Partizan kao "Veliki brat": Ili možda kao novi rijaliti šou

 Prodaja napadača Andreja Kostića u Milan bila je signal za članove uprave Partizana da pobacaju maske sa lica i podignu štitove u znak otvorenog sukoba.

Mesecima unazad bilo je jasno da u Humskoj nema sloge među čelnicima kluba i da se stvorio dubok jaz između Predraga Mijatovića, potpredsednika zaduženog za sportska pitanja i ostatka Upravnog odbora sa druge strane. Transfer Kostića bio je okidač da se krene u direktnu konfrontaciju. Bez tački i zareza, samo juriš i uzvičnik.

Neko u klin, a neko u ploču i došlo se do toga da je klub koji je nova uprava u oktobru 2024. godine zatekla na rubu kliničke smrti postao poprište svojevrsne rijaliti bitke.

Obe strane su pripremile obimna saopštenja, zadaju se nedozvoljeni udarci ispod pojasa i obelodanjuju, van svake logike, poslovni potezi koji bi trebalo da ostanu unutar kuće. Javnoj raspravi nedostojnoj imena Partizana za potpuni rijaliti doživljaj nedostaje još jedino eksplicitan sadržaj.

I vrapci na grani znaju da su aktuelni čelnici zatekli klub razoren spolja i iznutra, bez glave i repa. I umesto da u tom rudarskom poslu ostanu ujedinjeni, vodeći ljudi Partizana su ušli u međusobne malograđanske prozivke i optužbe.

Ko je u ovom sukobu u pravu i ima li “nevinih” nemoguće je dokučiti sa strane. Da li je do razilaženja došlo zbog ličnih sujeta, borbe za vodeće mesto u hijerarhiji ili čudnog li čuda, politike i novca? Možda i miksa navedenog?

Naposletku, poslata je jasna poruka da ovako više ne ide. I baš kao u rijaliti programima, na kraju sezone uslediće nominacije. Neko će, gotovo izvesno, morati da napusti kuću Velikog brata. Predrag Mijatović ili neko od preostalih članova kvarteta Upravnog odbora: Rasim Ljajić – Milka Forcan – Danko Lazović – Vojislav Lazarević.

A, možda se Veliki brat naljuti, pa odluči da potpuno zameni ukućane i dovede one koji će biti disciplinovaniji. Ili ih sam disciplinuje?  Ko to zna… Talasanje je problem, može da iznese na površinu raznu prljavštinu.

I tako ćemo u zemlji čuda “uživati” u raznim oblicima političko-sportske gimnastike sve dok se negde na horizontu, daleko iza sunca, ne ukaže famozni zakon o privatizaciji sportskih klubova.