Vašington optužio Kinu za širenje nuklearnog arsenala

 Sjedinjene Američke Države optužile su danas Kinu za ubrzano i netransparentno širenje nuklearnog arsenala i ponovile zahtev da Peking bude uključen u budući sporazum o kontroli naoružanja, nakon isteka poslednjeg važećeg sporazuma između SAD i Rusije, Novog START-a, saopšteno je danas na Konferenciji o razoružanju u Ženevi.

Pomoćnik američkog državnog sekretara za kontrolu naoružanja i neširenje oružja Kristofer Jo izjavio je na Konferenciji o razoružanju da je Novi START imao ozbiljne nedostatke jer "nije uzeo u obzir presedanski, namerni, brzi i netransparentni rast kineskog nuklearnog arsenala".

"Uprkos tvrdnjama suprotnog, Kina je namerno i bez ograničenja masovno proširila svoj nuklearni arsenal, bez transparentnosti i bez naznaka o svojim namerama ili krajnjem cilju", rekao je Jo, prenosi list Ekonomik Tajms.

On je naveo da američki zvaničnici veruju da bi Kina u naredne četiri do pet godina mogla da dostigne paritet, ne precizirajući na šta se tačno taj pojam odnosi.

Jo je naveo da je Peking "na putu da do 2030. godine obezbedi dovoljno materijala za više od 1.000 nuklearnih bojevih glava".

Američki zvaničnik je ocenio da su ograničenja iz tog sporazuma "zastarela", uz tvrdnje da je Rusija prekršila njegove odredbe, kao i da Moskva pomaže Pekingu u jačanju kapaciteta za povećanje arsenala.

Jo je istakao da isticanje sporazuma dolazi u trenutku koji omogućava SAD da teži "krajnjem cilju, odnosno boljem sporazumu", naglasivši da odsustvo aktuelnog sporazuma ne znači da SAD odustaju od kontrole naoružanja.

Prema podacima Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), dobitnika Nobelove nagrade za mir, Rusija i SAD raspolažu sa više od 5.000 nuklearnih bojevih glava.

Sporazum Novi START ograničavao je obe zemlje na po 1.550 raspoređenih bojevih glava, što je, prema tvrdnjama Vašingtona, broj kojem se Kina ubrzano približava.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ocenila je da istek sporazuma Novi START, koji je prestao da važi 5. februara, otvara mogućnost za postizanje "boljeg sporazuma" koji bi, pored Vašingtona i Moskve, uključio i Peking. 

Istekom Novog START-a, prvi put posle više decenija ne postoji sporazum koji ograničava raspoređivanje najrazornijeg oružja na svetu, što je podstaklo strahovanja od nove trke u naoružanju.

Jo je ponovio i optužbe da je Kina 22. juna 2020. godine izvela podzemnu eksploziju jačine 2,75 stepeni po Rihterovoj skali u 9.18 časova po griničkom vremenu, navodeći da seizmički podaci iz Kazahstana ukazuju na verovatnu eksploziju, a ne rudarsku aktivnost.

Kina je ranije odbacila optužbe, nazvavši ih "potpunim lažima" i izgovorom za eventualno obnavljanje američkih nuklearnih testiranja.

Američki Stejt department je 2024. godine izneo i tvrdnje o navodnim ruskim testovima male snage, dok je Moskva tokom invazije na Ukrajinu upućivala prikrivene pretnje upotrebom nuklearnog oružja.

Međutim, u nedavnom izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije navodi se da satelitski snimci ne pokazuju neuobičajene aktivnosti na poligonu Lop Nur u kineskoj autonomnoj oblasti Sinđang kao i da nema dokaza o eksploziji.