ja bio dete Partizana. Preko toga ne mogu da pređem, ko god me poznaje zna da je nemoguće da imamo bilo kakvu komunikaciju. Ovakva situacija nije dobra iz mnogo razloga, dobra stvar je što je blizu 1. jun“.

Pojasno je Danko Lazović i s kakvim se izazovima suočavao tokom letnjeg prelaznog roka.

„Jedan od problema je bila neverovatna potreba da se dovede fudbaler Sedorf, rođak Klarensa Sedorfa, čini mi se iz bugarske lige. Ljudi koji su zaduženi, gledali su ga i zaključili da nije kvalitet za Partizan. Napravio je pritisak, ali je odlučeno da nije za naš klub. Simptomatično je da je već sledeći dan potpisao za Dubočicu. To je prvi znak da nešto nije dobro. Neko vidi Partizan kroz Sedorfa i Poltera, a neko ga vidi kroz Jovana Miloševića i to je osnovna razlika u pogledu na klub kakav bi trebalo da bude. Ti momci nisu nimalo krivi, poenta je u nepoznavanju šta je potrebno Partizanu“.

Kad smo već kod Miloševića, koji je jesenas vukao Parni valjak i ostavio ga na prvom mestu na tabeli...

„Situacija sa Jovanom Miloševićem je jednostavna. Nije postojao nijedan promil šanse da bude otkupljen od Štutgarta, ali je postojala velika šansa da ostane na pozajmici još šest meseci. Tada sledi ponuda Štutgartu da se otkupi za 5.000.000 evra. Zašto je to urađeno? Jovan danas nije u Partizanu, a taj trenutak kada je poslata ponuda je odlučio. Pitanje je da li bi uspeli, Jovan je imao neverovatnu želju da ostane. U Nemačkoj će reći da nije normalno da se pošalje ponuda, a kod nas je to predstavljeno da je Partizan uradio sve. To su trenuci koji promene kurs kluba. Bili smo jesenji prvaci, a onda je usledila neverovatna potreba da se to sruši, da se promeni trener“.

Flešbek na famozne zimske pripreme, koje su bile sve samo ne – pripreme.

„Svi zaboravljaju pripreme u Antaliji, taj prelazni rok, Stojakovića, pa period posle Stojakovića. Sve je bilo turbulentno i lutanje u nepoznato, a sve je to stvar sportskog sektora. Tu je i neverovatna potreba da se priča o ljudima sa kojima sarađuješ, da su oni krivci, a samokritika ne postoji. Partizan je veliki i složen sistem i nikada neće zavisiti od jednog čoveka“.

Osim podela po pitanju sportskog plana i strategije, čelnici crno-belih nisu mogli da se dogovore kako da zajedno funkcionišu ni kad je trebalo proći monitoring.

„Mislim da će mi ovo zameriti ljudi u klubu, tu ne mislim na Mijatovića. U jednom trenutku kada nije bilo izlaza kod ovog poslednjeg monitoringa svi članovi Upravnog odbora su bili spremni da založe svoju ličnu imovinu kao hipoteku za podizanje kredita. To mi je dužnost da kažem. To je trenutak kada sam pomislio koliko sam srećan zbog toga šta su sve ljudi spremni da urade za Partizan. Kako neko može da izađe i kaže da je on zaslužan za šest monitoringa. To za javnost može da zvuči i ovako i onako, ali to je takvo nepoštovanje ljudi u klubu koji su danonoćno radili na monitoringu. Nemoguće je da to radi jedan čovek, svi su bili uključeni u svih sedam. Pred poslednji monitoring sam rekao da neko vrši neverovatne pritiske. Pretposlednjeg dana marta kada niko od nas nije spavao i bio na telefonima potpredsednik izlazi i kaže da je protiv prodaje Kostića. Da nje nije bilo Partizan ne bi igrao u Evropi. On je bio spreman i na to da neko ne bi ostao u klubu. Neko ko za dve godine provede tri, četiri meseca u Beogradu ne može da izađe i kaže tako nešto. To je neozbiljno“.

Koja reč i o medijskoj ilegali, jer se Danko Lazović vrlo retko pojavjuje u javnom prostoru.

„Ovo je prvi put za 43 godine i mislim da će biti poslednji da za nekog ko je u strukturi Partizana kažem nešto loše. Mislim da je jako lekovito da svaki navijač Partizana sazna ono o čemu pričam. Svaki put kad sam hteo nešto da kažem ili imao zakazani intervju bio je problem, zašto ja. Kada je trebalo da idem na RTS postavljao je pitanje što ja, to je reakcija na nivou deteta od pet godina. Za to sam da rad govori o nama dobro ili loše, nisam ovde da bi mi neko rekao da sam najbolji generalni direktor. Ne znam da li je dovoljno ovo što radim, ali je iskreno“.

Pred veliko finale, kako je okarakterisana Skupština Partizana, generalni direktor želi da doda još nešto.

„Ovaj klub je mnogo veliki i svi ljudi iz UO će ostati u Beogradu i posle 1. juna, navijati za Partizan i dolaziti na stadion, a za potpredsednika nisam baš siguran. I to je velika razlika pošto nije dovoljno biti samo navijač, potrebno je i znati posao. Svi ovi ljudi ničim nisu uradili nešto da se postide svojih odluka, a što se tiče potpredsednika... Nisam došao da se borim da ostanem što duže. Meni je ova Skupština važna zbog kluba, a ne zbog mene. Kakvu će odluku doneti ne znam i ispoštovaću svaku. Nije mi želja ni plan da apelujem na bilo koga, ljudi će videti i prepoznati ko je radio u interesu Partizana i doneti odluku. Ono što je dobro je šta god da se desi zateći će Partizan dosta bolje finansijski. Jankoviću, Ugrešiću i mnogim drugim igračima se dugovalo po 15 stipendija, danas to ne postoji. To znači da je neko radio odgovorno“, predočio je Danko Lazović za Večernje novosti.

Naravno odmah su stigle oštre reči od Mijata.

„Želim puno sreće u daljem životu i radu i njemu i njegovoj mentorki - svi u fudbalskom klubu, a i van njega znaju o kome je reč - ali što dalje od FK Partizan“, istakao potpredsednik za sportska pitanja crno-belih za Kurir

Nije se dugo čekalo na odgovor. Svega par sati nakon što je svetlost dana ugledao intervju Danka Lazovića Večernjim novostima, u kojem je nikad oštrije govorio o Predragu Mijatoviću i njihovom međusobnom odnosu, usledio je barem jednako brutalan odgovor potpredsednika za sportska pitanja FK Partizan generalnom direktoru. Ovo je odavno postao rat u kojem se ne biraju reči, ali je sada, na tačno nedelju dana pre „istorijske“ sednice Skupštine crno-belih, sve čini se otišlo za još jednu dimenziju iznad. Pa tako, Mijatović u intervjuu za Kurir kaže:

„Iako sam rekao da se neću oglašavati do Skupštine kluba, količina neistina i pokušaja obmanjivanja javnosti naterala me je da prokomentarišem takozvani intervju Danka Lazovića. Pročitao sam takozvani intervju i bio bih iskreno zabrinut da ovakve stvari dolaze od čoveka sa autoritetom, integritetom, kapacitetom i kredibilitetom. Nažalost, dolaze od Danka Lazovića, čoveka čiju su narav, neljudskost i neispravnost imali prilike da upoznaju mnogi koji su sa njim sarađivali. Jednostavno rečeno Danko Lazović je jako loš čovek“.

Ističe nekadašnji as madridskog Reala da saradnju sa Lazovićem u Partizanu smatra kao svoju veliku grešku:

„Moja odluka da upravo njega predložim na mesto generalnog direktora FK Partizan danas deluje kao jedna od najvećih grešaka koje sam napravio u poslovnom životu, što sam i njemu lično saopštio. Možda upravo u tome treba tražiti motive za količinu neistina, manipulacija, konstrukcija i oportunizma iznetih u tom intervjuu.“

Na kraju i dosta nizak udarac:

„A što se samog "intervjua" tiče, namerno tu reč stavljam pod znake navoda, jer svako ko iole poznaje Danka Lazovića vrlo dobro zna koliki su njegovi stvarni dometi - i vokabularom i mentalnim sklopom. Na kraju, želeo bih da poželim puno sreće u daljem životu i radu i Danku Lazoviću i njegovoj mentorki, svi u fudbalskom klubu, a i van njega znaju o kome je reč, ali što dalje od FK Partizan“, zaključio je Mijatović.

Ovo se baš usijalo. Do maksimuma!