Međunarodni praznik rada u Srbiji: "Radnici su potrošna, zamenljiva roba, služe samo za profit"

 Rade na državni praznik, neretko bez zakonom propisane uvećane dnevnice. Čak 1,18 miliona zaposlenih u Srbiji prima platu manju od 91.399 dinara, a među njima oko 706.000 ljudi "dobacuje" do najviše 72.000 dinara. To kaže zvanična statistika. Sindikati, pak, navode da su radnici potrošna, zamenjiva roba i da - "služe samo za profit".

Hoćete li danas, na Međunarodni praznik rada, ući u prodavnicu? Većina ih radi, iako zakon propisuje da “u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno”.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS godinama ističe da apsolutno nije neophodno da prodavnice rade 1. maja, kao što nije neophodno ni da trgovci rade nedeljom.

"Živimo u zemlji u kojoj su poslodavci, kapital i profit prioritet ove vlasti. Radnici su potrošna, zamenjiva roba i služe samo za ostvarenje profita.Zakon o radu se primenjuje selektivno. On ne važi za kompanije bliske vlasti i strane kompanije kojima su građani Srbije dali ogromne subvencije da bi one našim građanima dali plate tek nešto veće od minimalnih i urušavali dostojanstvo naših radnika", ukazuje Savić.

Integritet i dostojanstvo zaposlenih se, ponavlja - urušava.

"Izražavanje drugačijeg mišljenja se bespogovorno kažnjava. Uručuju se otkazi ili se premeštaju na lošije radno mesto zbog učešća na protestu van radnog vremena. Sankcije imaju i oni koji odbiju odlazak na miting vladajuće koalicije. Zapošljavanje, napredovanje i upravljanje kompanijom uslovljeno je potpisivanjem pristupnice vladajuće partije. U situaciji ogromnih podela u društvu, ulasku politike u sve sfere rada, apsolutno možemo govoriti o manjku radnih prava", navodi naša sagovornica.

O otpuštanjima na jugu

Ranka Savić je, uoči 1. maja, gostovala i na televiziji N1, gde je govorila o otpuštanjima radnika na jugu Srbije, navodeći da su "zvanične brojke znatno niže od realnih".

"Kada je reč o talasu otpuštanja na jugu, zvanični podaci govore o oko 5.000 ljudi, ali prema našim podacima ta cifra je dvostruko veća. ‘Drekslmajer’ iz Niša otpustio je oko 2.000 radnika, ‘Leoni’ oko 1.900, i već sa te dve kompanije dolazimo do brojke od 5.000 ljudi. Niko ne govori o preduzećima koja ne produžavaju ugovore zaposlenima. U Kostolcu je, na primer, više od 100 radnica ostalo bez posla i to se uopšte ne vidi u statistici...", ukazala je, između ostalog, Ranka Savić.

Ipak primetan i manjak radne snage - šta najviše nedostaje?

Nedavno je Fondacija Centar za demokratiju u Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji u 2025. navela da stagnacija zaposlenosti u Srbiji ne mora nužno da znači da privreda ne želi da zapošljava - već da nema dovoljno raspoloživih radnika.

"U celini posmatrano, tržište rada u Srbiji karakterišu stabilizacija zaposlenosti, strukturne promene u raspodeli radne snage, nepovoljna struktura nezaposlenosti i ograničen rast realnih prihoda zaposlenih. Ovakvi trendovi ukazuju na potrebu za aktivnim politikama zapošljavanja koje bi bile usmerene na unapređenje kvalifikacione strukture radne snage, povećanje produktivnosti i razvoj sektora sa većom dodatom vrednošću", navodi se u Izveštaju o stanju radnih prava.

Istovremeno, kako ukazuju autori izveštaja, profesor Bojan Urdarević i Jovana Misailović, neophodno je kreirati mere koje će omogućiti bolju integraciju dugoročno nezaposlenih i drugih teže zapošljivih kategorija na tržište rada, kao i unapređenje ekonomskog položaja zaposlenih kroz održiv rast realnih zarada.

Manjak radne snage u Srbiji je, konstatuje Ranka Savić - primetan, pre svega zbog odlaska naših građana u zemlje EU i sveta.

"Najveća potražnja za radnom snagom je u trgovini, proizvodnji, uslužnim delatnostima i zanatima. Naročito su deficitarni zidari, mehaničari, autolimari, frizeri i pekari", ističe ona.

Ovakav deficit radne snage je, dodaje, očekivan.

"On je posledica vođenja loše ekonomske politike, stanja u društvu, velikih podela i nezadovoljstva. Prema podacima Svetske banke, Srbija se nalazi među zemljama sa najvećim padom broja stanovnika u svetu. Nizak natalitet, starenje populacije, odlazak mladih, doveli su do toga da broj penzionera raste brže nego što se njihova radna mesta mogu nadoknaditi. Srbija je prinuđena da uvozi radnu snagu iz siromašnih zemalja. Oni se zapošljavaju u građevinarstvu, trgovini, saobraćaju i drugim deficitarnim zanimaljima", ističe Savić.

Strani radnik: "Jeftiniji je, retko se buni, slabo poznaje zakonodavstvo i ne zna svoja prava"

Jedna od važnih karakteristika tržišta rada u Srbiji, prema već pomenutom Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji u 2025, jeste pitanje udela i pravnog položaja stranih radnika.

"Srbija je u poslednjih nekoliko godina zabeležila značajan priliv stranih radnika, angažovanih pre drugih, u sektoru poljoprivede, uslužnim delatnostima i građevinarstvu, a obim njihovih radnih prava neretko se dovodi u pitanje", navodi se u ovom izveštaju, u kojem se ukazuje i na zabeležene slučajeve nepoštovanja osnovnih radnih prava stranih radnika, naročito u građevinarstvu, industriji i uslužnim delatnostima.

"Prema podacima organizacije ASTRA, značajno je porastao broj prijava koje se odnose na radnu eksploataciju, pri čemu su najčešće povrede uključivale neisplatu ili kašnjenje zarada, rad bez pisanog ugovora, prekovremeni rad bez odgovarajuće naknade, kao i ograničavanje slobode promene poslodavca. Takođe su evidentirani slučajevi neadekvatnih uslova smeštaja, zadržavanja putnih isprava od strane poslodavaca, prekomernog radnog vremena bez dnevnog i nedeljnog odmora, kao i nedovoljne zaštite na radu, što je povećavalo rizik od povreda", navodi se u izveštaju.

U pojedinim situacijama, kako se ističe, prijavljeno je i naplaćivanje visokih troškova posredovanja, što je dovodilo radnike u dužničku zavisnost, čime su dodatno bili ograničeni u ostvarivanju prava na slobodan izbor zaposlenja i dostojanstvene uslove rada.

"U Srbiji više od 100.000 stranih radnika"

Ranka Savić navodi da je, prema dostupnim podacima, u Srbiji više od 100.000 stranih radnika.

"Položaj tih radnika je izuzetno težak. Brojne su nepravilnosti, zloupotrebe i postupanja poslodavaca prema ovim ljudima. Krše se njihova osnovna radna prava garantovana zakonima i međunarodnim konvencijama. Često se radi o krivičnim delima u oblasti trgovine ljudima", upozorava ona.

ASNS je, u cilju zaštite stranih radnika, usvojila Deklaraciju o položaju i pravima inostranih radnika u Republici Srbiji, koju je sindikat dostavio Vladi Srbije.

"U Deklaraciji smo posebno proklamovali: principe jednakosti i nediskriminacije, jednake primene Zakona za sve radnike, dostojanstvo rada i života i naročito najstrože kažnjavanje modernog 'radnog ropstva'. Strani radnici ne utiču na prava domaćih radnika direktno, ali indirektno mogu da utiču u smislu da će se poslodavci pre odlučivati da zaposle stranog radnika nego domaćeg. On im je jeftiniji, on se retko buni i malo poznaje naše zakonodavstvo, tako da i ne zna koja ima prava. Zato je nužno, bez oklevanja, regulisati položaj stranih radnika i izjednačiti ga sa domaćim radnikom", ukazuje Ranka Savić.

Ona ističe da je ASNS ovu Deklaraciju poslao i Ministarstvu rada i, kako kaže - dobili su pozitivan odgovor od ministarke rada o neophodnosti regulisanja statusa stranih radnika u Srbiji.

Inicijativa A11: Osnovna radna prava se ne poštuju

I organizacija Inicijativa A11 ukazala je da radnice i radnici u Srbiji još jedan Međunarodni dan rada dočekuju u nezavidnom položaju i atmosferi straha i nepoštovanja osnovnih radnih prava, bez ikakvih naznaka da će nadležni organi otkloniti sistemske prepreke.

"Jedan od primera ovakvog odnosa prema poštovanju radnih prava je i u Apoteci Beograd. Poslednjih meseci svedočimo ubrzanoj propasti Apoteke Beograd, koja je još jedna u nizu javnih ustanova koja se prepušta urušavanju. Zaposlene radnice duže od godinu dana ne primaju platu", navedeno je u saopštenju.

Radna prava se, navodi se, ne poštuju i u fabrikama, kompanijama i drugim postrojenjima, a kontrolni mehanizmi i inspekcijske službe, koje bi trebalo da služe za zaštitu radnih prava, nedovoljno su efikasne i rade ispod minimuma potrebnih kapaciteta.

"Nedavno smo svedočili i povredama radnika sa fatalnim ishodom, pa je tako pre nepunih mesec dana jedan kineski radnik poginuo, a drugi povređen u fabrici Mint u Loznici. Na izgradnji mosta u Beogradu jedan radnik je poginuo, a nekoliko njih je povređeno. Zahvaljujući medijima, saznali smo i za slučaj radnice koja je u ovoj fabrici javno protestovala upozoravajući na nedopustive oblike kršenja radnih prava, a koja je ubrzo deportovana iz Srbije", navela je, između ostalog, Inicijativa A11.

IZVOR: N1