Partizan se uzdigao iz pepela: Idemo dalje

 Još jednom je Partizan odigrao meč uz puno energije, uz sjajnu odbranu, a ovog puta je u napadu posložio sve kako je tačno i trebalo da bude.

Panatinaikos je došao u Beograd razvaljen od umora. Džerijan Grent, Kostas Slukas, Džedi Osman i Huanćo Ernangomes igraju već četiri uzastopne utakmice po 30 i više minuta, a razmaci između tih mečeva su minimalni. No to nikako ne umanjuje pobedu Partizana.

Veoma lako bi se i taj umor kod igrača Panatinaikosa prenebregnuo i ništa pomenutoj četvorici ne bi smetao veliki broj minuta da su samo imali malo slabijeg rivala sa druge strane. Ne, Partizan je zadavao udarce koji su bili direktni i koji su bili uvremenjeni.

Sinoć je bilo veče Pejna.

Gledao je da doda, da se koristi svaka prednost u igri pet na pet, posebno kada bi neko od visokih bio protiv Ti Džeja Šortsa.

Nije nigde bilo forsiranja kod Pejna osim u poslednjoj četvrtini kada je protivnik već bio na zemlji, a i kada je već bila razlika tolika da i nije bilo važno. Uostalom u toj četvrtini se Pejn nakupio promašaja i u njoj je imao 1/4. Baš je tom mentalitetu „šuteri šutiraju“ osobeno da ne prestaje da pokušava. Ako ništa iz toga da Pejn nije stidljiv pri šutu dolazi i to da je pokušao – ne obazire se na statistiku i činjenicu da pored njegovog imena stoji sada ružan broj 3/10 za tri.

No to ne umanjuje činjenicu da je bio glanvi igrač Partizana uz Brauna i Bongu i da Panatinaikos nije znao šta će s njim. Takav Kem Pejn je potreban Partizanu.

Nije samo Pejn bio uvremenjen. Sve je Partizan radio kako treba i kada treba na ovoj utakmici. Bonga i Braun nisu spuštali nogu s gasa, odličan je bio i Bruno Fernando. Brine možda činjenica da je nekakava „rezervna“ petorka bila pomalo indisponirana i da se nije baš iskazala, no nema im se šta zameriti. I Pokuševski i Radanov i Lakić su na kraju imali uloge, imali su minute i doći će trenuci kada će i oni iskočiti. Osetkovski je bio isto iznad proseka.

Samo premotajmo  film na 14. januar i meč sa Olimpijakosom. Delovalo je da Partizan ne zna gde je dno, da kopa sve dublje kako bi ga našao. Ispostavilo se da je to poslednja tako loša utakmica Partizana ove sezone. U narednih pet je skor 3-2, ali što je važnije u svih pet postoji stav, energija i postoji odbrana.

Neće se Partizan domoći plej-ina, sve i da je svih pet pobeda od Olimpijakosa na ovamo ostvario situacija bi bila ista. Mada, ko to zna. Hoće sigurno nekome ko se bori za gornje pozicije pomrsiti račune. Što je još važnije sigurno će navijačima donositi radost jer je „Arena“ u četvrtak uveče približno izgledala kao nekad.

Setimo se tog meča sa Olimpijakosom… Nije delovalo da išta može da izvuče crno-bele. Nije delovalo da postoji način da se stvari okrenu. Bezizlaznost je bila sveprisutna. A sada već petu utakmicu Partizan igra odlično pa se sa sigurnošću može reći da je Partizan živ!