Savo Manojlović: Vlast trgovala državnim interesima na Kosovu da bi ambasadori podržali Vučićeve izborne krađe

 Lider pokreta Kreni-Promeni, Savo Manojlović ocenio je da su Srbi na Kosovu i Metohiji postali „žrtve politike koja jednu deceniju ne zna za uspeh“, dok vlast u Beogradu poraze „pakuje“ kao pobede kroz kontrolisane medije.

U intervjuu za Radio Goraždevac, Manojlović je govorio o političkoj situaciji na Kosovu i u centralnoj Srbiji, Briselskom sporazumu, odnosu vlasti prema severu Kosova, ulozi Albina Kurtija u međunarodnom narativu, ali i o nasleđu Olivera Ivanovića, ekološkim i studentskim protestima, kao i organizaciji i političkim ciljevima pokreta „Kreni-Promeni“.

„Tiha suspenzija države“: Brisel kao početak spirale povlačenja

Manojlović ocenjuje da su posledice Briselskog sporazuma bile sistemske i dugoročne, jer je, kako tvrdi, došlo do povlačenja ključnih srpskih institucija bez reciprociteta Prištine.

„Dačić i Vučić su odmah 2013. godine potpisali taj dokument i odrekli se policije i pravosuđa, što je kasnije ušlo u spiralu propasti. Pored policije i pravosuđa, tu je bio i kompleks Brezovica, EPS, Gazivode…“, rekao je Manojlović.

On smatra da je, iz ugla ustavnog prava, „katastrofa“ odreći se ozbiljnih nadležnosti u zamenu za ono što su lokalne samouprave već imale „po prirodi stvari“.

„To je vođeno sa lošom namerom, ali i sa velikim stepenom amaterizma koji jedna odgovorna vlast nikada ne bi smela da dozvoli“, dodao je.

Kurti „pakuje“ ekstremnu politiku kao demokratiju

U intervjuu se posebno osvrnuo na politiku kosovskog premijera Albina Kurtija, tvrdeći da ona prema Srbima ima elemente „fašističke ideologije“, ali da je međunarodno upakovana u prihvatljiv narativ.

„Kurti zna da bude medijski pritajen i da upakuje jedan neogoljeni fašizam u neku prihvatljivu priču koju će prezentovati strancima“, rekao je Manojlović.

Istovremeno, kritikuje način na koji se, prema njegovim rečima, Beograd ponaša prema sopstvenom narodu na Kosovu, tvrdeći da postoji duboko neslaganje između javne priče i realne politike.

„Predstavnici Srpske liste koja je ekspozitura Srpske Napredne Stranke, priznaju institucije Kosova, polažu zakletvu da će poštovati kosovski integritet, uzimaju plate, a onda se narodu priča druga priča“, naveo je Manojlović.

„Licemerje barikada“ i odluke koje se donose u Beogradu

Govoreći o događajima oko registarskih tablica i barikada, Manojlović tvrdi da su građani često gurani u krize koje potom budu ugašene po spoljnim signalima, dok se odgovornost prebacuje.

„Ne možete jedan dan da kažete: ‘Nećemo ništa, nećemo kosovske institucije, izlazimo, idemo u blokade’, a sutradan… vi ljudima kažete nešto sasvim drugo“, rekao je.

Za donošenje takvih odluka direktno je prozvao predsednika Srbije.

„Ko donosi te odluke? Aleksandar Vučić“, rekao je Manojlović, navodeći primer iz decembra 2023. godine, kada je, prema njegovim rečima, nakon spornih izbora došlo do ustupaka.

„On je u decembru 2023, nakon izbora koji su obilovali krađom, seo na kanabe kod američkog ambasadora i iznenada napravio ustupak za tablice. Ne možete političke anomalije nadoknađivati trgovinom državnih interesa“.

„Informacioni zatvor“ i medijsko pretvaranje poraza u pobedu

Manojlović smatra da je jedan od ključnih problema i to što se stvarnost na Kosovu i u Srbiji oblikuje kroz kontrolisane medije, gde se građanima „objašnjava“ da je poraz zapravo pobeda.

„Na Pinku i Informeru se svakodnevno puštaju monolozi od dva-tri sata, a onda sledi grupa ‘analitičara’ koja to dodatno žvaće i objašnjava narodu da je poraz zapravo pobeda“, rekao je.

U istom kontekstu, ukazao je na paradoks u kojem se državna pomoć predstavlja kao lična zasluga vlasti, dok se politička odgovornost negira.

„Kada se daje 25.000 dinara nekoj babi u Goraždevcu… kaže se – daje on, daje Vučić. Ali kada se desi fijasko sa izlaskom iz institucija, on kaže: ‘Ne, ja sam im rekao da to ne rade, ali me nisu poslušali“, naveo je.

„Oliver Ivanović ili Milan Radoičić“: Dva mita, dve Srbije

U delu intervjua posvećenom ubijenom Oliveru Ivanoviću, Manojlović je rekao da je Ivanović postao „jedan od dobrih i bitnih mitova“ i simbol puta kojim Srbija nije krenula.

„Pitanje je da li će naša politika biti zasnovana na mitu o Oliveru Ivanoviću ili na mitu o Milanu Radoičiću. Ja uvek biram mit o Oliveru Ivanoviću“, rekao je.

Ivanovića je opisao kao obrazovanog političara evropskog formata koji je Kosovo video kao prostor suživota, tvrdeći da je postao meta i u Srbiji i kod albanskog faktora.

„Ja njega vidim kao prvu žrtvu Briselskog sporazuma jer mu se jasno protivio“, rekao je, dodajući da pravda ne dolazi „obeležavanjem godišnjica“, već političkim promenama.

Generacijska pobuna: studenti, organizacija i „Čiste ruke“

U drugom delu intervjua Manojlović govori o protestima i studentskoj energiji, koju vidi kao „pobunu kompletne generacije“ protiv starog sistema.

„Naša podrška studentima dolazi iz dva ključna razloga… vizija Srbije kao države vladavine prava… gde će korupcija… konačno biti tretirana kao zločin“, rekao je.

Ističe i važnost organizacije, tvrdeći da je studentski pokret stvorio snažnu mrežu podrške i kontakata.

„Prikupljeno je skoro 400.000 potpisa u jednom danu… studentski pokret sada ima veću podršku nego pokret Aleksandra Vučića“, rekao je Manojlović, tvrdeći da vlast zato „po prvi put… ne sme da raspiše izbore“.

Govoreći o programu „Čiste ruke“, Manojlović je poručio da je reč o mehanizmu odgovornosti, a ne političkoj frazi.

„Uvešćemo proveru porekla imovine… ako ste imali platu od hiljadu evra, niste mogli da kupite vilu od par miliona i novi Porše“, rekao je.

Dodao je i da, prema stavu pokreta, „niko ko je bio funkcioner SNS-a ne može biti deo pokreta“, uz poruku da „sa SNS-om nema saradnje“.